Отворите главни мени

Густав IV Адолф (швед. Gustav IV Adolf; Стокхолм, 1. новембар 1778Сент Гален, 7. фебруар 1837) је био краљ Шведске од 1792. до 1809. Син је Густава III. Био је последњи шведски владар Финске. Због губитка Финске изведен је против њега државни удар 1809. Протеран је из Шведске.

Густав IV Адолф
Gustav IV Adolf of Sweden.jpg
краљ Шведске
Датум рођења(1778-11-01)1. новембар 1778.
Место рођењаСтокхолм
Шведска
Датум смрти7. фебруар 1837.(1837-02-07) (58 год.)
Место смртиСент Гален
Швајцарска
ДинастијаDuke of Holstein-Gottorp
ОтацГустав III од Шведске
МајкаСофија Магдалена од Данске
СупружникФредерика од Бадена
ПотомствоGustav, Prince of Vasa, Софија од Шведске, Cecilia of Sweden, Amalia of Sweden
ПретходникГустаф III Шведски
НаследникКарл XIII Шведски

Садржај

Детињство и младостУреди

Рођен је у Стокхолму као једино дете шведског краља Густава III и Софије Магдалене од Данске, ћерке данског краља Фредерика V. Након убиства Густава III од Шведске 1792. Густав IV Адолф је дошао на престо у доби од 14 година. Регент је био његов стриц Карл XIII од Шведске. У августу 1796. стриц је утаначио да Густав IV Адолф оде у Санкт Петербург да заручи унуку Катарине Велике велику кнегињу Александру Павловну. Цели већ унапред утаначени брак наишао је на велику препреку. Густав није допуштао својој предвиђеној супрузи да задржи православну веру. То је погодило и руску царицу Катарину Велику, да је убрзало њену смрт. У новембру 1797. постао је пунолетан и ослободио се регентства.

ПолитикаУреди

Чим је добио пуну власт одмах је сменио у народу омраженога Густава Адолфа Ројтерхолма, који је био регентов главни саветник и државник. Када се Густав оженио 31. октобра 1797. унуком Карла Фридриха, маркграва од Бадена, Русија и Шведска су се нашле готово пред ратом. Ипак Шведска и Русија су имале заједничког непријатеља Француску и то је између њих одржавало савез. Краљ се ужасавао јакобинизма. Био је реакционаран, а одгађао је и само крунисање неколико година, само да не би сазивао скупштину. Наследио је испражњену државну благајну од претходног краља Густава III. Државни дефицит је настао највише због рата са Русијом од 1788. до 1792. Дошле су и сушне и гладне године 1798. и 1799, па је краљ био принуђен да сазове скупштину у Норћепингу у марту 1800. и 3. априла 1800. Краљ се тада суочио са јаком опозицијом у риксдагу (скупштини), па је одлучио да је више не сазива.

Државни ударУреди

 
Хапшење шведског краља Густава IV

Придружио се 1805. трећој коалицији против Наполеона. Рат је водио доста неуспешно, па су Французи заузели Шведску Померанију. Када је Русија била поражена склопила је 1807. Тилзитски мир са Наполеоном. Шведска је тада поред Португалије остала једини британски савезник на европском копну.

Русија је захтевала од Шведске да се придружи континенталном систему блокаде Британије. Иако су му официри говорили другачије, краљ је мислио да се он може супротставити Русији уз помоћ Британије. Пошто се Шведска није придружила континенталном систему Русија је 1808. започела Фински рат против Шведске. Данска је исто тако прогласила рат против Шведске. Почетком 1809. цела Финска је била у руским рукама и била је прикључена Русији као велико војводство, тј. велика кнежевина.

Губитак Финске је за Шведску представљао губитак трећине територије и четвртине становништва. Многи су сматрали Густава IV Адолфа одговорним за тај пораз због његове неспособности. Група официра је припремила државни удар. Седам завереника је 13. марта 1809. упала у краљевске одаје, заробили су краља и затворили га са породицом у Грифсолм замку. Завереници су након тога краљевог стрица и бившег регента Карла XIII успели да наговоре да прихвати да буде председник привремене владе, која је проглашена тога дана. Сазвана је скупштина, која је одобрила револуцију.

АбдикацијаУреди

Густав IV Адолф је добровољно абдицирао 29. марта 1809, са циљем да спаси круну за свог сина. Међутим 19. маја 1809. скупштина (риксдаг) је прогласила да се забрањује долазак на престо не само Густаву IV Адолфу, него и његовој породици. Карл XIII је 5. јуна 1809. проглашен краљем, тек кад је прихватио либерални устав, који је ратификован у скупштини истога дана. Густава и његову породицу су депортовали из Шведске у децембру 1809. Једно време је живео у Немачкој, па се преселио у Швајцарску. Умро је од последица срчаног удара 1837.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Christian Albert, Duke of Holstein-Gottorp
 
 
 
 
 
 
 
8. Christian August of Holstein-Gottorp, Prince of Eutin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Фредерика Амалија Данска
 
 
 
 
 
 
 
4. Адолф Фредерик од Шведске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Frederick VII, Margrave of Baden-Durlach
 
 
 
 
 
 
 
9. Албертина Фредерика од Бадена-Дурлаха
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Augusta Marie of Holstein-Gottorp
 
 
 
 
 
 
 
2. Густав III од Шведске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фридрих I од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
10. Фридрих Вилхелм I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Софија Шарлота Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
5. Лујза Улрика од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Џорџ I (=28)
 
 
 
 
 
 
 
11. Софија Доротеја Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Софија Доротеја од Целе (=29)
 
 
 
 
 
 
 
1. Густаф IV Адолф Шведски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фредерик IV Дански
 
 
 
 
 
 
 
12. Кристијан VI Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Лујза Мекленбуршка
 
 
 
 
 
 
 
6. Фредерик V Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Christian Henry, Margrave of Brandenburg-Kulmbach
 
 
 
 
 
 
 
13. Софија Магдалена од Бранденбург-Кулмбаха
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Countess Sofie Christiane of Wolfstein
 
 
 
 
 
 
 
3. Софија Магдалена од Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Џорџ I (=22)
 
 
 
 
 
 
 
14. Џорџ II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Софија Доротеја од Целе (=23)
 
 
 
 
 
 
 
7. Лујза од Велике Британије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Јохан Фридрих, маркгроф од Бранденбург-Ансбаха
 
 
 
 
 
 
 
15. Каролина од Бранденбург-Ансбаха
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Елеонора Ердмута од Сакс-Ајзенаха
 
 
 
 
 
 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди