Констанца
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Констанца (рум. Constanţa, у античко доба: Томис, грч. Κωνστάντια, тур. Kustendje, Köstence, буг. Кюстенджа) је један од најзначајнијих градова у Румунији и највећа румунска лука на Црном мору. Овај град се налази у југоисточном делу земље, у историјској покрајини Добруџа, чије је привредно и културно средиште. Констанца је и управно средиште истоименог округа Констанца.
Констанца Constanţa | |
---|---|
![]() Панорама Констанце | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Округ | Констанца |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 283.872 [1][2] |
— густина | 2,501 стан/km² ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 10′ 24″ С; 28° 38′ 18″ И / 44.173333° С; 28.638333° ИКоординате: 44° 10′ 24″ С; 28° 38′ 18″ И / 44.173333° С; 28.638333° И |
Апс. висина | 28 m |
Површина | 121,66 km² km2 |
Констанца се простире се на 124,89 km² и према последњим проценама из 2007. године у граду је живело 304.279 становника.[3]
ГеографијаУреди
Констанца се образовала на месту где се из области Влашке низије у унутрашњости најлакше ступа до Црног мора. Северно до града обала је сувише мочварна за повољан приступ мору (Делта Дунава), док се на југу диже горје у суседној Бугарској. Повезивањем града са Дунавом путем Канала Чернавода-Негру Вода Констанца је још више добила на прометном значају.[4]
ИсторијаУреди
На мјесту данашње Констанце постојала је грчка колонија Томис, основана око 500. године прије нове ере. Касније је био дио Римског царства, Бугарског царства, Отоманске империје и најзад Румуније.
Пруга која је повезивала Чернаводу и Констанцу изграђена је 1860. године.
За вријеме Румунског рата за независност, Констанца 1878. године прелази из посједа Османског царства са остатком Сјеверне Добруџе у руке Румуније.
За вријеме Првог свјетског рата Констанца је била окупирана од стране Централних сила. Румунија је преузела град 1918. године, када су га ослободиле снаге Сила антанте послије успјешног пробоја Солунског фронта. Током 20. века Констанца се нагло развила у велики град захваљујући погодности да то једина значајна поморска лука у земљи са релативно кратким излазом на море. Упоредо са тим развијала су се и приморска градска предграђа као важна туристичка одредишта на румунском делу црноморском приморју.
СтановништвоУреди
2011. |
---|
283.872 |
Констанца је у протеклим вековима била насеље са више етничких и верских заједница. Припајање града Румунији у 19. веку донело је граду снажан прилив румунског елемента, који је данас претежан.
Некада бројне заједнице Бугара, Јевреја и Грка данас су готово нестале, док је значај турске и татарске заједнице много мањи него некад. По последњем попису из 2002. г. Румуни чине преко 92% становништва града, док Турци и Татари по 3%, док остали чине остатак од 2%.
Делови градаУреди
|
|
ПривредаУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Рођени у КонстанциУреди
- Haig Acterian, позоришни критичар, новинар и фашистички активист
- Симона Аманар, гимнастичарка
- Разван Флореа, пливач
- Андреј Георге, новинар
- Ајхан Омер, рукометни тренер
- Андреј Павел, тенисер
- Каталина Понор, гимнастичар
- Митика Прикоп, кануиста
- Александра Стан, певачица
- Себастијан Стен, глумац
- Daniela Şofronie, гимнастичар
- Harry Tavitian, џез музичар
- Krikor Zambaccian, сакупљач умјетнина
- Симона Халеп, тенисерка
Партнерски градовиУреди
РеференцеУреди
- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала на датум 18. 01. 2016. Приступљено 5. 8. 2013.
- ^ kazaljka (2020-07-29). „Konstanca, na obali Crnog mora”. Kazaljka (на језику: босански). Приступљено 2023-01-31.
- ^ „LUKA KONSTANCA evropski izlaz na Crno more”. logistikaitransport.com (на језику: rs). 2022-02-25. Приступљено 2023-01-31.