Сталаћ
Сталаћ (до 1953. године Сталаћ Село) је насеље у Србији у општини Ћићевац у Расинском округу које се налази на 140м надморске висине. Према попису из 2011. било је 1521 становника (према попису из 2002. било је 1828 становника).
Сталаћ | |
|---|---|
 Железничка станица Сталаћ | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Расински |
| Општина | Ћићевац |
| Становништво | |
| — 2011. | 1521 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 40′ 24″ СГШ; 21° 24′ 29″ ИГД / 43.673333° СГШ; 21.408166° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 235 м |
.svg)  Сталаћ Сталаћ на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 37212 |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
Налази се на Јужној Морави, на путу за Крушевац, 9 километара југозападно од 171. километра ауто-пута Београд—Ниш (код Појата).
ИсторијатУреди
Сталаћ је старо насеље које се први пут у историјским документима спомиње у христовљи грчког цара Василија II Македонца из 1019. године под називом Истангланген.[1]
У периоду турске владавине на овим просторима река Јужна Морава је била природна граница две нахије, па је десни Сталаћ припадао Алексиначкој, а леви Сталаћ Крушевачкој нахији. Када је принц Муса 1412.г . продро у Србију преко Пирота, Сврљига,Сокола, напао и освојио Бован, затим опљачкао Липовац када је највероватније први пут страдао и оближњи манастир.После ових места, Муса је лако освојио значајан град Сталаћ, опљачкао га, и у малом граду се дуго задржао командант утврђења. Тим поводом Константин Филозоф пише: „А у кули се задржа, чувајући град, неки благородни муж, док са кулом не изгоре, јуначан као неко од старих.“ Године 1733. Сталаћ припада Параћинској парохији; параћински свештеник није могао служити у Сталаћу јер је био сувише удаљен. Та „древна“ црква је била потпуно празна, чија се посвета није знала. Тих година формиран је Сталаћски капетанат са седиштем у Сталаћу, чијих је стотину хајдука држало стражу у 11 чардака. У народној молби из 1727. године помиње се Роман Николић, капетан сталаћски. Занимљиво је да године 1717. Сталаћ је практично ненасељен и има само 4 домова. По ослобађању од Турака 1830. године Сталаћ је имао 68 кућа и 81 пореску главу. Десетак година после тога убрзано се развија и већ има 90 кућа и 617 становника. У то време Сталаћ већ има „Примирителни суд“ и саставља једну општину заједно са Лучином. У периоду од 1888. године отвара се и прва школа где је учитељица била монахиња Полхерија Вукадиновић као и Косара Бокина, мада је у Град Сталаћу отворена 1871. године где је учитељ био извесни Сретен Суботић а и пре тога је долазио Ћићевачки учитељ како би учио ђаке још 1832. године Кроз Сталаћ 1884. године пролази и први воз а иначе први шеф станице је био извесни Милан Стајевић У непосредној близини насеља, око 2,5 километара јужно од места где се спајају Западна и Јужна Морава и чине Велику Мораву, налази се средњовековни град Сталаћ, један од највећих утврђених градова у Србији. Постављен је на врху седластог узвишења које доминира широком околином. Град је контролисао прилазе долином река, али је истовремено имао функцију одбране прилаза Крушевцу - српској средњовековној престоници. Сваке године, за време св. Тројице, код куле Тодора од Сталаћа одржава се манифестација „Морава нас вода од'ранила“.
Овде се налазе Црква Светог Арханђела у Сталаћу и Црква Светог Духа у Сталаћу. Црква св. Тројице и костурница палим јунацима 1912-18. освећени су 8. августа 1940.[2]
СпортУреди
У месту од 1921. године обитава и ФК Трудбеник Сталаћ, а некада је имао и успешан рукометни клуб Железничар.
ИндустријаУреди
ИГМ Војвода ПријездаУреди
Фабрика опекарских производа „Војвода Пријезда“ основана је након II светског рата 1946. године када су тадашње власти у Сталаћ донеле пуно цигларских машина типа „ЈЕЖИК“ Чехословачке производње, да би 1948. године профункционисао погон за машинско сечење цигле. До 1953. године погон послује самостално, када са више погона за израду опекарских производа из Крушевачког краја улази у састав предузећа „Душан Ристић“ Крушевац, све до 1989. године када се издваја и послује самостално. Фабрика запошљава 110 радника и извози производе на тржиштима Румуније, Пољске и Црне Горе. Сировинска база за производњу налази се тик уз фабрику на лежишту Селиште.
Антић КостаУреди
Предузеће „Антић Коста“ основано је 1959. године у приватном власништву. Бави се производњом металне галантерије и запошљава 48 радника.
Путеви ИнвестУреди
Фабрика бетонских префабриката „Путеви Инвест“ основана је 1948. године под именом Мирко Томић, од 1952. до 2002. године послује у саставу КМГ Трудбеник из Београда. Посебну делатност чини и експлоатација и сепарација природног Моравског шљунка. Фабрика је повезана електрификованим железничким колосеком са железничком станицома Сталаћ.
Овде се налазе Железничка станица Сталаћ и Железничка станица Стеванац.
ДемографијаУреди
У насељу Сталаћ живи 1481 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,3 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 568 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 8 | 5 | ||
| 80+ | 23 | 42 | ||
| 75—79 | 26 | 49 | ||
| 70—74 | 46 | 76 | ||
| 65—69 | 45 | 64 | ||
| 60—64 | 55 | 57 | ||
| 55—59 | 52 | 49 | ||
| 50—54 | 72 | 72 | ||
| 45—49 | 70 | 75 | ||
| 40—44 | 63 | 54 | ||
| 35—39 | 58 | 56 | ||
| 30—34 | 49 | 61 | ||
| 25—29 | 55 | 62 | ||
| 20—24 | 58 | 44 | ||
| 15—19 | 57 | 50 | ||
| 10—14 | 56 | 44 | ||
| 5—9 | 45 | 47 | ||
| 0—4 | 43 | 40 | ||
| Просек : | 40,3 | 44,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 737 | 199 | 475 | 43 | 17 | 3 |
| Женски | 816 | 138 | 480 | 173 | 23 | 2 |
| УКУПНО | 1.553 | 337 | 955 | 216 | 40 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 372 | 19 | 0 | 48 | 130 |
| Женски | 200 | 16 | 0 | 8 | 69 |
| УКУПНО | 572 | 35 | 0 | 56 | 199 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 12 | 29 | 6 | 76 |
| Женски | 1 | 4 | 27 | 3 | 11 |
| УКУПНО | 3 | 16 | 56 | 9 | 87 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 4 | 0 | 16 | 6 | 3 |
| Женски | 0 | 0 | 11 | 13 | 18 |
| УКУПНО | 4 | 0 | 27 | 19 | 21 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 7 | 0 | 0 | 14 | |
| Женски | 5 | 0 | 0 | 14 | |
| УКУПНО | 12 | 0 | 0 | 28 | |
РеференцеУреди
- ^ D. Minić, O. Vukadin, Srednjovekovni Stalać, Beograd 2007.
- ^ "Политика", 9. авг. 1940
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
ЛитератураУреди
- Средњовековни Сталаћ. Београд: Археолошки институт. 2007.
|first1=захтева|last1=у Authors list (помоћ)
Спољашње везеУреди
- Расински интернет портал
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)