Отворите главни мени

Економски факултет Универзитета у Београду

Економски факултет
Типдржавни
Оснивање31. март 1937.
АфилијацијаУниверзитет у Београду
Деканпроф. др Бранислав Боричић
Наставно особље130
Број одсека9
ЛокацијаБеоград, Србија
Веб-сајтhttp://www.ekof.bg.ac.rs

ПочециУреди

Економски факултет Универзитета у Београду је образовна и научна установа са традицијом дугом скоро 80 година. Основан је као Висока школа за економију и трговину 31. марта 1937. године, као водећи високошколски образовни центар у области економије у тадашњој Краљевини Југославији. Висока школа била је, приликом оснивања, смештена у једном делу стамбене зграде у Балканској улици бр. 4, у чијем се приземљу у сутерену налазио биоскоп. Школа је имала 5 слушаоница, од којих су две биле веће, и то са 400 и 250 слушалаца, а три мање за 50-100 слушалаца. У осталим, мањим, простојима налазила се студентска читаоница и Привредни институт, док су наставници располагали за свој рад са две канцеларијске просторије. Поред тога, степеништем које је водило у школу служила се и публика биоскопа.

Крајем 1952. године факултет се уселио у зграду у Каменичкој улици бр. 6 у зграду Савезне (планске) контролне комисије. Године 1960. основано је одељење у Крагујевцу које је 1975. постало независно и прерасло у Економски факултет Универзитета у Крагујевцу.

Међу познатим професорима и студентима Факултета су: Владимир Перић-Валтер (1939—1940), Слободан Унковић, Никола Вучо, Стеван Куколеча, Владан Божић, Љубомир Маџар, Бранко Маричић (1947—2016), Коста Михаиловић, Стипе Ловрета, Драган Ђуричин, Бранко Ракита, Даница Поповић, Љубодраг Савић, Оскар Ковач, Љубомир Бајаловић, Јуриј Бајец, Миомир Јакшић, Јелена Кочовић, Иван Вујачић, Раде Станкић.

Неки од декана овог факултета су Бранислав Шошкић (1964—1968), Слободан Унковић, Оскар Ковач (1983—1985), Лазар Пејић (1985—1987), Бранислав Боричић (од 2012).

СтруктураУреди

Факултет запошљава око 130 наставника и сарадника од чега 55 редовних професора. На Факултету је до сада дипломирало преко 46000 студената, преко 3500 је наставило последипломске студије и стекло назив магистра наука или мастера док је око 760 стекло титулу доктора наука.

Факултет има свој научно-истраживачки центар (НИЦЕФ) који на бројним пројектима ангажује већи број наставника и сарадника као и један број истакнутих експерата изван Факултета. Од оснивања, у НИЦЕФ-у је урађено преко 800 пројеката за предузећа и друге кориснике у областима реструктурисања, процене вредности, приватизације, инвестиција итд. као и близу 100 макроекономских пројеката за владе, поједина министарства, фондове и др.

Посебну целину чини Центар за издавачку делатност који је прерастао у највећег домаћег издавача економске литературе са просеком од око 60 наслова годишње. Између осталог он издаје и часопис „Економске идеје и пракса”. Економски факултет има сопствену, врло богату библиотеку са преко 120.000 наслова, претежно у области економске литературе од почетка 20. века до данас.

Један од важних ангажмана Факултета је и организовање научних конференција самостално или у сарадњи са Научним друштвом економиста Србије (селективном научном организацијом) као и скупова и семинара са предузећима, банкама итд. Прилози и реферати са ових скупова и други научни чланци наших наставника и сарадника али и аутора изван Факултета објављују се у часопису ‘Economic Annals’, који је категоризован у групу часописа од међународног значаја.

Факултет има врло развијену сарадњу са већим бројем страних универзитета и института (САД, Велика Британија, Русија, Француска, Италија, Грчка итд). Међународна сарадња Факултета се интезивира последњих година и Факултет улази у нове међународне пројекте.

Многи наставници и сарадници Факултета ангажовани су од стране домаћих института, факултета, консултантских фирми и др. доприносећи њиховом угледу и јачању њихове стручне основе у пословима које обављају. Такође, један број наших наставника индивидуално је ангажован на појединим међународним пројектима сто потврђује њихов лични научни углед и академски значај читавог Факултета.

РуководствоУреди

Декан: проф. др Бранислав Боричић

Продекан за наставу: проф. др Жаклина Стојановић

Продекан за научно-истраживачки рад: др Младен Стаменковић

Продекан за сарадњу са привредом: проф. др Драган Лончар

Продекан за финансије и међународну сарадњу: др Саша Ранђеловић

КатедреУреди

  • Економска теорија и анализа
  • Економска политика и развој
  • Међународни економски односи
  • Пословна економија и менаџмент
  • Рачуноводство и пословне финансије
  • Статистика и математика

МодулиУреди

Студијски програм основних студија на Факултету обухватају девет усмерења и то:

  • Економска анализа и политика
  • Маркетинг
  • Рачуноводство, ревизија и финансијско управљање
  • Трговински менаџмент и маркетинг
  • Финансије, банкарство и осигурање
  • Туризам и хотелијерство
  • Статистика, информатика и квантитативна економија
  • Менаџмент
  • Међународна економија и спољна трговина

Поред овога, на мастер студијама на Факултету постоји 10 студијских програма и 3 студијска програма докторских студија.

ЛитератураУреди

  • 50 година Економског факултета у Београду, 1937-1987, Београд 1987

Спољашње везеУреди