Аерофлот - Руске Авионлиније (IATA: SU, ICAO: AFL) (рус. Аэрофлот — Российские авиалинии) је национална авио-компанија Русије и бивша национална авио-компанија Совјетског Савеза када је уједно била и највећа авио-компанија на свету. Седиште компаније је у Москви и она лети ка 116 дестинација у 52 земљe. Аеродром Шереметјево је главна база компаније.

Аерофлот
IATA ICAO Ознака
SU AFL AEROFLOT
Основана1932.
ЧвориштеАеродром Шереметјево
Флота161 (+148 поруџбина)
Дестинације129
СедиштеМосква,  Русија
Веб-сајтwww.aeroflot.com

Аерофлот је члан СкајТима.

Историја уреди

 
"Крилати срп и чекић" је најпрепознатљивији симбол Аерофлота.

Компанија је основана 9. фебруара 1923. под именом Добролет. Почела са летовима 15. јула 1923. године на линији између Москве и Нижњег Новограда.

 
Застава Аерофлота.

Име мења у Аерофлот 1932. године. Међународни саобраћај ка Немачкој се успоставља 1937. У то време компанија постаје највећа компанија на свету и тај епитет задржава све до распада Совјетског Савеза.

Током 1940-их година главни авион у компанији био је Лисунов Ли-2, у ствари DC-3 који је са лиценцом произвођен у Совјетском Савезу. Касније су ти авиони постепено били замењени Иљушинима Ил-12 и Ил-14.

15. септембра 1956. Аерофлот у саобраћај уводи први млазни путнички авион у Совјетском Савезу Тупољев Ту-104 на линији између Москве и Иркутска. Први међународни лет овим авионим био је између Москве и Прага. У 1962. компанија уводи авионе Тупољев Ту-124. 1967. године компанија уводи мале регионалне авиое Ту-134 и прве совјетске дуголинијске млазне авионе Иљушин Ил-62 на линији између Москве и Монтреала.

 
Тупољев Ту-154

У 1972. редован саобраћај улази авион Тупољев Ту-154 који до дана данашњег остаје убедљиво најпопуларнији авион у Русији али је у то време такође сматран потпуно равноправним са западним моделима, пре свега Боингом 727.

У 1976. години Аерофлот је превезао укупно 100 милиона путника оборивши све рекорде до данас. Поређења ради, авио-компанија са највећим бројем путника данас, Америкен ерлајнс, превози 80 милиона путника годишње.

 
Аерофлотов Тупољев Ту-144.

1. новембра 1977. године Аерофлот постаје прва компанија у свету која је почела са редовним суперсоничним путничким саобраћајем летећи авионима Тупољев Ту-144 између Москве и Алма Ате у Казахстану.

1980. у флоту уводе први путнички широкотрупни авион совјетске производње, Иљушин Ил-86.

Године 1992. компанија купује први авион западне производње, Ербас А310, а 1993. креће са летовима између Москве и Њујорка новим модерним широкотрупним авионима Иљушин Ил-96-300.

После распада Совјетског Савеза, Аерофлот се распао на више од 300 регионалних компанија (многе од њих су имале само 1-2 авиона) које су постале или националне компаније новонасталих држава или су приватизоване. Језгро компаније је опстало и под именом Аерофлот РИА (Russian International Airlines) је обављало углавном међународне линије из Москве. Аерофлот РИА је 1994. године проглашен деоничарским друштвом и 49% акција је подељено запосленима. Исте године компанија по први пут купује америчке авионе, Боинге 767. Нешто касније компанија узима у најам Боинге 737 и 777 као и теретне верзије авиона DC-10.

 
Аерофлот Боинг 767-300ER (2006)

Године 2000. компанија мења име у Аерофлот – Руске Авионлиније (Российские авиалинии, Aeroflot – Russian Airlines) и мења стратегију окрећући се домаћим линијама које је до тада углавном препуштала другим компанијама.

Иако је визуелни идентитет компаније потпуно промењен и замењен изузетно лепим и модерним решењем заштитни знак, срп и чекић са крилима, иако комунистички симбол, задржан је до дана данашњег после анкете која је спроведена међу путницима која је показала да су људи убедљиво за задржавање старих обележја.

Почетком септембра 2015. године објављено је да ће Аерофлот купити другу по величини руску авио-компанију, уједно и највећег конкурента на домаћем тржишту – Трансаеро, за симболичну суму од једне рубље.[1]

Данас компанија лети са 161 авионом на 129 дестинација широм света, и превози више од 20 милиона путника годишње.

 
Мапа дестинација Аерофлота
Број превезених путника
Година Број путника
(у милионима)
Промена у %
2005. 8,1
2006. 8,7   7,4
2007. 9   3,45
2008. 11,6   28,8
2009. 11,1   4,4
2010. 11,29   1,7
2011. 14,17   25,6
2012. 17,65   24,6
2013. 20,9   18,4
2014. 34,7[а]   60,23
  1. ^ Аерофлот група – Аерофлот, Победа, Донавиа, Аеромар, Росија, ORENAIR и Аурора.
 
Аерофлотов Сухој Суперџет 100.
 
Аерофлотов Ербас A320-200 на римском аеродрому Фјумичино.
 
Ербас A330–200 на аеродрому Шереметјево.
 
Боинг 777–300ER ушао је у употребу почетком 2013. године.
 
Ербас A321–200 на аеродрому Шереметјево.
 
Боинг 737-800 на аеродрому Шереметјево.

Дестинације уреди

Флота уреди

Компанија Аерофлот је од распада СССР-а старије авионе домаће производње почела да мења новијим летелицама Ербаса и Боинга. Током 1990-их су путем лизинга користили широкотрупне авионе Боинг 777-200. На преласку у 21. век компанија је наручила велики број ускотрупних летелица од Ербаса, којих данас у својој флоти има 96. За интерконтиненталне летове до Северне Америке и јужне/Југоисточне Азије, као и за домаће летове између удаљених подручја запада и истока (МоскваВладивосток, Москва–Петропавловск Камчатски), компанија је користила авионе домаће призводње типа Иљушин Ил-96. Крајем прве деценије 21. века Аерофлот је путем лизинга и куповином од Ербаса прибавио летелице новије генерације А330-200 и А330-300, које су имале мању потрошњу горива и већи долет. Доласком ових авиона, компанија је из употребе почела да повлачи Иљушин, као и одређени број летелица Боинг 767-300ЕR, које је у међувремену набавила путем лизинга за повећање капацитета.

Заједно са поруџбинама за моделе Ербас А330, Аерофлот је од Ербаса поручио и 22 летелице најновије генерације Ербас А350 (18 комада варијанте А350-800 и 4 комада варијанте А350-900), а убрзо затим и 22 летелице Боинг 787 Дримлајнер (свих 22 су варијанте 787-8). Пошто су ови авиони у то време били у фази раног развоја, компанија Аерофлот је убрзо на лизинг поручила 8, а само пар недеља касније и директно купила још 8 летелица Боинг 777-300ER, који ће увећати капацитет током Олимпијаде у Сочију, а касније и током Светског првенства у фудбалу 2018. године. За регионални саобраћај компанија је поручила авионе Сухој Суперџет домаће производње, укупно 30 летелица. Као замену за ускотрупне летелице из А320 фамилије поручено је 50 авиона Иркут МС-21 (тренутно у развоју, улазак у употребу крајем 2010-их). За проширење капацитета од Боинга је поручено 50 летелица 737, које су почеће да улазе у потребу од септембра 2013. године. Због проблема са развојем модела Ербас А350-800, компанија Аерофлот се одлучила да промени однос своје поруџбине, тако да сада има 18 поруџбина за вријанту -900 и 4 поруџбине за варијанту -800 (а постоји могућност да се све поруџбине пребаце за варијанту -900, или да се поручи модел А330нео са новим моторима који ће у употребу ући од 2017. године). У јуну 2015. године објављено је да Аерофлот одустаје од куповине 22 авиона Боинг 787.[2]

Флота Аерофлота (подаци од новембра 2015)[3]
Тип У флоти Наручених Седишта Напомена
Боинг 737-700 15
Боинг 737-800 12 13 158 (20/138) Први авион достављен
24. септембра 2013.
Боинг 737-900 10
Боинг 777-300ER 13 3
Боинг 747-400 4 од компаније Трансаеро[5]
Ербас A319-100 7 116 (20/96)
Ербас A320-200 63 140 (20/120)
158 (8/150)
Ербас A321-200 26 170 (28/142)
Ербас A330 22 241 (34/207)
302 (34/268)
VQ-BCQ је обојен у Скајтим боје
Ербас A350 22 очекиван долазак: 2018.
Сухој Суперџет 100 21 29[6] 87 (12/75) Први оператор у Русији
Иркут МС-21 50
Укупно: 164 144

Референце уреди

  1. ^ „Aeroflot to Buy Transaero in Tie-Up of Russia's Biggest Airlines”. Bloomberg. 3. 9. 2015. 
  2. ^ „PARIS: Aeroflot cancels 787 order”. Flightglobal.com. 16. 6. 2015. Приступљено 19. 6. 2015. 
  3. ^ „Флота Аерофлота“, Приступљено 9. 5. 2014.
  4. ^ „AEROFLOT Reveals Boeing 777-300ER Configuration” (на језику: (језик: енглески)). 4. 10. 2012. Приступљено 10. 01. 2013. „Аерофлот објавио распоред седења за моделе Боинг 777-300ER. 
  5. ^ Aeroflot to take on 747s after Transaero collapse
  6. ^ „Aeroflot SSJ100”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 3. 11. 2015. 

Спољашње везе уреди