Констанца

Констанца
*Constanţa*
Констанца; Constanţa
	Панорама Констанце
	Грб
Административни подаци
Држава	Румунија
Округ	Констанца
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	283.872
— густина	2,501 стан/km² ст./km2
Географске карактеристике
Координате	44° 10′ 24″ С; 28° 38′ 18″ И / 44.173333° С; 28.638333° ИКоординате: 44° 10′ 24″ С; 28° 38′ 18″ И / 44.173333° С; 28.638333° И
Апс. висина	28 m
Површина	121,66 km² km2
	Констанца Констанца на мапи Румуније

Констанца (рум. Constanţa, у античко доба: Томис, грч. Κωνστάντια, тур. Kustendje, Köstence, буг. Кюстенджа) је један од најзначајнијих градова у Румунији и највећа румунска лука на Црном мору. Овај град се налази у југоисточном делу земље, у историјској покрајини Добруџа, чије је привредно и културно средиште. Констанца је и управно средиште истоименог округа Констанца.

Констанца се простире се на 124,89 km² и према последњим проценама из 2007. године у граду је живело 304.279 становника.^[3]

ГеографијаУреди

Марина Томис (Portul Tomis) у Констанци

Плажа у Констанци

Констанца се образовала на месту где се из области Влашке низије у унутрашњости најлакше ступа до Црног мора. Северно до града обала је сувише мочварна за повољан приступ мору (Делта Дунава), док се на југу диже горје у суседној Бугарској. Повезивањем града са Дунавом путем Канала Чернавода-Негру Вода Констанца је још више добила на прометном значају.^[4]

ИсторијаУреди

Историјско језгро Констанце

На мјесту данашње Констанце постојала је грчка колонија Томис, основана око 500. године прије нове ере. Касније је био дио Римског царства, Бугарског царства, Отоманске империје и најзад Румуније.

Пруга која је повезивала Чернаводу и Констанцу изграђена је 1860. године.

За вријеме Румунског рата за независност, Констанца 1878. године прелази из посједа Османског царства са остатком Сјеверне Добруџе у руке Румуније.

За вријеме Првог свјетског рата Констанца је била окупирана од стране Централних сила. Румунија је преузела град 1918. године, када су га ослободиле снаге Сила антанте послије успјешног пробоја Солунског фронта. Током 20. века Констанца се нагло развила у велики град захваљујући погодности да то једина значајна поморска лука у земљи са релативно кратким излазом на море. Упоредо са тим развијала су се и приморска градска предграђа као важна туристичка одредишта на румунском делу црноморском приморју.

СтановништвоУреди

Демографија
2011.
283.872

Констанца је у протеклим вековима била насеље са више етничких и верских заједница. Припајање града Румунији у 19. веку донело је граду снажан прилив румунског елемента, који је данас претежан.

Некада бројне заједнице Бугара, Јевреја и Грка данас су готово нестале, док је значај турске и татарске заједнице много мањи него некад. По последњем попису из 2002. г. Румуни чине преко 92% становништва града, док Турци и Татари по 3%, док остали чине остатак од 2%.