Меги Смит
Дама Меги Смит (енгл. Maggie Smith; 28. децембар 1934) је британска филмска, позоришна и телевизијска глумица. Добитница је Оскара за најбољу главну глумицу за улогу у филму Најбоље године госпођице Џин Броди и Оскара за најбољу споредну глумицу за филм Калифорнијски апартман.
| Меги Смит | |
|---|---|
 У серији Прогањање Мери | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Маргарет Натали Смит |
| Датум рођења | 28. децембар 1934. |
| Место рођења | Илфорд, Есекс, Енглеска, УК |
| Занимање | глумица |
| Породица | |
| Супружник |
|
| Рад | |
| Активни период | 1952–данас |
| Веза до IMDb-а | |
Најпознатији филмови у којима је играла су Отело, Соба са погледом, Путовања са мојом тетком и Госфорд парк, а свакако је запамћена као професорка Минерва Макгонагал у серијалу филмова о Харију Потеру. Имала је подједнако успешну каријеру као телевизијска глумица. Одиграла је запажене и хваљене улоге у ТВ-серијалима Изненада, прошлог лета, Дејвид Коперфилд, Моја кућа у Умбрији, Прогањање Мери и Даунтонска опатија, за коју је награђена Емијем за најбољу споредну глумицу у минисерији 2011. и 2012. године.
Меги Смит је била номинована за шест Оскара, од којих је освојила два; осамнаест награда БАФТА (освојила пет); девет Емија од којих је освојила три и за дванаест Златних глобуса - освојила три. Стога се са правом сматра једном од најбољих и најпоштованијих глумица на свету.
ДетињствоУреди
Маргарет Смит је рођена 28. децембра 1934. године у Илфорду (Јужна Енглеска). Њена мајка Маргарет Хатон, пореклом из Глазгова, радила је као секретарица, док је отац, Натанијел Смит, рођен у Њукаслу, био патолог. Имала је два старија брата близанца - Алистера и Ијана. Завршила је вишу школу у Оксфорду.
КаријераУреди
Глумачку каријеру је почела 1957. године, када је снимила први филм, али и заиграла у позоришту Оксфорд плејхаус (Oxford Playhouse) са Френком Шелијем. Убрзо прелази у Краљевско национално позориште у којем стиче репутацију младе глумице која обећава. Године 1965. добија улогу Дездемоне у филму Отело, где јој је партнер био Лоренс Оливије. За ту улогу је била номинована за Оскара за споредну глумицу. Четири године касније осваја Оскар за најбољу главну глумицу за улогу авангардне учитељице Џин Броди у филму Најбоље године госпођице Џин Броди. Потом игра у филмовима Смрт на Нилу, адаптацији истоименог романа Агате Кристи и у комедији Путовања са мојом тетком, када је поново номинована за Оскар. Године 1978. добија Оскара за најбољу глумицу за улогу у филму Калифорнијски апартман. Почетком осамдесетих тумачи главне женске улоге у филмовима Борба титана и Соба са погледом у којем су јој партнерке биле Џуди Денч и Хелена Бонам Картер.
Након крими-комедије Сестре у акцији и улоге конзервативне пречасне мајке, почиње добијати улоге ауторитативних британских дама старог кова - строгих, хладних, саркастичних и виспрених жена, беспрекорних манира и оштрог језика. Такви су били ликови које је тумачила у филмовима Чај са Мусолинијем, Даме у лаванди и Госфорд парк. За овај последњи је била номинована за бројне филмске награде широм света.
Њено најпознатије глумачко остварење био је лик Минерве Макогонагал, старешине и апсолутног ауторитета у филмовима о Харију Потеру. Почетком 2000. године играла је у комедијама Божанствене тајне Ја-Ја сестринства и Ништа без маме, као и у ТВ-серијалу Моја кућа у Умбрији, када је освојила Еми за најбољу главну глумицу и била номинована за Златни глобус. Потом је наступила у споредној улози у романтичној драми Прича о Џејн (са Ен Хатавеј) те у серијалима Прогањање Мери и Даунтонска опатија. За Прогањање Мери била је номинована за Еми, док је за Опатију награђена овом наградом у категорији најбоља споредна глумица. За маестрално извођење и у другој сезони, Смитова је и 2012. године добила Еми. Године 2011. играла је у филму The Best Exotic Marigold Hotel, поред своје пријатељице Џуди Денч, а наредни године добила је главну улогу у биоскопском хит филму Квартет, за који је била номинована за Златни глобус.[1]
Приватан животУреди
Удавала се два пута: 1967. године за глумца Роберта Стивенса, са којим има два сина - Криса Ларкина и Тобија Стивенса, а од којих има унуке. Брак се распао седам година касније. Године 1975. удала се за драматурга Беверлија Кроса, који је умро 20. марта 1998. године. Часопис Sunday Telegraph је 2007. године објавио да је глумица имала рак дојке, али да се у потпуности опоравила након операције.[2]
Меги Смит је 1990. године од краљице Елизабете II добила титулу Даме Уједињеног Краљевства.
ФилмографијаУреди
ИзвориУреди
- ^ „Quartet (2013) - Box Office Mojo”. Приступљено 1. 8. 2013.
- ^ „AFP: Actress Maggie Smith recounts cancer battle”. Архивирано из оригинала 19. 4. 2010. г. Приступљено 15. 7. 2011.
Додатна литератураУреди
- Maggie Smith: A Bright Particular Star by Michael Coveney, Victor Gollancz Ltd, September 1992, ISBN 0-575-05188-4. Later revised as Maggie Smith: A Biography, 2015. ISBN 978-1-250-11718-2
- Maggie Smith. A View From The Stalls by Caroline Février, The Book Guild Ltd, released 28 March 2018, 330 pages, ISBN 978-1912083411.
