Отворите главни мени

Сретен Драгојловић

Сретен Драгојловић (рођен 6. маја 1938. године у Краљеву, погинуо 2. септембра 1971. код Горњег Милановца) је некадашњи југословенски кошаркаш, а након тога кошаркашки тренер и функционер.

Сретен Драгојловић
Личне информације
Надимак Срета
Датум рођења (1938-05-06)6. мај 1938.
Место рођења Краљево,  Краљевина Југославија
Датум смрти 2. септембар 1971.(1971-09-02) (33 год.)
Место смрти Горњи Милановац,  СР Србија,  СФР Југославија
Држављанство  СФРЈ
Висина 1,91
Позиција бек
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1955—1957
1957—1967
Слога
Црвена звезда
Репрезентација
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија 49 (245)
Освојене медаље
Кошарка
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 1959. Бејрут Југославија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1961. Београд Југославија

Играчка каријераУреди

Каријеру је започео у родном Краљеву, играјући ѕа Слогу. Након тога долази у Београд и највећи део своје каријере провео је у Црвеној звезди за коју је играо од 1957. до 1967. године.[1] У Звезду га је довео такође некадашњи играч Црвене звезде, Срђа Калембер. Већ у другој сезони је био међу најбољим стрелцима. У Звезди је одлично сарађивао са Ратомиром Вићентићем и Владимиром Цветковићем. У сезони 1963. године сва три играча су имала невероватан учинак. Драгојловић је имао изврстан просек од 28,2 поена по мечу (395 поена у 14 утакмица). По просеку је био најбољи стрелац клуба док је Владимир Цветковић бележио 25,5 поена (459 на 18 мечева), а Ратомир Вићентић 18,9 (340 поена на 18 утакмица). Треба напоменути да у то време тројке нису биле ни у плановима за увођење. Ипак није успео са Звездом да освоји нити један трофеј. Током тих 10 година у Црвеној звезди одиграо је 155 утакмица и постигао 2437 поена. Последњу утакмицу у Црвеној звезди одиграо је 23. јула 1967. године против Борца.[2]

РепрезентацијаУреди

За репрезентацију Југославије Драгојловић је одиграо 49 утакмица и постигао укупно 245 поена. Освојио је злато на Медитеранским играма у Бејруту 1959. године. Освојио је и сребро на Европском првенству у Београду 1961. године, када је био четврти стрелац екипе са просеком од 8 поена по утакмици.[3] Била је то прва кошаркашка медаља на највећим такмичењима за Југославију.[4] Играо је и на Олимпијским играма 1960. у Риму, када је постигао укупно 25 поена у осам утакмица.[5]

Кошаркашки функционерУреди

После завршетка играчке каријере био је тренер женског тима Црвене звезде. А након тога радио је у Кошаркашком савезу Југославије (КСЈ) на разним функцијама.

ОсталоУреди

Лично је из краљевачке Слоге у Црвену звезду довео Љубодрага Симоновића, играча који ће обележити једну епоху у овом клубу, али и репрезентацији Југославије.[2] Погинуо је 1971. године у саобраћајној несрећи, док је ишао да посети болесног оца. Њему у част, Црвена звезда је заједно са Слогом организтовала турнир који је носио његово име.

РеференцеУреди

  1. ^ Под црвено-белим обручима - Жарко Дапчевић - Даба, историјат КК Црвена Звезда pp. 77.
  2. 2,0 2,1 Под црвено-белим обручима - Жарко Дапчевић - Даба, историјат КК Црвена звезда pp. 78.
  3. ^ „Статистика са Европског првенства 1961. године”. fibaeurope.com. Приступљено 21. 09. 2015. 
  4. ^ „Све је почело на данашњи дан у Београду”. Политика. Приступљено 21. 09. 2015. 
  5. ^ „Статистика са Олимпијаде 1960. године”. basketball-reference.com. Приступљено 21. 09. 2015. 

Спољашње везеУреди