Отворите главни мени

Антигва и Барбуда

острвска држава у Карбима

Антигва и Барбуда (енгл. Antigua and Barbuda) острвска је држава која се налази у Средњој Америци. Смештена је у источном делу Карипског мора на граници са Атлантским океаном.[2] Она се састоји од ва главна острва, Антигве и Барбуда, и бројних мањих острва (укључујући Грејт Бирд, Грин, Гвајану, Лонг, Мејдн и Јорк острва и даље јужно, острво Редонда). Стално становништво броји око 81.800 (према попису из 2011. године), а престоница и највећа лука и град је Сент Џонс на Антигви. Лежећи близу један другог (главни аеродром Барбуда је мање од 0,5° латитуде, или 30 наутичких миља, северно од главног аеродрома Антигве). Антигва и Барбуда су у средишту Острва заветрине, део су Малих Антила, на око 17°N од екватора.

Антигва и Барбуда
Antigua and Barbuda  (енглески)
Крилатица: Свако стреми, сви постижу
(енгл. Each Endeavouring, All Achieving)
Положај Антигве и Барбуде
Главни градСент Џонс
Службени језикЕнглески језик
Владавина
 — КраљицаЕлизабета II
 — Генерални гувернерРодни Вилијамс
 — ПремијерГастон Браун
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
11. новембра 1981.
Географија
Површина
 — укупно440 km2(195)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2017.[1]94.731(202)
 — густина215,3 ст./km2
Економија
ВалутаИсточнокарипски долар
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC -4
Интернет домен.ag
Позивни број+1-246

1 Краљевска химна Боже, чувај краљицу! (енгл. God, Save the Queen), се користи само приликом монархијских прилика.
Окрузи Антигве и Барбуде
Мапа Антигве и Барбуде

Острво Антигва је истражио Кристифор Колумбо 1493. године и назвао га је Санта Марија ла Антигва.[3] Антигву је колонизовала Британија 1632. године; острво Барбуда је први пут колонизовано 1678. године.[3] Антигва и Барбуда су припојени Западноиндијској федерацији 1958. године.[4] Са распадом федерације, ова острва су постала једна од држава Западноиндијске асоцијације 1967. године.[5] Томе је следила самоуправа у области унутрашњих послова. Независност од Уједињеног Краљевства остварена 1. новембра 1981.

Држава Антигва и Барбуда је остала члан Комонвелта и Елизабета II је и даље краљица ове земље и шеф државе.[6]

Садржај

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Антигва и Барбуда је дио архипелага Малих Антила. У близини се налазе Гваделуп на југу, Монсерат на југозападу, Сент Китс и Невис на западу и Сент Бартелемија на сјеверозападу. Она је независна острвска држава, у Западноиндијским острвима, у источном делу Карипског мора. Састоји се од три Лувард острва — Антигва и два мања острва, Барбуда на северу и Редонда, ненасељено стеновито острвце, на југозападу. Укупна површина Антигве и Барбуде је 442 km², и држава има 67.448 (2002) становника. Уопште, Антигва је ниско положено острво, али се диже до 470 m на Боги врху. Барбуда је равно корално острво са лепим плажама. Клима је тропска, али су острва подложна суши. Привреда Антигве и Барбуде је јако зависна од туризма; такође је важан пораст памука, воћа и шећерне трске. Њихов друштвени производ износио је 682 милиона амер. долара у 2001. године. Рибарство је важно у Барбуди. Индустријске прерађевине укључују пречишћени петролеј, рум, одећу и електричну опрему.

Рибарство се готово удуплало од 1980, и корални гребени који окружују мајушна острва су претрпели неке поремећаје. Око 15 % површине је заштићено законом. Због ограничених природних слатководних богатстава, управљање водом је друга најважнија област заинтересованости државе.

Геологија и рељефУреди

ВодеУреди

Флора и фаунаУреди

КлимаУреди

Административна поделаУреди

Територија Антигве и Барбуде административно је подјељена на 6 округа (енгл. parishes), који се налазе на острву Антигва, и два зависна острва - Барбуда и Редонда, који обухватају истоимена острва.

Територијална
јединица
Административни
центар
Површина
км²
Становника
(2011)
Округ
1. Сент Џорџ Пиготс
24,41
7.496
2. Сент Џон Сент Џонс
66,96
49.225
3. Сент Мери Боландс
63,55
7.067
4. Сент Пол Фалмут
45,27
7.979
5. Сент Питер Парем
32,37
5.269
6. Сент Филип Фритаун
40,67
3.125
Зависна острва
7. Барбуда Кодрингтон
160,58
1.638
8. Редонда
1,50
Антигва и Барбуда Сент Џонс
442,21
76.886

ИсторијаУреди

До 1200. на овим просторима су обитавали Аравак Индијанци из подручја реке Ориноко. Аравак индијанци су се бавили пољопривредом, те су узгајали познати црни ананас с Антигве, кукуруз, слатки кромпир, чили паприку, дуван и памук. Били су јако добри у бродоградњи, те су стога пловили Карипским морем и делом Атлантика.

Острво Антигву открио је Колумбо 1493. године. Он је острво назвао Санта Марија ла Антигва, према икони у катедрали у Севиљи. Шпанци нису колонизовали ово острвље због недостатка питке воде.

Године 1632. Енглези се насељавају на Антигву. Французи су га заузели 1666. али је враћено Енглеској следеће године. Барбуда је у поседу Британаца од 1628. Сер Кристофер Кодрингтон је дошао на Барбуду 1684. године. Енглези су успоставили робовласнички поредак отварајући бројне плантаже на којима се у првом реду узагајао дуван, а касније и шећерна трска.

У 19. веку долази до укидања ропства и привредне стагнације, а 1870. Антигва и Барбуда се уједињују у једну заједничку државу. Године 1956. Антигва и Барбуда постају самосталне колоније које су имале одређени вид самоуправе, а од 1958. до 1962. биле су укључене у оквир провинције Западноиндијске федерације.

Године 1967. Антигва и Барбуда су се успеле да се изборе за потпуну унутрашњополитичку аутономију, чије само спољашње послове води Уједињено Краљевство. Дана 1. новембра 1981. званично је стечена и независност од Уједињеног Краљевства. Елизабета II, краљица Уједињеног Краљевства проглашена је за прву краљицу Антигве и Барбуда.

ВладаУреди

Антигва и Барбуда је чланица Комонвелта и Краљица Елизабета II је вођа државе. Краљицу Елизабету II у Антигви и Барбуди представља Врховни Гувернер. Извршна власт и председавање владе је у рукама премијера. Премијер је обично вођа политичке странке која добија највећи број гласова на изборима за Дом Заступника (17 чланова). Избори са Дом Заступника се одржавају сваких пет година. Друго тело парламента, Сенат, броји 17 чланова и њих именује Врховни Гувернер.

Међународни односиУреди

Антигва и Барбуда је члан Уједињених нација, АЛБЕ, Комонвелта нација, Карипске заједнице, Организације земаља источних Кариба, Организације америчких држава, Светске трговачке организације (WTO) и Источнокарипског регионалног сигурносног система. Антигва и Барбуда је члан Међународног кривичног суда (ICC) чије је седиште у Хагу.

ВојскаУреди

Краљевске одбрамбене снаге Антигве и Барбуде имају око 260 чланова. Спровођењу мира помаже и Кадетски корпус Антигве и Барбуде сачињен од 200 тинејџера између 12 и 18 година.

ПривредаУреди

Туризам остварује више од половине укупног бруто друштвеног производа и доминантна је делатност. Антигва је позната по многобројним луксузним одмаралиштима. Једна трећина туриста долази из Сједињених Држава. Банкарство и финансијске услуге, такође чине важан део привреде ове земље. Пољопривреда није довољно развијена, с обзиром на недостатак воде за наводњавање.

СтановништвоУреди

У Антигви и Барбуди живи нешто више од 80.000 становника, углавном западноафричког, британског и португалског порекла. У расном смислу, 91% становника припада црној раси; 4.4% је мешанаца; 1.7% белаца; 2.9% осталих (азијата...) Већина белаца је британског или ирског порекла. На острвима живи и мали број Арапа и Јевреја.

РелигијаУреди

Око 74% становника су хришћани, са англиканском деноминацијом (око 44%). Међу осталим хришћанима су баптисти, католици и презбитеријанци. Поред хришћанства, раширена је и карипска идеологија - растафаријанство, ислам, јудаизам и Бахаи религија.[7]

ЈезициУреди

Енглески је званични језик Антигве и Барбуде, али се употребљава и локални антигвански креолски. Барбудански акценат се нешто разликује од антигванског. У образовном процесу је одбачен креолски језик, већ се настава изводи на књижевном, британском енглеском. Велика је употреба и шпанског језика, тачније око 10,000 становника говори шпански.

У медијима се користи исклучиво енглески језик. У држави излазе и два листа: Daily Observer и Antigua Sun. Постоји неколико радио станица, те локална телевизијска кућа АБС ТВ 10.

КултураУреди

Култура овог острвља је спој западноафричког и британског утицаја. Крикет је национални спорт и управо неколико светски познатих играча крикета долази са Антигве и Барбуде, као што су Сир Вивијан Ричардс, Андерсон Робертс и Ричард Ричардсон. Међу осталим познатим спортовима се убрајају фудбал, једрење и сурфирање (Недеља једрења у Антигви је догађај који привлачи локалне и стране посетиоце из целог свијета). Антигва и Барбуда је учествовала и на Олимпијским играма са неколико својих атлетичара у различитим дисциплинама. Популарна америчка култура и мода су оставили трага и на културу ове мале државе. Породица и религија играју велику улогу у животу Антигвана. Већина одлазе на недељну мису, али је све већи број припадника адвентиста седмог дана. Национални карневал се одржава сваког августа. Велики утицај са Тринидада и Тобага је остварила и сока и калипсо музика.

КухињаУреди

Кукуруз и слатки кромпир играју важну улогу у кухињи Антигве и Барбуде. Тако на пример, популарно антигванско јело Дукуна је слатко, направљено од слатких кромпира, брашна и зачина. Када је реч о пићима, доминирају разноразни сокови од манга, хибискуса, кокосово млеко, пиво од ђумбира.

ОбразовањеУреди

Писменост Антигве и Барбуде је нешто виша од 90%. У држави постоје две најјаче медицинске школе. Једна је у склопу Америчког универзитета Антигве, а друга је Универзитет за здравство Антигве. Постоји и државни колеџ, те Институт за информационе технологије Антигве и Барбуде (ABIIT). Приватне школе се морају рукодити истим програмом као и две државне школе.

РеференцеУреди

  1. ^ The World Factbook - ANTIGUA AND BARBUDA (2017)
  2. ^ „Countries or areas / geographical regions”. 
  3. 3,0 3,1 Crocker, John. "Barbuda Eyes Statehood and Tourists". The Washington Post. 28 January 1968. p. E11.
  4. ^ Fleck, Bryan. "Discover Unspoiled: Barbuda". Everybody's Brooklyn. 31 October 2004. p. 60.
  5. ^ Sheridan 1974, стр. 185
  6. ^ „Antigua and Barbuda - Countries - Office of the Historian”. history.state.gov. 
  7. ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди