Отворите главни мени

Фриц Хабер (нем. Fritz Haber; Бреслау, 9. децембар 1868Базел, 29. јануар 1934) је био немачки хемичар.[4] Добитник је Нобелове награде за хемију 1918. за синтезу амонијака, што је било значајно за вештачка ђубрива и експлозиве.[5] Сматра се „оцем хемијског рата“, јер је развио хлор и друге бојне отрове током Првог светског рата. Иако је помогао немачкој ратној машинерији, због јеврејског порекла је био присиљен да 1933. емигрира из Немачке. Многи његови рођаци су страдали у немачким концентрационим логорима. Део њих и од његовог изума циклона Б.

Фриц Хабер
Fritz Haber.png
Фриц Хабер 1918.
Датум рођења(1868-12-09)9. децембар 1868.
Место рођењаБреслау[1]
Пруска
Датум смрти29. јануар 1934.(1934-01-29) (65 год.)
Место смртиБазел
Швајцарска
Држављанствонемачко[2][3]
ШколаЕТХ Цирих, Технички универзитет у Берлину

БиографијаУреди

Рођен је у Бреслау у Немачкој. Мајка му је умрла при породу. Отац му је био истакнути трговац. Од 1886. до 1891. студирао је у Хајделбергу под водством Роберта Бунсена, у Берлину код А. В. Хофмана и Карла Либермана. Пре академске каријере радио је код оца, па у Швајцарском федерланом институту за технологију.

Хаберов процес добијања амонијакаУреди

Док је боравио у Карлсруеу од 1894. до 1911. он и Карл Бош развили су хаберов процес, који је представљао каталитичко стварање амонијака од водоника и атмосферског азота у условима високе температуре и притиска. Хабер-Бошов процес је представљао прекретницу у хемијској индустрији, јер више није било потребно да се вештачка ђубрива и друге хемикалије производе од азотних производа, као што је била чилеанска шалитра. Новим поступком био је довољан атмосферски азот. Нови поступак је знатно смањио цену вештачких ђубрива и тиме повећао пољопривредну производњу.

Радио је и на добијању злата из морске воде, на ефектима адсорпције, електрохемије. Од 1911. до 1933. много је радио у институту у Берлин-Далему.

Творац немачког хемијског оружјаУреди

Имао је велику улогу у развоју хемијског оружја за Први светски рат. Развио је и гас маске са апсорпционим филтрима. Предводио је и тим, који је развио хлор и друге смртоносне гасове за рововски рат. Хемијски рат је са друге стране предводио француски нобеловац Виктор Грињар. Супруга Фрица Хабера, Клара Имервар, пуцала је себи у груди на вечери, која је била у част Хаберовог личнога надгледања првога успешног кориштења хлора у бици код Ипра. Клара је умрла до следећег јутра, а он је то исто јутро отишао на источни фронт да надгледа испуштање гаса против Руса. Хабер је био патриотски Немац, који је био поносан на своју службу у Првом светском рату.

Утврдио је да излагање малим концентрацијама смртоносних гасова има исти ефекат као излагање великим концентрацијама кратко време. Формулисао је математички однос између концентрације гасова и времена изложености. Тај однос је постао познат као Хаберов закон. Хабер је бранио хемијски рат тврдећи да је смрт иста, ма којим средством се до ње дошло. Током 1920—их година научници, који су радили у његовом институту развили су цијанидни гас Циклон Б, који се користио као инсектицид, а касније се користио у немачким концентрационим логорима.

ЕмиграцијаУреди

Желео је да буде потпуно прихваћен у Немачкој као Немац. Покрстио се и престао да буде Јеврејин по вери. Помогао је немачке ратне напоре у Првом светском рату. Ипак био је присиљен да 1933. емигрира из Немачке. Није могао да схвати да његов огроман допринос немачкој ратној машинерији није био довољан. Преселио се у Кембриџ у Енглеској, где је боравио неколико месеци, па је онда отишао у Реховот у Палестини (данас Израел). Није се више нигде стално настанио. Умро је у Базелу 1934. Његова друга жена и деца су такође емигрирали. Многи његови рођаци су завршили у концентрационим логорима, у којима се навелико користио Хаберов гас Циклон Б.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Fritz Haber – Biographical”. Nobelprize.org. 
  2. ^ „Fritz Haber”. NNDB.com. 
  3. ^ „Fritz Haber: Jewish chemist whose work led to Zyklon B”. BBC.com. 
  4. ^ „Fritz Haber | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 19. 3. 2018. 
  5. ^ Smil, Vaclav . Enriching the Earth: Fritz Haber, Carl Bosch, and the Transformation of World Food Production. Cambridge, MA. MIT Press.2004. ISBN 9780262693134.

ЛитератураУреди

  • Albarelli JR., H. P.: A Terrible Mistake: The Murder of Frank Olson and the CIA's Secret Cold War Experiments – Trine Day LLC. 2009. ISBN 978-0-9777953-7-6.
  • Bernstein, Barton J. (1987). „Birth of the U.S. biological warfare program”. Scientific American. 256 (6): 116—121. Bibcode:1987SciAm.256f.116B. doi:10.1038/scientificamerican0687-116. 
  • Charles, Daniel (2005). Master mind: The Rise and Fall of Fritz Haber, the Nobel Laureate Who Launched the Age of Chemical Warfare. New York: Ecco. ISBN 978-0-06-056272-4. .
  • Dunikowska, Magda; Turko, Ludwik 2011 "Fritz Haber: The Damned Scientist". "Angew. Chem. Int. Ed." 50: 10050–10062
  • Geissler, Erhard: Biologische Waffen, nicht in Hitlers Arsenalen. Biologische und Toxin-Kampfmittel in Deutschland von 1915–1945. LIT-Verlag, Berlin-Hamburg-Münster. 1999. ISBN 978-3-8258-2955-1..
  • Geissler, Erhard: "Biological warfare activities in Germany 1923–1945". In: Geissler, Erhard and Moon, John Ellis van Courtland, eds., Biological warfare from the Middle Ages to 1945. New York: Oxford University Press.1999. ISBN 978-0-19-829579-2..
  • Hager, Thomas: The Alchemy of Air: A Jewish Genius, a Doomed Tycoon, and the Scientific Discovery That Fed the World but Fueled the Rise of Hitler. 2008. ISBN 978-0-307-35178-4..
  • Maddrell, Paul (2006). Spying on Science: Western Intelligence in Divided Germany 1945–1961. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-926750-7. .
  • Smil, Vaclav (2004). Enriching the Earth: Fritz Haber, Carl Bosch, and the Transformation of World Food Production. MIT Press. ISBN 978-0-262-69313-4. 
  • Stern, Fritz: "Together and Apart: Fritz Haber and Albert Einstein", in Einstein's German World. Princeton University Press.2001.
  • Stoltzenberg, Dietrich (2005). Fritz Haber: Chemist, Nobel Laureate, German, Jew: A Biography. Chemical Heritage Foundation. ISBN 978-0-941901-24-6. .

Спољашње везеУреди