Iranski jezici

Iranski jezici (još i iranoarijski ili iranoarijevski jezici)[2][3] čine podgrupu indoiranske grane indoevropske jezičke porodice. U svetu živi oko 150 miliona ljudi koji se koriste jednim od 50 novoiranskih jezika kao maternjim jezikom, i još 30-50 miliona koji ih govore kao drugi ili strani jezik.

Iranski jezici
Geografska rasprostranjenostjugozapadna Azija, Kavkaz, srednja Azija i južna Azija
Jezička klasifikacijaIndoevropski jezici
PrajezikPrairanski jezik
Podpodela
ISO 639-2 / 5ira
Glotologiran1269[1]

Prema podacima iz 2008, procenjeno je da je bilo 150–200 miliona govornika iranskih jezika kao maternji.[4] Časopis Etnolog procenjuje da postoji 86 jezika u ovoj grupi,[5][6] a najveći među njima su persijski (farsi, dari i tadžički dijalekti), paštunski, kurdski, lurski i belučki.[7]

Terminologija i grupisanjeUredi

Termin iranski se primenjuje na bilo koji jezik koji potiče od predačkog prairanskog jezika.[8]

Neki naučnici poput Džona R. Perija[9] preferiraju termin iranijski kao antropološki naziv za lingvističku porodicu i etničke grupe ove kategorije, a iranski za bilo šta o današnjoj zemlji Iran. On koristi isti analog kao u razlikovanju nemačkog od germanskog ili razlikovanju turskog i turkijskog.[10]

Ovu upotrebu termina za porodicu iranskih jezika uveo je 1836. Kristijan Lasen.[11] Robert Nidam Kast je koristio termin iransko-arijevski 1878. godine,[12] a orijentalisti kao što su Džordž Abraham Grirson i Maks Miler su uporedili iransko-arijevski (iranski) i indoarijevski (indijski). Neke nedavne studije, prvenstveno na nemačkom, oživele su ovu konvenciju.[13][14][15][16]

GrupisanjeUredi

Iranski jezici se dele na sledeće grane:

Prema savremenom učenju, smatra se da avestanski jezici ne spadaju u ove kategorije, već se umesto toga ponekad klasifikuju kao centralnoiranski, pošto su se odvojili od protoiranskog pre nego što je podela istok-zapad postala istaknuta. Oni se tradicionalno smatraju istočnoiranskim; međutim, nedostaje im veliki broj istočnoiranskih karakteristika i stoga su „istočnoiranski“ samo u smislu da nisu zapadni.[17]

Veliki iranski jeziciUredi

 
Stablo porodice iranskih jezika

Sledeće iranske jezike govori više od po milion govornika:

  • Persijski (u širem smislu) 55-70 miliona kao maternji, ukupno 110 miliona (Iran, Avganistan, Tadžikistan, Pakistan, Uzbekistan)
    • Zapadnopersijski 35-40 miliona kao maternji, ukupno više od 50 miliona (Iran)
    • Istočnopersijski 20-30 miliona
      • Dari 15 miliona (Avganistan)
      • Tadžički 4,5 miliona (Tadžikistan)
      • Hazara 2,5 miliona (Avganistan 2,2 miliona, Iran 300.000)
      • Ajmak 650.000 (Avganistan)
      • Judeo-persijski 110.000 (Uzbekistan: Buhara, Iran, Izrael)
  • Paštunski 35 miliona (22,5 miliona u Pakistanu, 12 miliona u Avganistanu)
  • Belučki 9 miliona (7,5 miliona u Pakistanu, 1,4 miliona u Iranu, 0,2 miliona u Avganistanu)
  • Severnokurdski (ili kurmandži) 10 miliona (Turska, severni Irak, severna Sirija, severni Iran, Korasan i bivši SSSR)
  • Luri 4,3 miliona (Iran)
  • Srednjokurdski (ili sorani) 7 miliona (Irak, Iran)
  • Južnokurdski (ili pehlevani) 5 miliona (Iran)
  • Mazanderanski 3 miliona (Iran, obala Kaspijskog mora)
  • Gilanski 2,6 miliona (Iran, obala Kaspijskog mora)
  • Zazaki 3 miliona (Turska)
  • Tališki 1 milion (Iran, Azerbejdžan)

Ostali značajniji novoiranski jezici su:

  • Osetinski 600.000 (severni Kavkaz: Gruzija, Rusija: Severna Osetija)
  • Gorani (ili gurani) 500.000 (Irak, Iran)
  • Iransko-azerski 220.000 (Azerbejdžan, Iran)
  • Tatijski 130.000 (Azerbejdžan, Rusija)

KlasifikacijaUredi

  • Iranski 60 jezika, 16 izumrlih (150 miliona govornika)

ReferenceUredi

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ur. (2016). „Iranian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Johannes Bechert; Giuliano Bernini; Claude Buridant (1990). Toward a Typology of European Languages. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-012108-7. 
  3. ^ Gernot Windfuhr (1979). Persian Grammar: History and State of Its Study. Walter de Gruyter. ISBN 978-90-279-7774-8. 
  4. ^ Windfuhr, Gernot. The Iranian languages. Routledge Taylor and Francis Group. 
  5. ^ „Ethnologue report for Iranian”. Ethnologue.com. 
  6. ^ Gordon, Raymond G. (2005). „Report for Iranian languages”. Ethnologue: Languages of the World (Fifteenth izd.). Dallas: SIL International. 
  7. ^ Cardona, George. „Indo-Iranian languages”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 28. 8. 2018. 
  8. ^ Skjærvø 2006
  9. ^ John R. Perry
  10. ^ John R. Perry Iranian Studies Vol. 31, No. 3/4, A Review of the "Encyclopaedia Iranica" (Summer - Autumn, 1998), pp. 517-525
  11. ^ Lassen, Christian. 1936. Die altpersischen Keil-Inschriften von Persepolis. Entzifferung des Alphabets und Erklärung des Inhalts. Bonn: Weber. S. 182.
    This was followed by Wilhelm Geiger in his Grundriss der Iranischen Philologie (1895). Friedrich von Spiegel (1859), Avesta, Engelmann (p. vii) used the spelling Eranian.
  12. ^ Cust, Robert Needham. 1878. A sketch of the modern languages of the East Indies. London: Trübner.
  13. ^ Dani, Ahmad Hasan. 1989. History of northern areas of Pakistan. Historical studies (Pakistan) series. National Institute of Historical and Cultural Research.
    "We distinguish between the Aryan languages of Iran, or Irano-Aryan, and the Aryan languages of India, or Indo-Aryan. For the sake of brevity, Iranian is commonly used instead of Irano-Aryan".
  14. ^ Lazard, Gilbert. 1977. Preface in: Oranskij, Iosif M. Les langues iraniennes. Traduit par Joyce Blau.
  15. ^ Schmitt, Rüdiger. 1994. Sprachzeugnisse alt- und mitteliranischer Sprachen in Afghanistan in: Indogermanica et Caucasica. Festschrift für Karl Horst Schmidt zum 65. Geburtstag. Bielmeier, Robert und Reinhard Stempel (Hrg.). De Gruyter. S. 168–196.
  16. ^ Lazard, Gilbert. 1998. Actancy. Empirical approaches to language typology. Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-015670-9, ISBN 978-3-11-015670-6
  17. ^ Encyclopaedia Iranica: EASTERN IRANIAN LANGUAGES. By Nicholas Sims-Williams

ЛитератураUredi

Spoljašnje vezeUredi