Si-En-En (CNN, akronim za Cable News Network), američki je 24-satni informativni kanal koji se emituje putem satelita i kablovske televizije u vlasništvu AT&T podružnice WarnerMedia.[1] Si-En-En je 1980. godine osnovao američki medijski posednik Ted Tarner kao 24-časovni kablovski kanal za vesti.[2] Nakon njegovog lansiranja, CNN je bio prvi televizijski kanal koji je omogućio 24-časovno pokriće vestima,[3] i bio je prvi televizijski kanal posvećen samo vestima u Sjedinjenim Državama.[4]

Si-En-En
CNN
Tipkablovska/informativna
ZemljaSAD
Dostupnostsvet
SedišteAtlanta
VlasnikCable News Network, Inc.
OsnivačTed Tarner
Datum pokretanja1. jun 1980. god.; pre 42 godine (1980-06-01)
Format slike480i (SDTV)
1080i (HDTV)
Veb-sajthttp://www.cnn.com/

Sedište ove televizijske mreže je u Atlanti, dok se program emituje iz tri centra: Atlante, Njujorka i Vašingtona. Njegovo sedište se koristi samo za program tokom vikenda. CNN se ponekad naziva CNN/U.S. (ili CNN domaći)[5] da bi se napravila razlika izmeću kanala u SAD i međunarodne sestrinske mreže, CNN internašonal. Najveći Si-En-Enov poduhvat bio je način na koji je ta televizijska mreža pratila Zalivski rat. Kasnije su mnoge televizijske mreže, poput Skaj njuza, Juronjuza i Al Džazire sledile izvornu ideju Si-En-Ena u načinu izveštavanja.

U avgustu 2010, CNN je bio dostupan u više od 100 miliona domaćinstava u SAD.[6] Emitovanje ovog kanala u SAD je dostupno u preko 890.000 američkih hotelskih soba,[6] a prenose ga i preplatnički provajderi širom Kanade. U julu 2015. godine CNN je bio dostupan u oko 96.374.000 domaćinstava sa televizijskom preplatom (82,8% domaćinstava sa bar jednim televizorom) u Sjedinjenim Državama.[7] Globalno, CNN programi se emituju preko CNN internašonala, koji gledaoci mogu videti u preko 212 zemalja i teritorija.[8]

IstorijaУреди

Mreža kablovskih vesti je pokrenuta u 17:00 časova istočno vreme 1. juna 1980. Nakon uvoda Teda Tarnera, tim bračnog para Dejvida Vokera i Lois Hart vodio je prvu emisiju vesti na kanalu.[9] Bert Rejnhardt, izvršni potpredsednik CNN-a, angažovao je većinu od prvih 200 zaposlenih na kanalu, uključujući i prvog voditelja vesti na mreži, Bernarda Šoa.[10]

Od svog debija, CNN je proširio svoj domet na nekoliko provajdera kablovske i satelitske televizije, veb sajtova i specijalizovanih kanala zatvorenog kruga (kao što je aerodrom CNN). Kompanija ima 42 biroa (11 domaćih, 31 međunarodna),[11] više od 900 povezanih lokalnih stanica (koje takođe primaju vesti i objavljuju sadržaj putem servisa za video vesti CNN Newsource),[12] i nekoliko regionalnih i mreža na stranim jezicima širom sveta.[13] Uspeh kanala napravio je istinskog mogula od osnivača Teda Tarnera i postavio scenu za konglomerat Tajm Varner (kasnije WarnerMedia koji se spojio sa Discovery Inc. formirajući Warner Bros. Discovery) konačnu akviziciju kompanije Turner Broadcasting System 1996. godine.[14][15]

Međunarodne kritikeУреди

CNN je gotovo redovno od stranih vlada i organizacija bio optuživan kao propagandno sredstvo u promoviranju američkih političkih ciljeva. Najčešće CNN je optuživan za zauzimanje projevrejskih to jest antiarapskih stajališta o događajima na Bliskom istoku, ali je takođe žestoko optužen od Kine zbog antikineskih stajališta tako da je tamo nastala poslovica "Nemoj biti kao CNN" što u prevodu znači "Nemoj biti pristran".[16][17][18]

Osim redovnog informativnog programa koji je po mišljenju kritičara pristran CNN povremeno ima problema s "tehničkim pogreškama". Dvije od najpoznatijih "pogrešaka" u razdoblju 2005 - 2010 koje su dovele do međunarodnih osuda su one iz doba Rata u Južnoj Osetiji kada je CNN prikazao slike grada Chinvali kojega je uništila gruzijska vojska (koju podržava SAD) dok se čitao tekst o napadima Ruske vojske tako da ispada kao da ga je ona uništila[19] i "greška" u prevodu govora iranskog predsjednika koji je 2006. godine izjavio:"Iran ima pravo na nuklearnu energiju, a cilizirane nacije nemaju potrebe za nuklearnim oružjem" dok je to CNN preveo:"Korištenje nuklearnog oružja spada u Iranska prava"[20] (u skladu s politikom SAD). Na prostoru bivše Jugoslavije je jedna od najpoznatijih takvih pogrešaka vezana uz reportažu o demonstracijama srpskih nacionalista povodom hapšenja Radovana Karadžića ilustriranih snimkama daleko spektakularnijih i nasilnijih demonstracija mađarske desnice u Budimpešti.

U SrbijiУреди

U Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini emituje se zvanični partner Si-En-Ena na ovom području, N1 televizija, koja program emituje na srpskom, hrvatskom i bošnjačkom jeziku.

ReferenceУреди

  1. ^ Time Warner: Turner Broadcasting Архивирано 2011-01-22 на сајту Wayback Machine
  2. ^ „Charles Bierbauer, CNN senior Washington correspondent, discusses his 19-year career at CNN. (May 8, 2000)”. Cnn.com. Архивирано из оригинала на датум 29. 9. 2012. Приступљено 12. 10. 2013. 
  3. ^ „CNN changed news – for better and worse”. Taipei Times. 31. 05. 2005. Приступљено 24. 1. 2009. 
  4. ^ Kiesewetter, John (28. 05. 2000). „In 20 years, CNN has changed the way we view the news”. Cincinnati Enquirer. Приступљено 24. 1. 2009. 
  5. ^ „CNN Show Pages”. www.cnn.com. Приступљено 30. 8. 2016. 
  6. ^ а б „This date in deal history: CNN begins broadcasting”. Deal Magazine. 31. 05. 2006. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2009. Приступљено 26. 6. 2006. 
  7. ^ Staff (21. 7. 2015). „List of how many homes each cable network is in as of July 2015”. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2016. Приступљено 9. 8. 2017. 
  8. ^ „CNN is Viewers Cable Network of Choice for Democratic and Republican National Convention Coverage”. Time Warner. 18. 8. 2000. Приступљено 20. 2. 2010. [мртва веза]
  9. ^ Barkin, Steve Michael; Sharpe, M.E. (2003). American Television News: The Media Marketplace and the Public Interest. 
  10. ^ Wiseman, Lauren (10. 5. 2011). „Burt Reinhardt dies at 91: Newsman helped launch CNN”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 18. 7. 2019. Приступљено 19. 5. 2011. 
  11. ^ „Cable News: Fact Sheet”. Pew Research Center's Journalism Project. 15. 6. 2016. Архивирано из оригинала на датум 19. 4. 2017. Приступљено 20. 4. 2017. 
  12. ^ „CNN Newsource”. CNN Newsource (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2017. Приступљено 20. 4. 2017. 
  13. ^ Sterling, Christopher H. (25. 9. 2009). Encyclopedia of journalism. 6. Appendices (на језику: енглески). SAGE. ISBN 9780761929574. Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2021. Приступљено 15. 10. 2020. 
  14. ^ Tyree, Omar (27. 4. 2009). The Equation: Applying the 4 Indisputable Components of Business Success (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 9780470452837. Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2021. Приступљено 15. 10. 2020. 
  15. ^ „Ted Turner, the Lost Tycoon”. The New Yorker. 15. 4. 2001. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2017. Приступљено 20. 4. 2017. 
  16. ^ „From CNN to open source: the redesign of China”. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2010. Приступљено 13. 11. 2014. 
  17. ^ „CNN, now a four-letter word in China”. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2014. Приступљено 13. 11. 2014. 
  18. ^ „Souvenir of nationalism 2008”. Архивирано из оригинала на датум 23. 09. 2015. Приступљено 13. 11. 2014. 
  19. ^ „CNN use footage of Tskhinvali ruins to cover Georgian report”. Приступљено 14. 8. 2008. 
  20. ^ "CNN 'very disappointed' at being banned from Iran", AFX News Limited, January 16, 2006

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди