Отворите главни мени

Валентино Роси (Урбино, 16. фебруар 1979) је италијански професионални мотоциклиста, вишеструки светски првак у мотоциклизму. Он се сматра једаним од најуспешнијих мотоциклиста свих времена са до сада освојених 9 титула првака. Он је једини возач у историји који је освојио светски шампионат у четири различите класе: 125 кубика (1), 250 кубика (1), 500 кубика (1) и MotoGP(7). Валентино према часопису Спортс илустрејтед, Роси је један од најплаћенијих спортиста у свету, са зарадом од процењених 34 милиона америчких долара 2007. године.

Валентино Роси
Valentino Rossi
Valentino Rossi 2010 Qatar.jpg
Валентино Роси
Личне информације
Пуно име Валентино Роси
Надимак Доктор
Датум рођења (1979-02-16)16. фебруар 1979.(40 год.)
Место рођења Урбино (Италија)
Држављанство  Италија
Висина 1,81 m
Тежина 69 kg
Информације о тиму
Tренутно члан тима Monster energy yamaha
Дисциплина мотоциклизам
Професионална каријера
Scuderia AGV Aprilia (125cc)
Nastro Azzurro Aprilia (125cc)
Nastro Azzurro Aprilia (250cc)
Nastro Azzurro Honda (500cc)
Repsol Honda Team (MotoGP)
Gauloises Yamaha Team (MotoGP)
Camel Yamaha Team (MotoGP)
Fiat Yamaha Team (MotoGP)
Ducati Corse Team (MotoGP)
Yamaha Factory Racing (MotoGP)
Movistar Yamaha Team (MotoGP)
Успеси
Шампионати и друге трке
1989 - Прва картинг трка
1990 - Регионални картинг шампиона 9 победа
1991 - 4. место у Италијанском јуниорском картинг шампионату
1992 - Регионални минимото шампион
1993 - 3. место у Италијанском шампионату (125cc)
1994 - 1. место у Италијанском шампионату (125cc
1995 - 1. место у Италијанском шампионату (125cc
1996 - 9. место на светском шампионату (125cc)
1997 - 1. место на светском шампионату (125cc)
1998 - 2. место на светском шампионату (250cc)
1999 - 1. место на светском шампионату (250cc)
2000 - 2. место на светском шампионату (500cc)
2001 - 1. место на светском шампионату (500cc)
2002 - 1. место MotoGP шампионат
2003 - 1. место MotoGP шампионат
2004 - 1. место MotoGP шампионат
2005 - 1. место MotoGP шампионат
2006 - 2. место MotoGP шампионат
2007 - 3. место MotoGP шампионат
2008 - 1. место MotoGP шампионат
2009 - 1. место MotoGP шампионат
2010 - 3. место MotoGP шампионат
2011 - 7. место MotoGP шампионат
2012 - 6. место MotoGP шампионат
2013 - 4. место MotoGP шампионат
2014 - 2. место MotoGP шампионат
2015 - 2. место MotoGP шампионат
2016 - 2. место MotoGP шампионат
2017 - 5. место MotoGP шампионат
2018 - 3. место MotoGP шампионат

Након промоције у главну класу 2000. године, Роси је освојио светски шампионат до 500 кубика са Хондом 2001. године. Затим 2002. и 2003. такође осваја MotoGP светских шампионат (такође са Хондом). Наредне сезоне напушта Хонду и прелази у тим Јамахе где осваја MotoGP светских шампионат и 2004. и 2005. године и тако наставља свој низ узастопно освојених шампионата. Све ове титуле освајане су на доминантан начин јер је шампион је био познат пре последњег кола.

Након тога 2006. године губи титулу падом на последњој трци у Валенсији и тако препушта титулу његовом клупском колеги Никију Хејдену. У 2007. години Валентино Роси и Јамаха нису имали одговора на доминацију Кејсија Стонера и Дукатија. Роси је поново освојио титулу 2008. године након неколико тесних двобоја за титулу са Кејсијем Стонером и одбранио је 2009. године. [1]

Након што је 2010. године изгубио титулу због сломљене ноге, Роси је напустио Јамаху и решио да се прикључи тиму Дукатија где је заменио Кејсија Стонера који те године осваја титулу са тимом Хонде. [2][3] Две сезоне без титуле у Дукатију довело је до тога да се Роси 2012. године поново прикључити тиму Јамахе за сезону 2013. и 2014. [4] Његов повратак у Јамаху резултирао је са три друга места у MotoGP светском шампионату 2014.,2015. и 2016. године. Током Росијевог другог мандата у Јамахи, Марк Маркез је освојио више наслова у низу, а Валентино Роси је морао да се задовољи са подијумом и тек понеком победом. Валентино Роси тренутно има уговор до краја 2020. године, када ће имати 41. годину.[5]

Роси има полубрата, Луку Маринија, који се тренутно такмичи у Мото2 шампионату за Sky Racing Team By VR46.[6]

ПочециУреди

Роси се још као мали преселио са породицом у Тавулију, где му се и развила љубав према тркама. На захтев његове мајке Стефаније, Грацијано му је уместо мотора купио картинг, из безбедносних разлога. Међутим, 60 кубика није било довољно за малог Валентина, те му је Грацијано врло брзо уградио мотор од 100 кубика. [7] Године 1990. једанаестогодишњи Роси осваја регионалну картинг титулу. Истовремено је почео да вози минимото серију и побеђивао је на разним тркама до краја 1991.

Наставивши да вози картинг, био је пети на регионалном шампионату у Парми. Након свега тога, жеља му је била да вози у италијанској картинг серији и одговарајућој европској, што би га одвело пут Формуле 1. Ипак високе цене картинга и одржавања приморале су породицу Роси да изабере минимото серију као једину за малог Валентина. Године 1992. и 1993. наставља да вози минимото шампионат.

Током 1993. Грациано уз помоћ пријатеља успева да смести Валентина на Кађиву Мито од 125 кубика, и првог викенда Роси завршава као 9. На крају те врло променљиве сезоне Валентино доспева на прву пол позицију на трци у Мизану и саму трку завршава на подијуму. Следеће године Роси добија помоћ фабрике Кађива и осваја титулу италије. [8]

Стветски шампионатиУреди

125, 250 и 250 кубика шампионатиУреди

Још 1994. године Роси је добио прилику да вози Априлију од 125 кубика, где је његова улога била да помогне развој исте, а заузврат му је дата прилика да се привикне на брзи ритам 125 кубика у светском шампионату. Током те и следеће године возио је Италијански и Европски шампионат на истом мотору.

Имао је неког успеха 1996. године, своје прве године у светском шампионату, завршио је сезону као девети, и победио на трци у Берну, док на пет трка није ни стигао до циља. Године 1997. је освојио титулу победивши на 11 од 15 трка, имао је два подијума, једно шесто и једну незавршену трку.

 
Валентино Роси на Дукатију

Године 1998. прелази у средњу класу од 250 кубика и вози у тиму са Лорисом Капиросијем и Тецуја Харадом. Сличност са 1996. годином је то да има пет незавршених трка, но и поред те чињенице да је изгубио двоје пријатеља у аутомобилској несрећи, завршава као други, свега 3 поена иза Лориса. И 1999. године историја се поновила, победио је на 9 трка, и убедљиво завршио сезону као први и освојио другу титулу.

Године 2002. бива награђен могућношћу да вози у најјачој категорији и поново добар број трка не завршава, њих 4. Те године, Џереми Бурџис упознаје Валентина и био је убеђен да ће упаривање Хонде NSR500 са Росијем донети ништа осим успеха. Мајкл Дуан је Росију те сезоне био лични ментор и то је такође прва сезона у којој ће се Роси тркати поред Макса Биађија. Било му је потребно 9 трка за прву победу и на крају завршава сезону као други иза Американца Кени Робертса Јуниора. Следеће последње сезоне на моторима од 500 кубика, Роси побеђује 11 пута уз још 2 подијума и осваја трећу титулу.

Исте године Роси се упарује са Колин Едвардсом за трку издржљивости "Сузука 8 сати" на супербајк машинама и побеђују иако Роси није имао претходног искуства са таквим моторима. [8]

MOTO GP шампионатиУреди

Година 2002. није била пуно другачија од 2001, 11 победа и 4 друга места и четврта титула светског шампиона. Након тога 2003. године се не дешава ништа ново, са 9 победа, 5 других места и 2 трећа Валентино Роси осваја пету титулу светског шампиона. Занимљива је била трка у Аустралији те године када је Роси тријумфовао иако је био кажњен са 10 секунди због претицања под жутом заставом због удеса Троја Бејлиса, ту трку завршио је са предноћу од 15 секунди тако да та казна практично ништа није мењала.

 
Валентино Роси на Јамахи

Његова доминација је многима давала за право да кажу да није толико он заслужан већ мотор који вози. То и чињеница да му је јамаха понудила 12 милиона долара за две сезоне довели су до његовог трансфера у супарнички тим за који ће возити наредних 7 година. И тада је постојала могућност да пређе у Дукати, међутим резултати су указивали на то да Дукати има још доста да уради пре него што постане конкурент за титулу, што се и ипсоставило као тачно.

Росијева прва сезона на Јамахи 2004. године почела је одлично, јер је на својој првој трци на новом мотору тријумфовао са пол позиције. До краја сезоне побеђује још 8 пута и узима шесту титулу. Ни следеће сезоне није било ништа другачије, 11 победа, 3 друга места и 2 трећа значили су седму титулу.

Међутим 2006. година донела је нешто ново, Роси се мучио током прве половине сезоне, Ники Хејден је држао вођство све време. Но, Роси је полако смањивао предност Хејдена да би трку пред крај био на првом месту у шампионату. Пад у у Валенсији је значио да се низ од 5 узастопних титула прекида.

Година 2007. је прва сезона коју Роси није завршио ни као други ни као први још од 1996. године. Јамаха је те година била убедљиво најслабији мотор и било је комично гледати како Кејси Стонер пролази Росија на правцима као да Валентино стоји у месту. Титула је изгубљена у Мотегију (Јапан) након лоше одлуке Валентина да замени мотор за суво за кишни мотор пре времена што га је на крају ставило на 13. позицију. Што је било довољно за титулу Кејсија Стонера. Поново се Валенсија показала кобном по Росија, пао је и завршио трку, Дани Педроза је победио и преузео његово друго место у пласману. Након тога Роси је претио одласком из Јамахе ако му не дају бољи мотор.

 
Валентино Роси у разговору са особљем Јамахе

Та 2008. је била година повратка у великом стилу. Роси прелази на Бриџстон пнеуматике, са бољим агрегатом, имао је шансу да се бори против Стонера на правцима, али је на готово свим деловима стазе био далеко бољи од Аустралијанца. Као и 2003. имао је 9. победа, 5. других места и још 2 трећа, но бољи пласмани ван подијума су му донели највећи број освојених поена у току једне сезоне - 373, што је до 2010. био и рекорд (срушио га је Хорхе Лоренцо са 383).

Следеће године Роси је освојио 9. титули и исте године је имао прилику да победи на 100. трци. Било је то на трци у Асену и био је други возач који је то учинио након Агостинија.

Година 2010. ће Росију бити упамћена као прва у којој је био суочен са тежом повредом, тј. поломљеном бутном кости на тренингу пре трке у Италији. И пре старта сезоне Роси је доживео повреду рамена возећи мотокрос трке, али испрва се свима чинило да је том рамену потребно само кратко време за опоравак. На крају је имао две победе уз још 8 подијума и то је било довољно за 3. место у генералном пласману, други пут да му се то десило у 4 године.

То је била последња Росијева сезона у Јамахи, након ње прелази у Дукати, а то је потврдио 15.08 након трке у Брну. У међусезони оперисао је раме и на тај начин отклонио негативне факторе за ову сезону. [8]

По сезонамаУреди

Сезона Класа Мотоцикл Тим Број Трка Победа Подијум Пол Флеп Поени Позиција БЦх
1996 125cc Aprilia RS125 Scuderia AGV Aprilia 46 15 1 2 1 2 111 9th
1997 125cc Aprilia RS125 Nastro Azzurro Aprilia 46 15 11 13 4 7 321 1st 1
1998 250cc Aprilia RS250 Nastro Azzurro Aprilia 46 14 5 9 0 3 201 2nd
1999 250cc Aprilia RS250 Nastro Azzurro Aprilia 46 16 9 12 5 8 309 1st 1
2000 500cc Honda NSR500 Nastro Azzurro Honda 46 16 2 10 0 5 209 2nd
2001 500cc Honda NSR500 Nastro Azzurro Honda 46 16 11 13 4 10 325 1st 1
2002 MotoGP Honda RC211V Repsol Honda Team 46 16 11 15 7 9 355 1st 1
2003 MotoGP Honda RC211V Repsol Honda Team 46 16 9 16 9 12 357 1st 1
2004 MotoGP Yamaha YZR-M1 Gauloises Yamaha Team 46 16 9 11 5 3 304 1st 1
2005 MotoGP Yamaha YZR-M1 Gauloises Yamaha Team 46 17 11 16 5 6 367 1st 1
2006 MotoGP Yamaha YZR-M1 Camel Yamaha Team 46 17 5 10 5 4 247 2nd
2007 MotoGP Yamaha YZR-M1 Fiat Yamaha Team 46 18 4 8 4 3 241 3rd
2008 MotoGP Yamaha YZR-M1 Fiat Yamaha Team 46 18 9 16 2 5 373 1st 1
2009 MotoGP Yamaha YZR-M1 Fiat Yamaha Team 46 17 6 13 7 6 306 1st 1
2010 MotoGP Yamaha YZR-M1 Fiat Yamaha Team 46 14 2 10 1 2 233 3rd
2011 MotoGP Ducati Desmosedici Ducati Corse Team 46 17 0 1 0 1 139 7th
2012 MotoGP Ducati Desmosedici Ducati Corse Team 46 18 0 2 0 1 163 6th
2013 MotoGP Yamaha YZR-M1 Yamaha Factory Racing 46 18 1 6 0 1 237 4th
2014 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 18 2 13 1 1 295 2nd
2015 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 18 4 15 1 4 325 2nd
2016 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 18 2 10 3 2 249 2nd
2017 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 17 1 6 0 0 208 5th
2018 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 19 0 5 1 1 198 3rd
2019 MotoGP Yamaha YZR-M1 Movistar Yamaha Team 46 4 61 4th
Укупно 365 115 227 64 95 5875 9

Надимци и друга Росијева обележјаУреди

НадимциУреди

Први надимак Валентино је наденуо сам себи и гласио је ,,Rossifumi", имплицирајући на Норифуми Абеа, возача ког је Роси изузетно ценио. Следећи се појавио током његових дана у клатегорији од 250 кубига и гласио је "Валентиик", референца на Италијанског супер хероја Паје Патка.

Надимак који се задржао и по комга људи познају широм света је ,,The Doctor". који је дошао након његове доминације у 500 кубика и MotoGP категорији, а везано је за хладан и хирушки прецизан начин на који вози трке и престиже противнике. Грацијано је рекао како лепо звучи када кажете The Doctor и истовремено звучи важно, а Валентино је врло важна личност. Сам Доктор се нашалио говорећи како се у Италији многи доктори презивају управо Роси.

Касније му је Колин Едвардс доделио надимак GOAT (Greatest of all times), тј. највећи свих времена.[9]

Број 46Уреди

 
Број 46. на мотору Валентина Росија

Број који Роси носи и који је у свету познат колико и Роси и ,,The Doctor" је 46. Поново је делом за то заслужан Норифуми Абе, али и сам Грацијано, који је под управо тим бројем остварио своју прву од три победе управо 1979. на траци у СФР Југославији.

Када је 2001. освојио титулу у класи 500 кубика имао је право да следећу сезону вози са бројем 1, али, као и Бери Син, први возач модерне ере који је оставио свој број након титуле, роси није мењао број на мотору, иако је стављао тај број на тркачке комбинезоне. [9]

КацигаУреди

Слова на кациги стоје у знак почасти његовој групи пријатеља ,,Tribu dei Chihuahua", а ,,WFL" које му стоји на чичку испод врата је у ствари ,,VVLF" што је скраћеница од ,,Viva La Figa".

Сама кацига увек, осим за трку у Италији за коју редовно спрема посебну кацију, на себи има мотиве Сунца и Месеца, што како каже Роси указује на две стране Росијеве личности. Специјално за трку у Мизану 2009. је нацртан магарац из анимираног филма Шрек, као показатељ да је у претходној трци испао магаре. Задужен за осликавање његових кацига је Алдо Друди. [9]


Ритуали пред вожњуУреди

Ритуали пред вожњу су саставни део Росијеве личности и понавља их сваки пут кад седне на мотор. На дан трке увек ће одгледати старт трке 125 кубика како би видео колико је потребно црвеним светлима да се угасе. Пре сам вожње, стаће на 2 метра од мотора савити се и додирнути чизме, а потом ће пре него што седне чучнути и додирнути десни наслон за стопало. Ово је како он каже, његов разговор са мотором. Након што изађе из бокса увек ће подесити комбинезон тако што ће да се усправи на мотору ослањајући се на наслоне за стопала. [10] У једном инвервијуу је отркрио да увек ставља једну чизму пре друге и једну рукавицу пре друге. Такође, увек силази са мотора на исти начин, замахнувши десном ногом скроз преко предњег дела мотора. [11]


Опроштајно писмо ЈамахиУреди

Валентино Роси је у фабричком тиму Јамахе провео 7 година, од којих је у 4 освојио титуле. То је врло дуг период за једног мотоспортисту у једном тиму, међутим, након 3-4 сезоне, тај тим постаје друга породица. И као и сваки други растанак од породице, Росијев растанак од Јамахе му је тешко пао, као и многима у тиму Јамаха. Када су га на конференцијама питали за то, рекао је да се осећа као дечак пред сељење из родног краја, да му није било лако док је писао писмо и да се то може видети на самом писму, пуном жврљотина прецртаних делова.

,, Врло је тешко објаснити какав је мој однос био са Јамахом у протеклих 7 година. Многе ствари су се промениле од те давне 2004. а нарочито се променила она, моја М1. У то време била је мој мотор из средине грида, неопажена од стране већине возача и MotoGP радника. Сад, након што смо јој помогли да порасте и побољша се, можете је видети да осмехује у гаражи, привилегована је и диве јој се, третирају је као најбољу у класи. Листа људи који су омогућили ову трансформацију је врло дугачка, али ипак бих се захвалио пре свих Масао Фурузави, Масико Накађими и мом Хироја Ацумију, као представницима свих инжењера који су радили напорно како би променили лице наше М1. Онда Џереми Буџису и свим момцима из гараже који су о њој бринули с љубављу на свим стазама света и свим момцима и девојкама који су радили у Јамаха тиму ових година. Дошао је тренутак за нове изазове, мој рад овде у Јамахи је довршен. Нажалост, и најлепше љубавне приче се морају завршити, али иза себе остављају пуно дивних сећања, као и када смо се моја М1 и ја први пут пољубили на трави Велкома, када ме је погледала право у очи и рекла ми ,, Волим те!" [12][13]

Остале мотоспорт активностиУреди

Испрва постојале су приче како Роси има жељу да пређе у Формулу 1 у тим Ферарија, сам Михаел Шумахер је био одушевљен том могућности. У фебруару 2006. године Роси је возио болид Ферарија и након првог дана заостатак за Михаелом Шумахером је био нешто преко једне секунде, али након другог дана, заостајао је свега пола секунде. И 2010. године је возио болид Ферарија у време предсезонских тестова. [14]

Неколико пута је такође возио и у WRC шампионату, 2002., 2005.,2006.,2007 и 2008 је редовно возио релије Италије. [15] Ипак од значајније каријере на четири точка се чини да неће бити ништа, јер како се може чути постоји могућност да вози у SBK шампионату још неколико сезона након завршетка каријере у MotoGP.

Приватни животУреди

Сам лични живот Валенитно Роси не воли да открива, ипак о неколико ствари се зна. Из Тавулије се преселио да живи у Милану, а током година са Хондом преселио се у Лондон. [16] Такође навија за фудбалски клуб Интер из Милана, који му је на званичном сајту честитао након освојене титуле 2009. године. [17] Валентино је велики фан британских булдога, први ког је имао био је Гуидо (од 2000. до 2008. године). Тренутно поседује два пса, мужјака Цезареа и женку Сесилу. [18]

РеференцеУреди

  1. ^ „Cool Rossi crowned world champion” (на језику: енглески). 25. 10. 2009. Приступљено 18. 5. 2019. 
  2. ^ „Yamaha and Valentino to part company at end of 2010 - Yamaha Racing”. web.archive.org. 19. 8. 2010. Приступљено 18. 5. 2019. 
  3. ^ „Rossi to ride for Ducati in 2011” (на језику: енглески). 15. 8. 2010. Приступљено 18. 5. 2019. 
  4. ^ Sports, Dorna. „Rossi heads back to Yamaha for 2013 on two-year contract | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 5. 2019. 
  5. ^ „Rossi signs new two-year Yamaha MotoGP deal”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 5. 2019. 
  6. ^ „Luca Marini: “Being Valentino’s half-brother helps me a lot. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 5. 2019. 
  7. ^ „Valentino Rossi Through the Years”. Quarto Knows Blog (на језику: енглески). 21. 2. 2018. Приступљено 18. 5. 2019. 
  8. 8,0 8,1 8,2 „Valentino Rossi”. yamaha-racing.com. 
  9. 9,0 9,1 9,2 Faster, Приступљено 18. 5. 2019 
  10. ^ „Valentino Rossi’s MotoGP Rituals”. Motorcyclist (на језику: енглески). Приступљено 18. 5. 2019. 
  11. ^ Sports, Dorna. „Racing Together: Superstition”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 5. 2019. 
  12. ^ „MotoGP: Buy Valentino Rossi’s love letter to his Yamaha”. Motorcycle News (на језику: енглески). 31. 7. 2017. Приступљено 18. 5. 2019. 
  13. ^ „Rossi napisao ljubavnopismo svojoj Yamahi! - Jutarnji List”. www.jutarnji.hr. Приступљено 18. 5. 2019. 
  14. ^ „Soup :: Rossi Faster On Four Wheels”. web.archive.org. 20. 10. 2011. Приступљено 18. 5. 2019. 
  15. ^ Sports, Dorna. „Rossi beats McRae in Monza Rally Showdown | MotoGP™”. www.motogp.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 5. 2019. 
  16. ^ Ross, Rory (16. 5. 2008). „Valentino Rossi: two wheels god” (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 18. 5. 2019. 
  17. ^ „Moto: l'ottava volta di Re Valentino”. FC Internazionale - Inter Milan. Приступљено 18. 5. 2019. 
  18. ^ „Dogs And Their Motorcyclists”. Cycle World (на језику: енглески). Приступљено 18. 5. 2019. 

Спољашње везеУреди