Отворите главни мени

Антонов Ан-26 је транспортни авион, средње носивости. Развијен је у оквиру бироа Антонова, а произведен је у кијевској фабрици авиона у Совјетском Савезу. Овај авион је првенствено осмишљен за војне потребе. НАТО назив му је Curl.

Антонов Ан-26
Antonov An-26 of SAF.JPG
Антонов Ан-26
Опште
Намена средњи транспортни авион
Посада 3 до 5 (зависно од намене)
Први лет 21. маја 1969.
Први корисник Совјетско ратно ваздухопловство
Број примерака 1.403±0
Димензије
Дужина 23,8 m
Размах крила 29,2 m
Висина 8,58 m
Површина крила 75 m²
Маса
Празан 15.400 kg
Макс. тежина при узлетању 24.400 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 1хРУ-19A300
Потисак ТММ 1 kN
Турбо-елисни мотор 2хАи-24ВТ
ТЕМ снага 2 х 2.103 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 540 km/h
Долет 1.100-2.330 km
Плафон лета 7.500 m

Ан-26 је двомоторни авион, с могућношћу трансформације у путничку и друге намене. Опремљен је с два турбоелисна мотора Аи-24ВТ, снаге 2х2800 ph и једним допунским турбомлазним мотором Ру-19-А300.

Настао је еволуцијом из Ан-24. Репројектовањем задњег дела трупа, обезбеђен је велики отвор с утоварно-истоварном рампом и пресоризованим (херметизованим) - кабином под притиском - простором за терет. Преко утоварно-истоварне рампе се могу истоварати (десантирати) људи (падобранци) и терет и у току лета.

Произведено је укупно 1410 авиона овог типа, од којих су још увек неки у оперативној употреби у многим земљама света.[1][2]

ИсторијаУреди

Развој војног транспортног авиона Ан-26 је започет 1964. године. Програм се базирао на даљем развоју постојећег транспортног авиона Ан-24Т. Програмом је руководио В. А. Гарвардт (заменик главног конструктора). Заменио га је, априла месеца 1969. године, Орлов.

Репројекат авиона Ан-24Т у Ан-26 се састојао у реконструкцији задњег дела трупа, хоризонталног репа, уградњом великог отвора (врата) с утоварно-истоварном рампом и у интеграцији нових мотора, веће снаге.

Захтевано је да Ан-26 има максималну полетну масу до 24000 kg. То је последично условило уградњу јачих мотора Аи-24ВТ и ојачање структуре крила.

До маја 1968. године је завршена и предата фабрици сва техничка документација за прототип авиона Ан-26.

Развој и производња првог прототипа су завршени 20. децембра 1968. године. Његов први лет је извршен 21. маја 1969. године, а истог лета је приказан на изложби авиона у Буржеу, крај Париза.

Његова детаљна испитивања су трајала до 21. септембра 1970. године. Донета је одлука и отпочела је серијска производња још 1968. године, без чекања на полетање и резултате испитивања прототипа. То је учињено на основу процене да не постоји ризик за успех развоја задатог репројекта авиона Ан-24 у Ан-26.

Серијска производња је организована у Кијевској фабрици авиона. Први серијски авион Ан-26 је завршен 29. августа 1969. године. У 1970-тој години је уходана серијска производња. Производња тога типа авиона је трајала све до 1986. године. Укупно је произведено 1410 авиона Ан-26.

У 1970-тој години је почело увођење Ан-26 у оперативну употребу у јединице Совјетске армије Совјетског Савеза, а у Аерофлот 1973. год.

По подацима Федералне ваздухопловне службе (ФАС), првог маја 1998. године у Русији се у употреби налазило 276 цивилних авиона. По процени ФАС-а у 2005. године остало је свега 126 цивилних авиона Ан-26. Непознат је тачан податак колико се авиона Ан-26 налази у оружаним снагама.

Авион Ан-26 се масовно користи у ваздухопловствима 29 земаља света.

ОписУреди

Опис авионаУреди

Ан-26 је средњи транспортно-десантни авион, превасходно за тактички и оперативни војни ваздушни транспорт живе силе и војне опреме, у повољним и сложеним метеоролошким условима, дању и ноћу.

Авион Ан-26 је наследио аеродинамичку концепцију од Ан-24, слободноносећег висококррилца. Крило је у плану трапезног облика. Авион је потпуно метални, крило и репови кесонске а труп полумонокок конструкције. Механизација крила је од два центопланска закрилца и два закрилца с истовременом функцијом елерона (крилаца). Обезбеђено је управљање носном ногом, при вожњи по земљи. Погон авиона се састоји од два турбоелисна мотора Аи-24ТБ, с четворокраким елисама АБ-72Т и с помоћним турбомлазним мотором, уграђеним у правцу гондоле основног мотора.

У основној намени је обезбеђено да авион Ан-26 носи 39 војника или 30 падобранаца с личном опремом, 26 рањеника на носилима, самоходна средства АСУ-57 и СД-85, аутомобил ГАЗ-69, минобацач од 120 mm итд., што се све може избацити из ваздуха у току лета.

На труп авиона се може поставити 2-4 спољна носача подвесних терета (бомбе од по 2x1000 kg или 4x500 kg).

Репројектован је репни део трупа, с уграђеним великим отвором с рампом за утовар и истовар терета и за улазак и излазак војника и десантних падобранаца. Обезбеђено је херметично затварање отвора, тако да се у целом корисном простору трупа одржава потребан притисак ваздуха и на већим висинама лета. Искоришћена је рампа која је развијена за Ан-40 и служи као мост за улазак и излазак самоходних средстава, живе силе и транспорт терета у и из авиона.

 
Утоварно-истоварна рампа на авиону Ан-26.
 
Ан-26 летонске компаније RAF-avia на београдском аеродрому

Обезбеђен је истовар, десант људства и терета преко рампе у току лета. Омогућен је смештај терета у авион с димензијама до: ширине 2,1 m и висине 1,5 m.

Резултати испитивања, велики број сати налета и велики број реализованих задатака су потврдили успешну конструкцију утоварно-истоварне рампе, осавремењене кабине навигатора и система за избацивање људства и терета с падобраном.

У функцији смањења отпора, на хоризонтални реп су уграђени гранични, терминезонски усмеривачи.

Због интеграције јачих мотора и повећања носивости авиона репројектом је ојачана структура крила.

На точкове стајног трапа су уграђене гуме већег профила због повећаног оптерећења при полетању, слетању и вожњи по земљи.

Авион Ан-26 се одликује с високим карактеристикама стабилности и управљивости, једноставном техником пилотирања, робусном структуром, лаком експлоатацијом и одличним прегледом и приступом товарном простору, што га сврстава у квалитетну категорију. Одличне полетно слетне карактеристике и отпоран стајни трап омогућују авиону употребу неприпремљених полетно-слетних земљаних, травнатих, глатких, пешчаних, снежних и мокрих стаза малих димензија.

У задацима помоћне намене, може се Ан-26 користити за борбено дејство бомбардовања. Имао је широку вишенаменску употребу приликом оружане интервенције Совјетског Савеза у Авганистану и у међуетничким и међуверским сукобима, у току рушења бивше Југославије.

КарактеристикеУреди

  • Број чланова посаде 4-5
  • Погон, два турбоелисна мотора Ивченко Ал-24ВТ, снаге 2 x 2103 kW
  • Помоћни турбо-млазни мотор Ру-19-А300, потиска 1 kN
  • Количина горива 5500 kg
  • Максималан користан терет 5500 kg
  • Брзина крстарења 430 km/h
  • Потрошња горива 1000 kg/h
  • Експлоатациона висина лета 7500 m
  • Дужина стазе полетања, с максималним теретом (пун горива и терета) 740 m
  • Потребна полетно-слетна стаза (на висини нивоа мора, по стандард атмосфери) је 1450 m[1][2][3]

ВерзијеУреди

  • Ан-26А - Основна верзија
  • Ан-26Б - Уведена верзија 1981. године за превоз робе у контејнерима.
  • Ан-26А-100 и Ан-26Б-100 - Модификован простор за терет, за пријем 48 путника.
  • Ан-26БРЛ - За истраживање и испитивање наслага леда у северном поларном региону.
  • Ан-26Л - Посебна намена, за калибрације уређаја.
  • Ан-26М - Медицинска верзија, за 24 пацијента (летећа амбуланта).
  • Ан-26П - Противпожарна верзија.
  • Ан-26РТР -Електронско ратовање (извиђање, ометање).
  • Ан-26СТ - Верзија за Источно немачко ваздухопловство, за специјалне намене.
  • Ан-26РР - Верзија за мерење радио-сигнала.
  • Ан-30 (1974. год.) - Верзија за аерофотоснимање, по класификацији НАТО је Clank.
  • Ан-32 (1977. год.) - Верзија авиона Ан-26 с турбо-вентилаторским мотором, повећане снаге, намењен за екстремне услове и топлу климу, по класификацији НАТО Cline.
  • Ан-32Б - Верзија с повећаном носивошћу за 500 kg.
  • Ан-32П - Противпожарна верзија.
  • Y-7Н-500 - Специјална верзија за Кинеску војску, командни авион и авион лабораторија за специјалну електронику.[1][3]

Авионски системи опремеУреди

Авионски системи опреме обезбеђују извршавање транспортно-десантних задатака дању и ноћу, у једноставним и сложеним метеролошким условима и при слабој видљивости. Системе сачињавају подсистеми пилотажне-навигације, радионагације, радиовезе, радиолокације, десантно-транспортна и висинска опрема, електроопрема и опрема за одлеђивање спољних површина авиона.

Пилотажно-навигацијска опрема се састоји из комплекса навигацијских уређаја и аутопилота.

Наменски оптички нишан за бомбардовање ОПБ-1П, се користи и за прецизно избацивање падобранаца и терета.

Опрему радиовезе, радионавигације и радиолокације сачињавају више кориснички увезаних уређаја: УКВ радио-станица, магнетофон, два радио-компаса, радиовисиномер, станице радио-техничких система за блиску навигацију, авионски одашиљач, станица за заштиту од електронског ометања и рентгенометар.

Десантно-транспортну опрему сачињавају опрема за десант људи, терета, технике и превоз рањеника. Састоје се од трасе принудног отварање падобрана и механизма за вучу и померање терета, ужади итд.

У кабини, за терет, је уграђен клима уређај с аутоматском регулацијом температуре и притиска ваздуха у херметичком простору.

Спољашње површине авиона су заштићене од залеђивања с наменским системом. Овај систем функционише на микроинјекторском принципу рада, са загрејаним ваздухом од авионских мотора.

Помоћна опрема се напаја с електричном енергијом, сачињавају је вентилатори за ваздух, грејачи чеоних стакала пилотске кабине, давач притиска ваздуха и пилотски сат.

Све авионске потребе електричном енергијом се обезбеђују, у лету с два стартер-генератора и три акумулаторске батерије, а за рад на земљи с помоћним турбомлазним мотором.[1]

Удеси и катастрофеУреди

Авион Ан-26 је масовни авион у земљама трећег света и у бившим чланицама Варшавског уговора. Реализован је велики број сати налета у веома тешким и хетерогеним условима експлоатације. У тешким условима експлоатације на простору од Северног до Јужног пола, у дијаметрално екстремним условима ниских и високих температура, у економски и технички неразвијеним земљама авион Ан.26 се показао као веома поуздан и толерантан на услове експлоатације. До 5. маја 2008. године је регистрован губитак 109 авиона Ан-26, који су трајно онеспособљени у удесима.[4] У оквиру тога је било и катастрофа с трагичним последицама по људске животе, а најтежа је у Киншанси, Република Конго, 4. октобра 2007. године. У тој катастрофи је страдало 52 особе.[тражи се извор]

КориснициУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Ан-26 на сајту на Руском језику” (на језику: (на језику: руски)). Aviaport.ru. 14. 12. 2010. Приступљено 30. 9. 2011. 
  2. 2,0 2,1 ARG. „military-today”. military-today. Приступљено 30. 9. 2011. 
  3. 3,0 3,1 „Ан-26 у тексту и слици” (на језику: (на језику: руски)). Rus.air.ru. Приступљено 30. 9. 2011. 
  4. ^ „Евиденција”. Aviation-safety.net. Приступљено 30. 9. 2011. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди