Отворите главни мени

Ксенија Зечевић (Задар, 16. фебруар 1956Београд, 21. новембар 2006) је била позната српска пијанисткиња, позната по компоновању филмске и драмске музике, као и икона уметничког Београда осамдесетих година прошлог века.

Ксенија Зечевић
Ksenija Zečević, srpska kompozitorka.png
Ксенија Зечевић, Фото: Мирослав Предојевић
Датум рођења(1956-02-16)16. фебруар 1956.
Место рођењаЗадар
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Датум смрти21. новембар 2006.(2006-11-21) (50 год.)
Место смртиБеоград
Србија Србија

Живот и радУреди

Рођена је 16. фебруара 1956. године у Задру, од мајке Италијанке и оца Црногорца. Ксе­ни­ји­на мај­ка по­ре­клом је из италијанске по­ро­ди­це Гер­ге­та Бор­ге­зи ко­ја се ге­не­ра­ци­ја­ма оп­се­сив­но ба­ви­ла му­зи­ком. Де­да по мај­ци, који је као антифашиста уби­јен у ло­го­ру Дахау, имао је оби­чај да оку­пи де­цу те­ра­ју­ћи их да у че­ти­ри гла­са пе­ва­ју хор­ске де­о­ни­це из Верди­је­вих опе­ра.

Дипломирала је и магистрирала на клавирском одсеку Факултета музичке уметности у Београду, у класи Олге Михајловић, а композицију је студирала у класи Енрика Јосифа. Почела је у најранијој младости да се бави музиком, а прве композиције написала је већ са пет година. Током своје каријере, најчешће је писала музику за филм, позориште и телевизију, а најзначајнији део опуса представљају вокално-инструментална и вокална дела, затим инструментална (Kњига тајни, Соната за клавир, Сан за виолину) и камерна (Гудачки квартет, Свита за флауту и клавир). Тежила је стварању интегралног дела, а такве тежње изразила је у великим формама ораторијумског типа: Реквијему за крај 20. вијека, Kонцерту за клавир, хор и оркестар, Молитви за жртве бањичког логора, Kантати за стријељане у Kрагујевцу, Триптиху, Праху, посебно у Реквијему за деду Фердинанда Гергету страдалом у нацистичком логору Дахау. Њено последње дело је Реквијем за Николу Теслу. Освојила је велики број награда и признања, а сарађивала је са највећим редитељима и позоришним кућама у земљи. Kратко време радила је као асистент на Факултету музичке уметности у Београду и као уметнички директор Позоришта на Теразијама.

Ксе­ни­ја је ка­сни­је се­бе обич­но де­фи­ни­са­ла као не­ког ко је про­ма­шио це­ло сто­ле­ће, и ко при­па­да Вер­ди­је­вој и Пучини­је­ој кул­ту­ри са кра­ја 19. ве­ка, те да „ни­кад ни­је оп­шти­ла са Тур­ци­ма“, као они ко­ји су до­пу­сти­ли пот­пу­ни уплив ислам­ског ме­ло­са и ра­за­ра­ње кул­тур­ног ко­да срп­ског на­ро­да.

Своју музичку каријеру провела је у Београду, где је и умрла 21. новембра 2006. године.

Музика за филмовеУреди

Спољашње везеУреди