Википедија

Сидни Полак

Уколико сте тражили пољског музичара, погледајте чланак Сидни Полак (музичар).

Сидни Ирвин Полак (енгл. Sydney Irwin Pollack; Лафајет, 1. јул 1934 — Лос Анђелес, 26. мај 2008) био је амерички редитељ, продуцент и глумац награђен Оскаром.[1] Режирао је 21 филм и 10 телевизијских серија, глумио у више од 30 филмова и серија и продуцирао преко 44 филма. Полак је најпознатији као редитељ филмова „Моја Африка“ (1985), „Тутси“ (1982), „Три Кондорова дана“ (1975), „Јакуза“ (1975), „Девојка коју сам волео“ и „Џеремаја Џонсон“, уз новије филмове „Преводилац“ (2005), „Сабрина“, „Фирма“ (1993) и „Хавана“ (1990). Појавио се у 15 филмова, укључујући „Преводиоца“, „Широм затворених очију“ (1999), „Мужеви и жене“ (1992), „Играч“ (1992) и „Електрични коњаник“ (1979). Године 2007. се појавио као противник Џорџа Клунија у филму „Мајкл Клејтон“, који је такође копродуцирао.

Сидни Полак
Sydney Pollack.jpg
Сидни Полак
Име по рођењуСидни Ирвин Полак
Датум рођења1 јул, 1934.(1934-07-01)
Место рођењаЛафајет
 САД
Датум смрти26 мај, 2008.(2008-05-26) (73 год.)
Место смртиЛос Анђелес
 САД
ДржављанствоСАД
Занимање
  • Филмсик режисер
  • продуцент
  • глумац

Рани животУреди

Полак је рођен у Лафајету, Индијана, у породици руско-јеврејских имиграната, као сина Ребеке (рођене Милер) и Дејвида Полака, полупрофесионалног боксера и фармацеута.[2] Породица се преселила у Саут Бенд и његови родитељи су се развели када је био млад. Његова мајка, која је патила од алкохолизма и емоционалних проблема, умрла је у 37. години, када је Полак имао 16 година.[2][3]

Упркос ранијим плановима да похађа колеџ, а затим и медицинску школу, Полак је напустио Индијану и отишао у Њујорк убрзо након што је завршио средњу школу са 17 година.[4] Полацк је студирао глуму код Санфорда Мејснера у Позоришној школи у насељу Плејхаус од 1952. до 1954. године, радећи на камиону за превоз дрва између семестра.[4]

После две године војне службе која се завршила 1958. године, вратио се у Плејхаус на Мајснеров позив да постане његов помоћник.[5] Године 1960, Џон Франкенхајмер, Полаков пријатељ, замолио га је да дође у Лос Анђелес да ради као тренер за дијалог за децу глумце на Франкенхајмеровом првом великом филму, Млади дивљаци. У то време Полак је упознао Берта Ланкастера, који је охрабрио младог глумца да се окуша у режији.[5]

КаријераУреди

Полак је играо редитеља у епизоди Зоне сумрака „Невоље са Темплтоном” 1961. Али прави успех на телевизији је постигао 1960-их режирајући епизоде серија, као што су Бегунац и Сат Алфреда Хичкока. Након што је радио на телевизији, направио је скок у филм низом филмова који су привукли пажњу јавности. Његов филмски редитељски деби био је Витка нит (1965).[3] Временом су Полакови филмови добили укупно 48 номинација за Оскара, освојивши 11 Оскара. Његова прва номинација за Оскара била је за његов филм из 1969. Они гађају коње, зар не?, а друга 1982. за Туци. За свој филм Ван Африке из 1985. са Мерил Стрип и Робертом Редфордом у главним улогама, Полак је освојио Оскара за режију и продукцију.[1]

Један од одабране групе не- и/или бивших глумаца који су награђени чланством у Студију глумаца,[6] Полак је наставио да глуми 1990-их са појављивањем у филмовима као што су 'The Player Роберта Алтмана (1992) и Стенли Кјубриков Очи широм затворене (1999), често глумећи корумпиране или морално конфликтне моћне фигуре. Као карактерни глумац, Полак се појавио у филмовима као што су A Civil Action, и Changing Lanes, као и у својим филмовима, укључујући Random Hearts и The Interpreter (потоњи је такође његов последњи филм као режисер). Такође се појавио у филму Мужеви и жене Вудија Алена као њујоршки адвокат који пролази кроз кризу средњих година, и у филму Роберта Земецкиса Death Becomes Her као лекар у хитној помоћи. Његова последња улога је била као отац Патрика Демпсија у романтичној комедији Made of Honor из 2008. године, који се приказивао у биоскопима у време његове смрти. Он је био стални гост у серијалу NBC-ја Will & Grace, глумећи неверног оца Вила Трумана (Ерик Мекормак) Џорџа. Поред ранијих појављивања на NBC-јевим серијама Just Shoot Me и Mad About You, 2007. Полак је гостовао у HBO TV серијама The Sopranos и Entourage.

Колекција покретних слика Сиднеја Полака смештена је у филмској архиви Академије.[7]

Лични живот и смртУреди

Полак је био ожењен са Клер Бредли Гризволд, његовом бившом ученицом, од 1958. до његове смрти 2008. Имали су троје деце: Стивена (1959–1993), Ребеку (р. 1963) и Рејчел (р. 1969).[8] У новембру 1993. године, Стивен је умро у 34. години у паду малог, једномоторног авиона који је прекинуо далековод и запалио се у Санта Моници, Калифорнија.[9][10] Клер, Полакова супруга, умрла је 28. марта 2011. у 74. години живота од Паркинсонове болести.

Полаково здравље је почело да се погоршава 2007. године, када се повукао из режије HBO-овог телевизијског филма Recount, који је емитован 25. маја 2008. године.[11] Он је умро од рака следећег дана у својој кући у насељу Пацифик Палисејдс у Лос Анђелесу, у доби од 73 године.[8] Дијагноза му је постављена десетак месеци пре смрти; тип рака је различито цитиран као рак панкреаса,[12] желуца,[13] или непознатог примарног порекла.[14]

ФилмографијаУреди

ФилмУреди

Режија и продукција

Година Наслов Режисер Продуцент Напомене
1965 The Slender Thread Да Парамаунт пикчерс
1966 This Property Is Condemned Да
1968 The Scalphunters Да Јунајтед Артист
1969 Castle Keep Да Коламбија пикчерс
They Shoot Horses, Don't They? Да Синерама Рилисинг Корпорејшон
1972 Jeremiah Johnson Да Ворнер брос
1973 The Way We Were Да Коламбија
1974 The Yakuza Да Да Ворнер брос
1975 Three Days of the Condor Да Парамаунт пикчерс
1977 Bobby Deerfield Да Да Ворнер брос
1979 The Electric Horseman Да Јуниверсал пикчерс
1981 Absence of Malice Да Коламбија пикчерс
1982 Tootsie Да Да
1985 Out of Africa Да Да Јуниверсал пикчерс
1990 Havana Да
1993 The Firm Да Да Парамаунт пикчерс
1995 Sabrina Да Да
1999 Random Hearts Да Да Коламбија пикчерс
2005 The Interpreter Да Јуниверсал пикчерс
2005 Sketches of Frank Gehry Да Executive Сони пикчерс Класикс
2018 Amazing Grace Да Неон

Извршни продуцент

Само продуцент

РеференцеУреди

  1. ^ а б „The 58th Academy Awards | 1986”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Приступљено 23. 7. 2017. 
  2. ^ а б MacNab, Geoffrey (14. 8. 2002). „The secret of my success?”. The Guardian. London. Приступљено 29. 5. 2008. 
  3. ^ а б McLellan, Dennis (27. 5. 2008). „Sydney Pollack: 1934–2008, Prolific director known for A-list casts”. SFGate. Приступљено 15. 10. 2020. 
  4. ^ а б Macnab, Geoffrey (28. 5. 2008). „Sydney Pollack, film director revered by stars, dies aged 73” . The Independent. London. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2022. Приступљено 29. 5. 2008. 
  5. ^ а б „Obituary: Sydney Pollack”. The Daily Telegraph. London. 28. 5. 2008. Архивирано из оригинала на датум 28. 5. 2008. Приступљено 29. 5. 2008. 
  6. ^ Garfield, David (1980). „Strasberg Takes Over: 1951–1955”. A Player's Place: The Story of The Actors Studio . New York: MacMillan. стр. 93. ISBN 978-0-0254-2650-4. »Various directors and playwrights, including Frank Corsaro, Martin Fried, Jack Garfein, Michal V. Gazzo, Charles Gordone, Israel Horovitz, Arthur Penn, Eleanor Perry, Frank Perry, Sidney Pollack, Mark Rydell, Alan Schneider, and John Stix, have also been granted membership on the basis of their contributions to the life and work of The Actors Studio, as have certain other non-performers, such as Liska March and Carl Schaeffer.« 
  7. ^ „Sydney Pollack Collection”. Academy Film Archive. 
  8. ^ а б Cieply, Michael (27. 5. 2008). „Sydney Pollack, Film Director, Is Dead at 73” . The New York Times. Приступљено 15. 10. 2020. 
  9. ^ Brown, Scott Shibuya (27. 11. 1993). „Crash of Private Plane Kills 2 in Santa Monica: Accident: The son of filmmaker Sidney Pollack is one of the fatalities. A third man aboard is critically injured after the aircraft dived and hit an apartment building carport.”. Los Angeles Times. Приступљено 25. 10. 2019. 
  10. ^ „Film Maker's Son and Pilot Die in Crash of Small Plane” . The New York Times. Associated Press. 28. 11. 1993. Приступљено 26. 5. 2008. 
  11. ^ Clark, Mike (26. 5. 2008). „Remembering Sydney Pollack, an actor's director”. USA Today. Приступљено 15. 10. 2020. 
  12. ^ King, Susan (28. 5. 2008). „Pollack’s way with actors”. Los Angeles Times. Приступљено 13. 2. 2022. 
  13. ^ Stern, Marlow (16. 10. 2017). „When Harvey Weinstein Tormented a Legendary Director on His Deathbed”. The Daily Beast. Приступљено 13. 2. 2022. 
  14. ^ Gorman, Steve (26. 5. 2008). „Sydney Pollack dies in Los Angeles”. Reuters. Приступљено 13. 2. 2022. 

Спољашње везеУреди

 
Сидни Полак на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сидни_Полак&oldid=25260436”