Отворите главни мени

Цар Лав I (лат. Caesar Flavius Valerius Leo Augustus; 401474), био је цар Византије од 457. до 474. Познат је и под именом Лав Трачанин. Био је задњи у серији царева, које је Алан Аспар, главни командант армије, поставио на трон. Крунисање цара Лава 7. фебруара 457. године било је прво познато крунисање, које је извео патријарх Константинопоља.

Лав I (Лав Трачанин)
Leo I Louvre Ma1012 n2.jpg
Лав I
Пуно имеЛав Марцел (по ређењу)
Флавије Валерије Лав Август (као цар)
Датум рођења401.
Место рођењаТракија или Дакија
Датум смрти18. јануар 474. (73 год.)
Место смртиИсточно римско царство
ДинастијаЛавова династија
СупружникЕлија Верина
ПотомствоАријадна, Leontia Porphyrogenita
Византијски цар
Период7. фебруар 45718. јануар 474.
ПретходникМаркијан
НаследникЛав

Лав I је направио савез са Исавријанцима, да би елиминисао Аспара, који је са Остроготима држао превише власти у царству. Цена савезништва са Исавријанцима је било венчање његове кћерке са Тарасикодисом, вођом Исавријанаца, који је као Зенон постао цар 474. Због јако много варвара у војсци, овладали су јаки антигермански осећаји у царству, па 471. године цар Лав то користи да се реши Аспара и убија га. Током владања цара Лава, Балканом су харали Западни Готи и Хуни. Ипак ти варвари нису успевали да заузму Константинопољ због зидина, које су поново изграђене и учвршћене у доба цара Теодосија II, а и због недостатака одговарајућих опсадних справа.

Римско царство 460. године
Солид од Лава I

Његова владавина је имала утицај на Западно римско царство. Поставио је Антемија 467. године за цара Западног римског царства. Покушао је да прегази Вандале 468. године, али та експедиција је завршила поразом због издаје и некомпетентности Василиска. Тај пораз је исцрпио царство и губитком људства и финансијски.

Допринос цара Лава историји Запада је био ненамеран. Теодорик Велики је образован и обучаван на двору цара Лава. Ту је научио војну тактику и начин владања царством, што му је послужило кад је после смрти цара Лава постао краљ Острогота. Цар Лав је такође издао Лавов законик. Умро је од дизентерије 18. јануара 474. године. Наследио га је унук Лав II, Зенонов син.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди