Отворите главни мени

Ирански језици (још и ираноаријски језици) чине подгрупу индо-иранске гране индо-европске језичке породице. У свету живи око 150 милиона људи који се користе једним од 50 новоиранских језика као матерњим језиком, и још 30-50 милиона који их говоре као други или страни језик.

Ирански језици
Географска распострањеностЈугозападна Азија, Кавказ, Средња Азија и Јужна Азија
Језичка класификацијаИндоевропски језици
ПрајезикПраирански језик
Подподела
ISO 639-2 / 5ira
Глотологiran1269[1]
{{{mapalt}}}
Модерни ирански језици

Велики ирански језициУреди

 
Стабло породице иранских језика

Следеће иранске језике говори више од по милион говорника:

  • Персијски (у ширем смислу) 55-70 милиона као матерњи, укупно 110 милиона (Иран, Авганистан, Таџикистан, Пакистан, Узбекистан)
    • Западноперсијски 35-40 милиона као матерњи, укупно више од 50 милиона (Иран)
    • Источноперсијски 20-30 милиона
  • Пашто 35 милиона (22,5 милиона у Пакистану, 12 милиона у Авганистану)
  • Белучки 9 милиона (7,5 милиона у Пакистану, 1,4 милиона у Ирану, 0,2 милиона у Авганистану)
  • Севернокурдски (или курманџи) 10 милиона (Турска, северни Ирак, северна Сирија, северни Иран, Корасан и бивши СССР)
  • Лури 4,3 милиона (Иран)
  • Средњокурдски (или сорани) 7 милиона (Ирак, Иран)
  • Јужнокурдски (или пехлевани) 5 милиона (Иран)
  • Мазандерански 3 милиона (Иран, обала Каспијског мора)
  • Гиљански 2,6 милиона (Иран, обала Каспијског мора)
  • Зазаки 3 милиона (Турска)
  • Талишки 1 милион (Иран, Азербејџан)

Остали значајнији новоирански језици су:

КласификацијаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Iranian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 

Спољашње везеУреди