Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
	Zgrada na Savskom vencu
Bivše ime	Ekonomsko-komercijalna visoka škola (1937—1947)
Tip	državni
Osnivanje	31. mart 1937.; pre 88 godina
Afilijacija	Univerzitet u Beogradu
Dekan	Žaklina Stojanović
Akademsko osoblje	116 (2023/24)
Broj studenata	6.777 (2023/24)
Lokacija	Beograd, Srbija; 44° 48′ 42″ S; 20° 27′ 18″ I / 44.811740° S; 20.455058° I
Veb-sajt	www.ekof.bg.ac.rs

Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu (skraćeno EKOF) je visokoškolska ustanova u sklopu Univerziteta u Beogradu. Osnovan je 31. marta 1937. pod nazivom Ekonomsko-komercijalna visoka škola. Trenutna dekanka je Žaklina Stojanović.

Počeci

Osnovan je kao Visoka škola za ekonomiju i trgovinu 31. marta 1937. godine, kao vodeći visokoškolski obrazovni centar u oblasti ekonomije u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Visoka škola bila je, prilikom osnivanja, smeštena u jednom delu stambene zgrade u Balkanskoj ulici br. 4, u čijem se prizemlju u suterenu nalazio bioskop. Škola je imala 5 slušaonica, od kojih su dve bile veće, i to sa 400 i 250 slušalaca, a tri manje za 50-100 slušalaca. U ostalim, manjim, prostorijama nalazila se studentska čitaonica i Privredni institut, dok su nastavnici raspolagali za svoj rad sa dve kancelarijske prostorije. Pored toga, stepeništem koje je vodilo u školu služila se i publika bioskopa.

Krajem 1952. godine fakultet se uselio u zgradu u Kameničkoj ulici br. 6 u zgradu Savezne (planske) kontrolne komisije. Godine 1960. osnovano je odeljenje u Kragujevcu koje je 1975. postalo nezavisno i preraslo u Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu. Zgrada fakulteta je proširena 1977-78.^[2]

Godine 2003. uvedene studije na daljinu. Naučno-nastavno veće donosi odluku o prihvatanju Evropskog sistema transfernih bodova (ESPB/ECTS), odgovarajuće usklađivanje nastavnih planova i programa Fakultet je domaćin Druge međunarodne konferencije ASECU (Association of Southeast European Economic Universities), takođe je organizovan međunarodni poslediplomski master program u saradnji sa HEC (Hautes étudescommerciales) iz Pariza. Godine 2006. Magistarski kursevi su transformisani u jednogodišnje master programe (60 ESPB/ESTS). Takođe održani su prvi izbori za Studentski parlament Ekonomskog fakulteta. Organizovan je i međunarodni master program u saradnji sa Univerzitetom u Nici (TEMPUS). Godine 2008. uvedeni su novi programi na doktorskim studijama: Ekonomija, Menadžment i Statistika (180 ESPB). Fakultet je 2009. godine akreditovan (u skladu sa novim standardima) kao visokoškolska institucija u oblasti ekonomije.

Struktura

Fakultet zapošljava oko 130 nastavnika i saradnika od čega 55 redovnih profesora. Na Fakultetu je do sada diplomiralo preko 46000 studenata, preko 3500 je nastavilo poslediplomske studije i steklo naziv magistra nauka ili mastera dok je oko 760 steklo titulu doktora nauka.

Fakultet ima svoj naučno-istraživački centar (NICEF) koji na brojnim projektima angažuje veći broj nastavnika i saradnika kao i jedan broj istaknutih eksperata izvan Fakulteta. Od osnivanja, u NICEF-u je urađeno preko 800 projekata za preduzeća i druge korisnike u oblastima restrukturisanja, procene vrednosti, privatizacije, investicija itd. kao i blizu 100 makroekonomskih projekata za vlade, pojedina ministarstva, fondove i dr.

Posebnu celinu čini Centar za izdavačku delatnost koji je prerastao u najvećeg domaćeg izdavača ekonomske literature sa prosekom od oko 60 naslova godišnje. Između ostalog on izdaje i časopis „Ekonomske ideje i praksa”. Ekonomski fakultet ima sopstvenu, vrlo bogatu biblioteku sa preko 120.000 naslova, pretežno u oblasti ekonomske literature od početka 20. veka do danas.

Jedan od važnih angažmana Fakulteta je i organizovanje naučnih konferencija samostalno ili u saradnji sa Naučnim društvom ekonomista Srbije (selektivnom naučnom organizacijom) kao i skupova i seminara sa preduzećima, bankama itd. Prilozi i referati sa ovih skupova i drugi naučni članci naših nastavnika i saradnika ali i autora izvan Fakulteta objavljuju se u časopisu ‘Economic Annals’, koji je kategorizovan u grupu časopisa od međunarodnog značaja.

Fakultet ima vrlo razvijenu saradnju sa većim brojem stranih univerziteta i instituta (SAD, Velika Britanija, Rusija, Francuska, Italija, Grčka itd). Međunarodna saradnja Fakulteta se intenzivira poslednjih godina i Fakultet ulazi u nove međunarodne projekte.

Mnogi nastavnici i saradnici Fakulteta angažovani su od strane domaćih instituta, fakulteta, konsultantskih firmi i dr. doprinoseći njihovom ugledu i jačanju njihove stručne osnove u poslovima koje obavljaju. Takođe, jedan broj naših nastavnika individualno je angažovan na pojedinim međunarodnim projektima sto potvrđuje njihov lični naučni ugled i akademski značaj čitavog Fakulteta.

Rukovodstvo

Dekan: prof. dr Žaklina Stojanović

Prodekan za nastavu i saradnju sa privredom: prof. dr Dragan Lončar

Prodekan za naučno-istraživački rad: dr Mladen Stamenković

Prodekan za razvoj: prof. dr Branislav Boričić

Prodekan za finansije i međunarodnu saradnju: dr Saša Ranđelović^[3]

Dekani fakulteta

Radivoj Uvalić (1946-1950)
Nikola Vučo (1950-1952), (1959-1960)
Ljubomir Bajalović (1952-1954)
Dragoslav Todorović (1954—1956)
Gojko Grđić (1956-1957)
Mihailo Vučković (1957—1958)
Radivoj Davidović (1958-1959)
Dimitrije Mišić (1960—1962)
Radmila Stojanović (1962—1963)
Miladin Korać (1963-1964)
Branislav Šoškić (1964-1967)
Vladimir Rašković (1967—1969)
Miroslav Popović (1969—1971)
Stojan Novaković (1971—1973)
Dragutin Radunović (1973—1975)
Radmila Njegić (1975—1977)
Slobodan Unković (1977-1979)
Stojan Jankov (1979—1981)
Vojislav Kolarić (1981—1983)
Oskar Kovač (1983-1985)
Lazar Pejić (1985-1987)
Dragoslav Mladenović (1987—1989)
Stipe Lovreta (1989—1991)
Predrag Jovanović Gavrilović (1991—1994)
Mileva Žižić (1994-1996)
Miomir Jakšić (1996-1997)
Branko Medojević (1997—1998), (2000-2002)
Vlajko Petković (1998—2000)
Božidar Cerović (2002—2004)
Branislav Pelević (2004—2006)
Marko Backović (2006—2012)
Branislav Boričić (2012-2021)
Žaklina Stojanović (2021-)

Katedre

Ekonomska teorija i analiza
Ekonomska politika i razvoj
Međunarodni ekonomski odnosi
Poslovna ekonomija i menadžment
Računovodstvo i poslovne finansije
Statistika i matematika

Moduli

Studijski program osnovnih studija na Fakultetu obuhvataju dvanaest usmerenja i to:

Ekonomska analiza i politika
Marketing
Računovodstvo, revizija i finansijsko upravljanje
Trgovinski menadžment i marketing
Finansije, bankarstvo i osiguranje
Turizam i hotelijerstvo
Statistika, informatika i kvantitativna ekonomija
Menadžment
Međunarodna ekonomija i spoljna trgovina
Poslovna informatika
Poslovna analiza i konsalting
Ekonomija i finansije

Senat Univerziteta u Beogradu je na sednici održanoj 18.04.2018. usvojio izmene studijskog programa Ekonomskog fakulteta, u delu koji se odnosi na uvođenje tri nova smera – Poslovna informatika, Poslovna analiza i konsalting i Ekonomija i finansije. Time su novi smerovi postali i zvanično usvojeni. Pored ovoga, na master studijama na Fakultetu postoji 10 studijskih programa i 3 studijska programa doktorskih studija. Master studijski programi: