Википедија

Економски факултет Универзитета у Београду

образовна и научна установа Универзитета у Београду

Економски факултет Универзитета у Београду (скраћено ЕКОФ) је високошколска установа у склопу Универзитета у Београду. Основан је 31. марта 1937. под називом Економско-комерцијална висока школа. Актуелна деканка је Жаклина Стојановић.

Економски факултет Универзитета у Београду
Зграда на Савском венцу
Бивше имеЕкономско-комерцијална висока школа (1937—1947)
Типдржавни
Оснивање31. март 1937.; пре 87 година (1937-03-31)
АфилијацијаУниверзитет у Београду
ДеканЖаклина Стојановић
Број студената8.033 (2018/2019)[1]
Преддипломци6.650 (2018/19)[1]
Постдипломци1.311 (2018/19)[1]
Докторанди72 (2018/19)[1]
ЛокацијаБеоград, Србија
44° 48′ 42″ С; 20° 27′ 18″ И / 44.811740° С; 20.455058° И / 44.811740; 20.455058
Веб-сајтwww.ekof.bg.ac.rs

Почеци

уреди

Основан је као Висока школа за економију и трговину 31. марта 1937. године, као водећи високошколски образовни центар у области економије у тадашњој Краљевини Југославији. Висока школа била је, приликом оснивања, смештена у једном делу стамбене зграде у Балканској улици бр. 4, у чијем се приземљу у сутерену налазио биоскоп. Школа је имала 5 слушаоница, од којих су две биле веће, и то са 400 и 250 слушалаца, а три мање за 50-100 слушалаца. У осталим, мањим, просторијама налазила се студентска читаоница и Привредни институт, док су наставници располагали за свој рад са две канцеларијске просторије. Поред тога, степеништем које је водило у школу служила се и публика биоскопа.

Крајем 1952. године факултет се уселио у зграду у Каменичкој улици бр. 6 у зграду Савезне (планске) контролне комисије. Године 1960. основано је одељење у Крагујевцу које је 1975. постало независно и прерасло у Економски факултет Универзитета у Крагујевцу. Године 2003. уведене студије на даљину. Научно-наставно веће доноси одлуку о прихватању Европског система трансферних бодова (ЕСПБ/ЕЦТС), одговарајуће усклађивање наставних планова и програма Факултет је домаћин Друге међународне конференције ASECU (Association of Southeast European Economic Universities), такође је организован међународни последипломски мастер програм у сарадњи са HEC (Hautes étudescommerciales) из Париза. Године 2006. Магистарски курсеви су трансформисани у једногодишње мастер програме (60 ЕСПБ/ЕСТС). Такође одржани су први избори за Студентски парламент Економског факултета. Организован је и међународни мастер програм у сарадњи са Универзитетом у Ници (ТЕМПУС). Године 2008. уведени су нови програми на докторским студијама: Економија, Менаџмент и Статистика (180 ЕСПБ). Факултет је 2009. године акредитован (у складу са новим стандардима) као високошколска институција у области економије.

Структура

уреди

Факултет запошљава око 130 наставника и сарадника од чега 55 редовних професора. На Факултету је до сада дипломирало преко 46000 студената, преко 3500 је наставило последипломске студије и стекло назив магистра наука или мастера док је око 760 стекло титулу доктора наука.

Факултет има свој научно-истраживачки центар (НИЦЕФ) који на бројним пројектима ангажује већи број наставника и сарадника као и један број истакнутих експерата изван Факултета. Од оснивања, у НИЦЕФ-у је урађено преко 800 пројеката за предузећа и друге кориснике у областима реструктурисања, процене вредности, приватизације, инвестиција итд. као и близу 100 макроекономских пројеката за владе, поједина министарства, фондове и др.

Посебну целину чини Центар за издавачку делатност који је прерастао у највећег домаћег издавача економске литературе са просеком од око 60 наслова годишње. Између осталог он издаје и часопис „Економске идеје и пракса”. Економски факултет има сопствену, врло богату библиотеку са преко 120.000 наслова, претежно у области економске литературе од почетка 20. века до данас.

Један од важних ангажмана Факултета је и организовање научних конференција самостално или у сарадњи са Научним друштвом економиста Србије (селективном научном организацијом) као и скупова и семинара са предузећима, банкама итд. Прилози и реферати са ових скупова и други научни чланци наших наставника и сарадника али и аутора изван Факултета објављују се у часопису ‘Economic Annals’, који је категоризован у групу часописа од међународног значаја.

Факултет има врло развијену сарадњу са већим бројем страних универзитета и института (САД, Велика Британија, Русија, Француска, Италија, Грчка итд). Међународна сарадња Факултета се интензивира последњих година и Факултет улази у нове међународне пројекте.

Многи наставници и сарадници Факултета ангажовани су од стране домаћих института, факултета, консултантских фирми и др. доприносећи њиховом угледу и јачању њихове стручне основе у пословима које обављају. Такође, један број наших наставника индивидуално је ангажован на појединим међународним пројектима сто потврђује њихов лични научни углед и академски значај читавог Факултета.

Руководство

уреди

Декан: проф. др Жаклина Стојановић

Продекан за наставу и сарадњу са привредом: проф. др Драган Лончар

Продекан за научно-истраживачки рад: др Младен Стаменковић

Продекан за развој: проф. др Бранислав Боричић

Продекан за финансије и међународну сарадњу: др Саша Ранђеловић[2]

Декани факултета

уреди

Катедре

уреди
  • Економска теорија и анализа
  • Економска политика и развој
  • Међународни економски односи
  • Пословна економија и менаџмент
  • Рачуноводство и пословне финансије
  • Статистика и математика

Модули

уреди

Студијски програм основних студија на Факултету обухватају дванаест усмерења и то:

  • Економска анализа и политика
  • Маркетинг
  • Рачуноводство, ревизија и финансијско управљање
  • Трговински менаџмент и маркетинг
  • Финансије, банкарство и осигурање
  • Туризам и хотелијерство
  • Статистика, информатика и квантитативна економија
  • Менаџмент
  • Међународна економија и спољна трговина
  • Пословна информатика
  • Пословна анализа и консалтинг
  • Економија и финансије

Сенат Универзитета у Београду је на седници одржаној 18.04.2018. усвојио измене студијског програма Економског факултета, у делу који се односи на увођење три нова смера – Пословна информатика, Пословна анализа и консалтинг и Економија и финансије. Тиме су нови смерови постали и званично усвојени. Поред овога, на мастер студијама на Факултету постоји 10 студијских програма и 3 студијска програма докторских студија. Мастер студијски програми:

  • Међународни економски односи
  • Рачуноводство, ревизија и пословне финансије
  • Банкарски и финансијски менаџмент
  • Пословно управљање
  • Економска анализа и политика
  • IMQF
  • Макроекономија привреда у транзицији
  • Економија и менаџмент енергетике
  • Економска политика и развој
  • Квантитативна анализа

Студијски програми докторских студија:

  • Економија
  • Статистика
  • Пословно управљање

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г „Високо образовање 2018/2019.” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of Serbia. Приступљено 21. 12. 2019. 
  2. ^ „Руководство | Економски факултет”. www.ekof.bg.ac.rs. Приступљено 2021-10-20. 

Литература

уреди
  • 50 година Економског факултета у Београду, 1937-1987, Београд 1987

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Економски_факултет_Универзитета_у_Београду&oldid=27924274”