Неонацизам је политичка идеологија и покрети који реафирмишу идеје и праксу Националсоцијалистичке партије немачког Трећег рајха у новим околностима, идентификујући је са идејама локалног национализма. У Немачкој и другим земљама, исказивање ове идеологије је забрањено. Велики део својих активности неонацисти обављају кроз неформалне и тајне групе.[1]

Неки од симбола неонациста: Застава неонациста са келтским крстом, застава нацистичке партије, Борбена застава Конфедерације и застава Есесоваца.
Симбол неонациста у Србији, стилизовани грб који је коришћен на новцу Владе народног спаса

Политичке групе које покушавају да оживе тај покрет се заједнички називају неонацистичке или неофашистичке групе. Идеали ових група варирају, али скоро све имају неке заједничке тачке: величање Хитлера и нациста, умањивање или потпуно негирање Холокауста, борба против мултикултурализма, национализам, нетолеранција према одређеним групама (Јеврејима, муслиманима, не-белцима, хомосексуалцима).

Неке од тих партија су Национални фронт (Француска), Британска национална партија (Уједињено Краљевство), Слободарска партија Аустрије (Аустрија), Златна зора (Грчка), Свобода (Украјина) и многе друге.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.