Отворите главни мени

Сибирски Татари (сибирскотатарски: Сыбырлар) група су Татара која живи у шумама и степама јужног Сибира све до планине Урал и реке Јенисеј у Русији. Потомци су татарског становништва Сибирског Ханата, који је Руско царство освојило 1582. Сибирски Татари себе називају Јерле Калук („старији настањеници”) да би се истакли од Волшких Татара који живе на југозападу, у републици Татарстан.[2] Број Сибирских Татара је процењена на између 6.779[1] и 210.000[3][4]. У верском погледу, Сибирски Татари делом практикују традиционална веровања (шаманизам), а делом су исламске вероисповести. Говоре сибирскотатарским језиком, који спада у татарску групу туркијске породице језика.

Сибирски Татари
Сыбырлар
Flag of the Siberian Tatar people 1.png
Застава Сибирских Татара
Региони са значајном популацијом
 Русија6.779[1] (2010)
Језици
Сибирскотатарски језик
Религија
Сунитски ислам, шаманизам
Сродне етничке групе
неколико сибирских етничких група

Садржај

ПопулацијаУреди

Татара у Сибиру има око 500.000, од тога се као Сибирски Татари на попису становништва Русије 2002. изјаснило око 9.611 особа,[5] а 2010. само 6.779[1]. Стваран број Сибирских Татара процењен је на око 210.000,[3][4] од којих се већина изјашњава као Татари.

ПодгрупеУреди

Сибирски Татари се деле на три главне групе, које су даље подељене на већи број мањих:[3]

  • Тоболско-иртишки Татари (насељавају Тјуменску, Курганску и Омску област):
    • Тјуменско-турински Татари;
    • Тоболски Татари;
    • Заболотни Татари (Јасколбински Татари);
    • Курдачко-саргатски Татари;
    • Тарски Татари;
  • Барабински Татари (насељавају Новосибирску област):
    • Барабинско-турашки Татари;
    • Љубејско-тунуски Татари;
    • Теренинско-чојски Татари;
  • Томски Татари (насељавају Томску, Кемеровску и Новосибирску област):
    • Калмаци (Калмачки Татари);
    • Чати (Чатски Татари);
    • Еуштинци (Еуштински Татари);

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Russian Census 2010: Population by ethnicity (на језику: руски)
  2. ^ Bennigsen & Wimbush 1986, стр. 231-232
  3. 3,0 3,1 3,2 Томилов Н. А. (2003). „Сибирские татары”. Музей археологии и этнографии ОмГУ. Кафедра этнографии и музееведения Омского государственного университета. 
  4. 4,0 4,1 Татары сибирские // Российский этнографический музей.
  5. ^ „Siberian Tatars”. Архивирано из оригинала на датум 27. 02. 2002. 

ЛитератураУреди

  • Bennigsen, Alexandre; Wimbush, S. Enders (1986). „The Siberian Tatars”. Muslims of the Soviet Empire : A Guide. Bloomington, IN: Indiana University Press. стр. 231—232. ISBN 978-0-253-33958-4.