Орден Суворова је био високо совјетско одликовање уведено током Великог отаџбинског рата, указом Президијума Врховног совјета од 29. јула 1942. године, заједно са одликовањима Кутузова и Александра Невског. Назван је у част генералисимуса руске царске војске Александра Васиљевича Суворова, грофа од Римника и италијанског принца. После распада Совјетског Савеза, ово одликовање је уврштено у одликовања Руске федерације. Статути Ордена мењани су и допуњавани 30. септембра 1942, 8. фебруара 1943. и 19. јуна 1943. године. Орден је организован у три степена: 1, 2. и 3. степен. У хијерархији совјетских војних ордена заузима 2. место (после Ордена победе). Додељиван је највишем командном кадру Црвене армије за успешно планирање и спровођење ратних дејстава и борбених акција које су довеле до победе у рату.[1]

Орден Суворова
Орден Суворова I степена
Додељује  СССР
Типорден
Додељује сенајвишем командном кадру Црвене армије
Додељује се зауспешно планирање и спровођење ратних дејстава и борбених акција које су довеле до победе у рату
Установљен29. јула 1942.
Прво одликовање28. јануара 1943
Укупно одликованих7267
Важносни ред одликовања
Следеће (више)Орден Александра Невског
Следеће (ниже)Орден Ушакова

Први указ о додели овог одликовања донет је 28. јануара 1943. године када је одликовано 23 маршала и генерала СССР-а. Први Орден Суворова под нумерацијом № 1 био је уручен маршалу Совјетског Савеза Георгију Жукову. До 1992. године укупно је додељено 7.267 ордена (393 првог, 2.862 другог и 4.012 трећег степена).

Првог степена Другог степена Трећег степена
Траке


  1. ^ ОДЛИКОВАЊА из легата историјског архива Београда : каталог изложбе. Београд: Историјски архив. 2015. стр. 51. ISBN 978-86-80481-35-7.