Алмати
Алмати или Алма Ата (каз. Алматы / Almaty, рус. Алма-Ата), до 1921. звао се Верниј (каз. Верный / Vernyi, рус. Верный) јесте највећи град у Казахстану.[4] Био је главни град Казахстана и претходне Казашке ССР од 1929. године до 1997. године.[5] Алмати више није главни град Казахстана (сада је то Астана), али је остао главни комерцијални центар Казахстана.[4] У време царске Русије звао се Верниј (рус. Верный). Према процени из 2010. у граду је живело 1.422.354 становника[6], што представља 8% укупног становништва у Казахстану.[7]
| Алмати | |
|---|---|
  .jpg) .jpg)  .jpg) Алмати | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Казахстан |
| Основан | 1854. |
| Статус града | 1867. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2024. | 2.249.500[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 16′ 39″ С; 76° 53′ 45″ И / 43.2775° С; 76.895833° И |
| Временска зона | UTC+6 |
| Апс. висина | 500–1.700 m |
| Површина | 324,8 km2 |
  Алмати Алмати на карти Казахстана | |
| Позивни број | +7 727[2][3] |
| Веб-сајт | |
| www.almaty.kz | |
Алмати је и даље главни комерцијални и културни центар Казахстана, као и његов најмногољуднији и најкосмополитски град.[8] Град се налази у планинском подручју јужног Казахстана у близини границе са Киргистаном у подножју Трансилијског Алатауа на надморској висини од 700–900 м (2300–3000 стопа), где се Велика и Мала река Алматинка уливају у равницу.[9]
Град је био део мреже Унескових креативних градова у области музике од новембра 2017.[10] Град је био домаћин међународне конференције о примарној здравственој заштити 1978. године на којој је усвојена Декларација из Алма Ате, обележавајући промену парадигме у глобалном јавном здравству.
Име града
уреди
Име Алмати значи „Богат јабукама”, а руска верзија имена Алма Ата је додељена из заблуде (књижевно значење „Дедина јабука”).
Историја
уредиТоком периода 1000–900 пре нове ере у бронзаном добу, први земљорадници и сточари основали су насеља на територији Алматија.[11] Током периода Сака (од 700. године пре нове ере до почетка хришћанске ере), ове земље су окупирала племена Сака и касније Вусун, која су насељавала територију северно од планинског ланца Тјен Шан, а докази о тим временима пронађени су у виду хумкии и античкаих насеља, посебно џиновске хумке сашких царева. Током периода владавине Саке и Вусуна, Алмати је постао центар раног образовања.[11]
Од 15. до 18. века град је губио на значају јер су трговинске активности опадале на овом делу Пута свиле. Европске нације су водиле више прекоморске трговине бродовима. Овај период је био један од кључних периода за етничке и политичке промене.
Џунгари су извршили инвазију, доминирајући градом и читавим данашњим Казахстаном неко време. Казахстанци су се борили да заштите земљу и сачувају независност. Године 1730. Казахстанци су победили Џунгаре у планинама Аниракаи, 70 километара северозападно од Алматија. Виша казахстанска хорда (Ули Зхуз) имала је јурисдикцију над регионом. Током осамнаестог века, град и регион били су отприлике близу границе Кокандског каната Потом је апсорбован као део Руског царства 1850-их.[тражи се извор]
Да би успоставила контролу над регионом, Русија је изградила тврђаву Заилијское (рус. Заилийское) између река Болшаја и Маленкаја Алматинка. Изградња је почела 4. фебруара 1854. године и углавном је завршена до јесени. Тврђава је била петоугаона дрвена палисада са једном страном изграђена дуж Мале Алматинке. Пред крај године преименован је у Тврђава Верное.[12] Палисада је на крају замењена зидом од цигле са бранама. Главни објекти тврђаве подигнути су око великог централног трга за обуку и парадирање.[13]
Године 1867. насеље око тврђаве је било довољно велико да је реорганизовано у град Алматинск. Пред крај године ово је преименовано у Верни (Верный).[14]
Двадесет осмог маја 1887, у 4 сата ујутро, земљотрес је скоро потпуно уништио место, за 11–12 минута.[15]
Трећег јануара 1911. град је готово комплетно уништено; 770 зграда је срушено као последица земљотреса.[16]
Године 1918, након руске револуције и успостављања бољшевичке власти, совјетска власт је успостављена у Верном. Град и регион су постали део Туркестанске Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике (РСФСР).[17] Петог фебруара 1921, Верни је преименован у Алма-Ата, што је једно од древних имена града.[18]
Током 1926. Савет рада и одбране одобрио је изградњу железничке пруге Туркестан-Сибир, која је била кључни елемент будућег раста Казахстана, посебно на истоку и југоистоку региона. Изградња Туркестанско-Сибирске железнице такође је имала одлучујући економски утицај који је снажно утицао на судбину Алма-Ате као главног града Казахстанске АССР. Године 1930. завршена је изградња аутопута и железничке пруге до Алма-Ате.[19]
Двадесет и деветог априла 1927. године, влада је одлучила да престоницу Казахстанске Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике пребаци из Кизилорде у Алма-Ату, у оквиру РФСФР.[20]
Тридесет и првог јануара 1928. године, Јосиф Стаљин, тадашњи шеф Свесавезне комунистичке партије (бољшевика), протерао је Лава Троцког, вођу Октобарске револуције 1917. године, у пратњи своје супруге Наталије Седове и сина Лева Седова, у Алма-Ату. Троцки је протеран из Алма-Ате у Турску у фебруару 1929. и отишао је у егзил у Мексико Сити.
Аеродром Алма-Ата је отворен 1930. године,[21] што је омогућило директну везу од Алма-Ате до Москве. рансформацију овог малог града у престоницу Казахстанске ССР убрзала је велика изградња нових административних и државних објеката и стамбених објеката. Велика чистка 1936–38 обухватила је Казахстан; убијени су бројни интелектуалци, активисти, вође, учитељи и други. Совјетска власт је доминирала становништвом. Током 1930-их казахстански номади су патили од глади након нарушавања њихових традиционалног начина живота.
Током Другог светског рата влада је драматично утицала на становништво и структуре града. Да би боље организовала домаћи фронт и концентрисала индустријске и материјалне ресурсе, влада је евакуисала 26.000 људи и бројна индустријска постројења.[22] У град је пребачено 30 индустријских објеката уклоњених из европског дела СССР-а, осам евакуисаних болница, 15 института, универзитета и техничких школа; и око 20 установа културе. Фимска предузећа из Лењинграда, Кијева и Москве такође су пресељене у град.[23] Доласком великог броја етничких Руса, Казаси су постали мањина у региону.
Током 1941–1945. индустријски потенцијал града значајно се повећао. Развој се повећао током послератних година. Становништво града је порасло са 104.000 1919. на 365.000 1968. године. До 1967. године град је имао 145 предузећа, од којих је већина била у области лаке и прехрамбене индустрија.
Од 1966. до 1971. године изграђено је 1.400.000 квадратних метара јавног и задружног становања. Годишње се градило око 300.000 квадратних метара станова. Већина зграда изграђених у то време биле су вишеспратнице отпорне на земљотрес. Совјетска влада је покушала да диверзификује архитектонске форме. Током овог периода изграђене су многе школе, болнице, објективе за забаву и културу, укључујући Лењинову палату, хотел Казахстан и спортски комплекс Медео.[24]
Шеснаестог децембра 1986. дошло је до побуне у Јелтоксану на тргу Брежњеав (сада Трг Републике) што је била реакција на смену Динмухамеда Кунајева од стране генералног секретара Михаила Горбачова.[25] Седмог септембра 1988. почела је изградња пројекта метроа Алмати; метро је отворен 1. децембра 2011. после 23 године.[26]
Казахстан је прогласио независност од Совјетског Савеза 16. децембра 1991. Влада је 28. јануара 1993. преименовала град из руске Алма-Ате у казахстанско име Алмати.[27] Председник Републике Казахстан Нурсултан Назарбајев је 1997. године одобрио декрет о пребацивању престонице из Алматија у Астану на северу земље.[28]
Првог. јула 1998. године донет је закон којим се Алмати утврђује посебан статус као научног, културног, историјског, финансијског и индустријског центра.[29]
У граду је дошло до великих проблема са загађењем ваздуха . Већ 1995. године емисије честица, тада углавном из градске термоелектране, премашиле су казахстанске и стандарде ЕУ за преко 20 пута.[30] Током 2008. Алмати је био рангиран као 9. најзагађенији град на свету.[31] Студија из 2013. године идентификовала је аутомобиле као главни извор загађења, а констатовано је да је од 2003. и 2013. године обољевање повећано за 1,5 фактор те да град заузима прво место у републици по респираторним, ендокриним и болестима, прценту људи који има канцер и бронхијалне астме, иако нема великих индустријских постројења.[32] Независни локални систем за праћење квалитета ваздуха са мобилном апликацијом покренут је 2017.[33][34]
Подручје града је проширено последњих година припајањем приградских насеља. Бројни стамбени блокови и пословни небодери трансформисали су изглед града, са изузетком одређених нелегалних насеља која су се опирала планираном рушењу.[35]
Марту 2020. у граду су пријављени први случајеви ковида 19.[36][37]
У јануару 2022, Алмати је био поприште протеста у Казахстану 2022.[38][39][40][41]
Становништво
уредиАлмати је град који је у највећој мери космополитски у Казахстану.[8] Од 2018. године, етнички Казахстанци чинили су 61,45% градске популације, што представља повећање са 22% у време стицања независности земље.[42]
Етничке групе (2020):[43]
Према подацима из фебруара 2015. године, национални комитет за статистику пријавио је да Алматско становништво сачињава 1.797.431 становник.[7] Ово је пораст од 37% у односу на попис из 1999. године кад је било 1.129.400 становника, а 44% више у односу на попис из СССР-а из 1981. године са 1.071.900.[44]
| Религија | 2021[45] | |
|---|---|---|
| Популација | % | |
| Ислам | 1,172,838 | 57,77% |
| Хришћанство | 353,477 | 17,41% |
| Нерелигиозност | 87,622 | 4,32% |
| Будизам | 4,452 | 0,22% |
| Јудаизам | 2,184 | 0,11% |
| Друга религија | 4,865 | 0,24% |
| Није наведено | 404,847 | 19,94% |
| Укупно | 2,030,285 | 100% |
Географија
уредиАлмати се налази у југоисточном Казахстану, скоро 1000 км од главног града Нур-Султана (некада Астане). Главни град Киргистана Бишкек удаљен је 190 км западно, док је Урумћи у Кини готово 1000 км источно.
Клима
уреди| Клима Алматија | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 18,2 (64,8) |
21,9 (71,4) |
29,8 (85,6) |
33,2 (91,8) |
35,8 (96,4) |
39,3 (102,7) |
41,7 (107,1) |
40,5 (104,9) |
38,1 (100,6) |
31,1 (88) |
25,4 (77,7) |
19,2 (66,6) |
41,7 (107,1) |
| Максимум, °C (°F) | 0,7 (33,3) |
2,2 (36) |
8,7 (47,7) |
17,3 (63,1) |
22,4 (72,3) |
27,5 (81,5) |
30,0 (86) |
29,4 (84,9) |
24,2 (75,6) |
16,3 (61,3) |
8,2 (46,8) |
2,3 (36,1) |
15,8 (60,4) |
| Просек, °C (°F) | −4,7 (23,5) |
−3 (27) |
3,4 (38,1) |
11,4 (52,5) |
16,6 (61,9) |
21,6 (70,9) |
23,8 (74,8) |
22,9 (73,2) |
17,6 (63,7) |
9,9 (49,8) |
2,7 (36,9) |
−2,8 (27) |
10,0 (50) |
| Минимум, °C (°F) | −8,4 (16,9) |
−6,9 (19,6) |
−1,1 (30) |
5,9 (42,6) |
11,0 (51,8) |
15,8 (60,4) |
18,0 (64,4) |
16,8 (62,2) |
11,5 (52,7) |
4,6 (40,3) |
−1,3 (29,7) |
−6,4 (20,5) |
5,0 (41) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −30,1 (−22,2) |
−37,7 (−35,9) |
−24,8 (−12,6) |
−10,9 (12,4) |
−7 (19) |
2,0 (35,6) |
7,3 (45,1) |
4,7 (40,5) |
−3 (27) |
−11,9 (10,6) |
−34,1 (−29,4) |
−31,8 (−25,2) |
−37,7 (−35,9) |
| Количина падавина, mm (in) | 34 (1,34) |
42 (1,65) |
75 (2,95) |
100 (3,94) |
106 (4,17) |
57 (2,24) |
47 (1,85) |
30 (1,18) |
27 (1,06) |
60 (2,36) |
56 (2,2) |
41 (1,61) |
675 (26,55) |
| Дани са кишом | 4 | 5 | 11 | 14 | 15 | 15 | 15 | 10 | 9 | 10 | 8 | 6 | 122 |
| Дани са снегом | 11 | 13 | 8 | 2 | 0,2 | 0 | 0 | 0 | 0,1 | 2 | 6 | 11 | 53,3 |
| Релативна влажност, % | 77 | 79 | 71 | 59 | 56 | 49 | 46 | 45 | 49 | 64 | 74 | 79 | 62,3 |
| Сунчани сати — месечни просек | 118 | 119 | 147 | 194 | 241 | 280 | 306 | 294 | 245 | 184 | 127 | 101 | 2.356 |
| Извор #1: Pogoda.ru[46] | |||||||||||||
| Извор #2: NOAA (sun 1961–1990)[47] | |||||||||||||
Партнерски градови
уредиАлмати је партнерски град са:[48]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Об изменении численности населения города Алматы с начала 2020 года до 1 января 2021 года”. Комитет по статистике Министерства национальной экономики Республики Казахстан. Архивирано из оригинала 25. 05. 2021. г. Приступљено 2021-02-17.
- ^ „Code Of Access”. Almaly.almaty.kz. Архивирано из оригинала 14. 8. 2014. г. Приступљено 2. 1. 2012.
- ^ „Sub-national HDI - Area Database - Global Data Lab”. hdi.globaldatalab.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 9. 2018. г. Приступљено 2018-09-13.
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 36. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Население”. Stat.kz. Архивирано из оригинала 4. 1. 2013. г. Приступљено 2013-01-11.
- ^ „Численность населения РК по полу в разрезе областей, городов, районов районных центров и поселков”. Архивирано из оригинала 05. 04. 2013. г. Приступљено 11. 10. 2012.
- ^ а б „Об изменении численности населения Республики Казахстан с начала 2017 года до 1 декабря 2017 года (Citizenship of the Republic of Kazakhstan ... to 1 December 2017)” (на језику: руски). Stat.gov.kz. 4. 1. 2018. Архивирано из оригинала 23. 1. 2018. г. Приступљено 22. 1. 2018.
- ^ а б Brummell, Paul; Oleynik, Maria (2018). Kazakhstan (на језику: енглески). Bradt Travel Guides. стр. 26. ISBN 9781784770921. Архивирано из оригинала 28. 6. 2018. г. Приступљено 27. 6. 2018.
- ^ "Almaty, Kazakhstan" Архивирано 20 новембар 2015 на сајту Wayback Machine, Encyclopædia Britannica
- ^ „Almaty included into network of the creative cities of UNESCO” (на језику: руски). Приступљено 2018-10-03.[мртва веза]
- ^ а б „History of Almaty”. Almaty.kz. Архивирано из оригинала 19. 1. 2012. г. Приступљено 2. 1. 2012.
- ^ „Ili”, Encyclopaedia Britannica, XII (9th изд.), 1881
- ^ Archived copy Архивирано 8 јануар 2009 на сајту Wayback Machine
- ^ „History of Almaty”. Архивирано из оригинала 25. 9. 2017. г.
- ^ „History of Almaty :: Echoes of Past Centuries. Almaty history. The city of Almaty”. kazakhstan.orexca.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 9. 2017. г. Приступљено 2017-09-25.
- ^ „Today in Earthquake History”. earthquake.usgs.gov. Приступљено 3. 1. 2024.
- ^ „Как переносили столицу из Кзыл-Орды в Алма-Ату – Аналитический интернет-журнал Vласть”. vlast.kz (на језику: руски). Архивирано из оригинала 12. 4. 2022. г. Приступљено 2022-03-09.
- ^ Ахметов, Альберт (2021-02-05). „100 лет назад Верный стал Алма-Атой: Как это было”. zakon.kz (на језику: руски). Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 2022-03-09.
- ^ „Как переносили столицу из Кзыл-Орды в Алма-Ату – Аналитический интернет-журнал Vласть”. vlast.kz (на језику: руски). Архивирано из оригинала 12. 4. 2022. г. Приступљено 2022-03-09.
- ^ „Как переносили столицу из Кзыл-Орды в Алма-Ату – Аналитический интернет-журнал Vласть”. vlast.kz (на језику: руски). Архивирано из оригинала 12. 4. 2022. г. Приступљено 2022-03-09.
- ^ „История авиации Алматы.Теги: обсуждение истории развития; изучение биографии авиаторов; история авиации.”. aviaengeneer.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 4. 7. 2014. г. Приступљено 2022-03-09.
- ^ „Эвакуация населения и промышленности из западныз районов СССР в Северо-Казахстанскую область (1941-1943 гг.)”. e-history.kz (на језику: руски). 10. 10. 2013. Архивирано из оригинала 12. 4. 2022. г. Приступљено 2022-03-09.
- ^ „История театра | Государственный театр кукол”. puppet.kz (на језику: руски). Архивирано из оригинала 11. 4. 2022. г. Приступљено 2022-03-09.
- ^ „Спортивный комплекс Медеу в Алматы”. alnaz.ru. Архивирано из оригинала 30. 3. 2022. г. Приступљено 2022-03-09.
- ^ "Nationalist riots in Kazakhstan: Violent nationalist riots erupted in Alma-Ata, the capital of Kazakhstan, on 17 and 18 December 1986"
- ^ „В Алматы открылся Метрополитен (фото)”. Zakon.kz. децембар 2011. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 2015-06-20.
- ^ „History of Almaty”. Архивирано из оригинала 6. 4. 2018. г. Приступљено 2018-04-06.
- ^ Archived copy Архивирано 26 новембар 2007 на сајту Wayback Machine
- ^ „History of Almaty”. Архивирано из оригинала 6. 4. 2018. г. Приступљено 2018-04-06.
- ^ CRE Group. Almaty Air Quality Study (TA 2262-Kaz) (PDF) (Извештај). Asian Development Bank. стр. i. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 1. 2018. г. Приступљено 2018-01-22.
- ^ „Almaty is one of ten most polluted cities in the world”. Kazakhstan Today. 2008-03-05. Архивирано из оригинала 22. 1. 2018. г. Приступљено 2018-01-22.
- ^ Carlsen, Lars; Baimatova, Nassiba; Kenessov, Bulat; Kenessova, Olga (2013). „Assessment of the Air Quality of Almaty. Focussing on the Traffic Component”. International Journal of Biology and Chemistry. 5 (1): 49—69. Архивирано из оригинала 22. 1. 2018. г. Приступљено 21. 1. 2018.
- ^ Shatayeva, Lyazzat (2017-02-02). „New App Helps Almaty Residents Monitor Air Quality”. Astana Times. Архивирано из оригинала 22. 1. 2018. г. Приступљено 2018-01-22.
- ^ „Almaty Urban Air”. auagroup.kz. Архивирано из оригинала 22. 1. 2018. г. Приступљено 2018-01-22.
- ^ Alexander, Catherine (јун 2018). „Homeless in the homeland: Housing protests in Kazakhstan” (PDF). Critique of Anthropology. 38 (2): 204—220. doi:10.1177/0308275x18758872. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 12. 2018. г. Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ „Коронавирус в Казахстане: хронология событий. День первый”. informburo.kz. Архивирано из оригинала 2. 7. 2020. г. Приступљено 11. 3. 2023.
- ^ „As Kazakhstan's COVID-19 Infections Rise, The City Of Almaty Struggles To Bury Its Dead”. Current Time English. 9. 7. 2020. Архивирано из оригинала 24. 2. 2023. г. Приступљено 11. 3. 2023.
- ^ „Kazakhstan protests: government resigns amid rare outbreak of unrest”. The Guardian (на језику: енглески). 2022-01-05. Архивирано из оригинала 5. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-05.
- ^ „Kazakhstan protests: Russia sends in troops to stop deadly uprising”. The Independent. Архивирано из оригинала 5. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-09.
- ^ Picheta, Rob (5. 1. 2022). „Russia-led military alliance CSTO will send 'peacekeepers' to protest-hit Kazakhstan, Armenian PM says”. CNN. Архивирано из оригинала 5. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-09.
- ^ By bne correspondent in Almaty. (2021-03-25). „bne IntelliNews – Fake news? Conflicting reports of shooting in Almaty as Russian and Kazakh governments appear to manipulate reporting for own agendas”. Intellinews.com. Архивирано из оригинала 6. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-09.
- ^ Lillis, Joanna. „Dark Shadows: Inside the Secret World of Kazakhstan”. Архивирано из оригинала 22. 3. 2019. г. Приступљено 25. 11. 2019.
- ^ „Численность населения Республики Казахстан по отдельным этносам на начало 2020 года”. Stat.kz. Архивирано из оригинала 27. 05. 2020. г. Приступљено 2020-08-02.
- ^ „О некоторых итогах переписи населения Казахстана”. Demoscope.ru. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 2015-06-20.
- ^ „2021 жылғы Қазақстан Республикасы халқының ұлттық санағының қорытындылары” [Results of the 2021 national census of the Republic of Kazakhstan]. Архивирано из оригинала 2. 9. 2022. г. Приступљено 28. 2. 2023.
- ^ „Climate of Almaty”. Погода и Климат. Архивирано из оригинала 14. 2. 2015. г. Приступљено 13. 1. 2015.
- ^ „Almaty Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 13. 1. 2015.
- ^ „Есть ли побратимы у Актау и других городов Казахстана”. tumba.kz (на језику: руски). Tumba. 2019-05-04. Приступљено 2020-11-30.
- ^ „Балбак Түлөбаев Казакстандын элчиси менен жолугушту”. vesti.kg (на језику: киргиски). Vesti.kg. 2020-11-23. Приступљено 2020-11-30.
- ^ „Almatı”. malatya.bel.tr (на језику: турски). Malatya. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 2020-11-13.
- ^ „Relaciones bilaterales”. rosario.gob.ar (на језику: шпански). Rosario. Приступљено 2020-11-13.
- ^ „Музыкальные инструменты мира» соберутся в Алматы”. inalmaty.kz (на језику: руски). inAlmaty. 2018-09-11. Приступљено 2020-11-30.
- ^ „Cosa accomuna Modena al Kazakistan?”. modenatoday.it (на језику: италијански). Modena Today. 2020-11-09. Приступљено 2020-11-13.
Литература
уреди- Lansdell, Henry (1885). „From Altyn-Immel to Vierny”. Russian Central Asia, including Kuldja, Bokhara, Khiva and Merv. London: Sampson Low, Marston, Searle, & Rivington.
- Ralph Patteson Cobbold (1900), „Vierny to Balkash”, Innermost Asia, London: W. Heinemann, OCLC 2398669
- „Vyernyi”, Encyclopædia Britannica (11th изд.), New York, 1910, OCLC 14782424 — преко Internet Archive
- Catherine Alexander (2007). „Almaty: Rethinking the Public Sector”. Ур.: Catharine Alexander; Victor Buchli; Caroline Humphrey. Urban Life in Post-Soviet Asia. UK: Taylor & Francis.
