Сицилијански језик

Сицилијански језик је језик којим се говори на Сицилији, у већем делу Калабрије, у Базиликати и Кампанији (чилентански). Сматра се једним од најстаријих наследника вулгарног латинског језика.

Сицилијански
Sicilianu
Говори се у	Италија
Број говорника	око 4,7 милиона (2002)
Језичка породица	индоевропски италски романски Сицилијански
Писмо	латиница
Званични статус
Службени језик у	Сицилија
Језички кодови
ISO 639-1	sc
ISO 639-2	scn
ISO 639-3	scn – укључујући код Појединачни кодови: sro src
Распрострањеност сицилијанског језика

Етнологија

Сицилијански се развио под утицајем многих језика: старогрчког, грчког, арапског, лигурског, каталонског, шпанског и бројних романских језика, што је утицало на развој хибридног сикулоарапског језика, из којег се касније развио малтешки језик. Пошто је ово засебан језик, има своје дијалекте, и то су:

• Централни метафонетски (говори се у деловима округа Ена, Калтанисета, Месина, Палермо и Агриђенто)
• Југоисточни метафонетски (говори се у округу Сиракуза и Рагуза)
• Енски (у округу Ена)
• Источни неметафонетски (у округу Катанија и деловима округа Сиракузе)
• Месински (у округу Месина и околини Ређо Калабрије)
• Еолски (на Еолским острвима)
• Западни сицилијански (у округу Трапани и Агриђенто)
• Пантелеријски (на острву Пантелерија, Лампедуза и Линоза)
• Калабријски (у јужној и централној Калабрији, у градовима Вибо Валенција, Катанцаро и Кротоне)
• Јужни Апулијски (у покрајини Пуља/Апулија, познат као "салентински")
• Чилиндански (у Кампанији)