Мањина
Мањина је појам који се односи на групу, или чланове групе, која је знатно мања од доминантне у заједници или има мању моћ и утицај.[1] Често се појам односи на групе које имају изражене разлике у односу на доминантну групу у смислу расе, вере, етницитета или политичког и културног идентитета, што за њих може бити снажан кохезивни фактор.[2] Користећи оквир интерсекционалности, важно је препознати да појединац може истовремено бити члан више мањинских група (нпр. и расне и верске мањине).[3] Исто тако, појединци могу такође бити део мањинске групе у погледу неких карактеристика, али део доминантне групе у погледу других.[3]
Термин „мањинска група“ често се јавља у дискурсу грађанских права и колективних права, пошто су припадници мањинских група склони различитом третману у земљама и друштвима у којима живе.[4] Чланови мањинских група се често суочавају са дискриминацијом у више области друштвеног живота, укључујући становање, запошљавање, здравствену заштиту и образовање, између осталог.[5][6] Док дискриминацију могу чинити појединци, она се такође може десити кроз структуралне неједнакости, у којима права и могућности нису свима једнако доступни.[7] Језик мањинских права се често користи да се расправља о законима који су осмишљени да заштите мањинске групе од дискриминације и да им омогуће једнак друштвени статус као доминантној групи.[8]
Дефиниције
уредиСоциолошка дефиниција
уредиЛуис Вирт је дефинисао мањинску групу као „групу људи који су, због својих физичких или културних карактеристика, издвојени од осталих у друштву у којем живе ради различитог и неједнаког третмана, и који стога себе сматрају објектом колективнe дискриминацијe“.[9] Дефиниција укључује и објективне и субјективне критеријуме: чланство у мањинској групи објективно приписује друштво, на основу физичких или бихевиоралних карактеристика појединца; субјективно га примењују и његови чланови, који свој статус могу користити као основу групног идентитета или солидарности.[10] Дакле, статус мањинске групе је категоричан: појединац који показује физичке карактеристике или карактеристике понашања дате мањинске групе добија статус те групе и подлеже истом третману као и остали чланови те групе.[9]
Џо Фиџин, наводи да мањинска група има пет карактеристика: (1) да трпи дискриминацију и подређеност, (2) физичке и/или културне особине које их издвајају, а које доминантна група не одобрава, (3) заједнички осећај колективног идентитета и заједничка оптерећења, (4) друштвено заједничка правила о томе ко припада, а ко не одређује статус мањине, и (5) склоност склапању брака унутар групе.[11]
Критике
уредиПостоји контроверза око употребе речи мањина, јер има генеричку и академску употребу.[12] Уобичајена употреба термина указује на статистичку мањину; међутим, академици је користе у смислу разлика у моћи међу групама, а не разлика у величини популације међу групама.[13]
Наведена критика заснива се на идеји да се група може сматрати мањином чак и ако укључује толики број људи да бројчано није мањина у друштву.
Неки социолози су критиковали концепт „мањине/већине“, тврдећи да ова језичка конструкција искључује или занемарује променљиве или нестабилне културне идентитете, као и културну припадност преко националних граница.[14] Као такав, термин историјски искључене групе се често користи на сличан начин да се истакне улога историјског угњетавања и доминације, и како то резултира недостатком заступљености одређених група у различитим областима друштвеног живота.[15]
Политичка дефиниција
уредиТермин национална мањина се често користи за дискусију о мањинским групама у међународној и националној политици.[16] Све земље имају одређени степен расне, етничке или језичке разноликости.[17] Поред тога, мањине могу бити и имигрантске, домородачке или номадске заједнице без земље.[18] Ово често резултира варијацијама у језику, култури, веровањима, пракси, које неке групе издвајају од доминантне групе. Како се ове разлике обично доживљавају негативно, то резултира губитком друштвене и политичке моћи за припаднике мањинских група.[19]
У међународном праву не постоји законска дефиниција националних мањина, иако је заштита мањинских група дефинисана Декларацијом Уједињених нација о правима припадника националних или етничких, верских и језичких мањина. Међународно кривично право може заштитити права расних или етничких мањина на неколико начина.[20] Право на самоопредељење је кључно питање. Савет Европе регулише мањинска права у Европској повељи о регионалним или мањинским језицима и Оквирној конвенцији за заштиту националних мањина.
На неким местима, подређене етничке групе могу чинити бројчану већину, као што су Црнци у Јужној Африци под апартхејдом.[21] У Сједињеним Државама, на пример, белци који нису латино порекла чине већину (63,4%), а све друге расне и етничке групе (Мексиканци, Афроамериканци, Азијски Американци, Амерички Индијанци и Хавајски староседеоци) су класификовани као „мањине“.[22] Ако популација нехиспанских белаца падне испод 50%, та група ће бити само множина, а не већина.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Healey, Joseph F. (2018-03-02). Race, ethnicity, gender, & class : the sociology of group conflict and change. Stepnick, Andi,, O'Brien, Eileen, 1972- (Eighth изд.). Thousand Oaks, California. ISBN 9781506346946. OCLC 1006532841.
- ^ George, Ritzer (2014-01-15). Essentials of sociology. Los Angeles. ISBN 9781483340173. OCLC 871004576.
- ^ а б Laurie, Timothy; Khan, Rimi (2017), „The Concept of Minority for the Study of Culture”, Continuum: Journal of Media & Cultural Studies, 31 (1): 3, S2CID 152009904, doi:10.1080/10304312.2016.1264110
- ^ Johnson, Kevin. „The Struggle for Civil Rights: The Need for, and Impediments to, Political Coalitions among and within Minority Groups”. Louisiana Law Review. 63: 759. Архивирано из оригинала 2019-02-15. г. Приступљено 2018-08-14.
- ^ 1930-2014., Becker, Gary S. (Gary Stanley) (1971). The economics of discrimination (2nd изд.). Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226041049. OCLC 658199810.
- ^ WILLIAMS, DAVID R. (1999). „Race, Socioeconomic Status, and Health The Added Effects of Racism and Discrimination” (PDF). Annals of the New York Academy of Sciences (на језику: енглески). 896 (1): 173—188. Bibcode:1999NYASA.896..173W. ISSN 0077-8923. PMID 10681897. S2CID 26852165. doi:10.1111/j.1749-6632.1999.tb08114.x. hdl:2027.42/71908 . Архивирано (PDF) из оригинала 2012-01-26. г. Приступљено 2019-09-23.
- ^ Verloo, Mieke (2006). „Multiple Inequalities, Intersectionality and the European Union”. European Journal of Women's Studies (на језику: енглески). 13 (3): 211—228. ISSN 1350-5068. S2CID 21752012. doi:10.1177/1350506806065753. Архивирано из оригинала 2019-02-10. г. Приступљено 2018-09-14.
- ^ David., Skrentny, John (2002). The minority rights revolution. Cambridge, Mass.: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 9780674043732. OCLC 431342257.
- ^ а б Wirth, L. (1945). „The Problem of Minority Groups”. Ур.: Linton, Ralph. The Science of Man in the World Crisis. New York: Columbia University Press. стр. 347. The political scientist and law professor, Gad Barzilai, has offered a theoretical definition of non-ruling communities that conceptualizes groups that do not rule and are excluded from resources of political power. Barzilai, G. Communities and Law: Politics and Cultures of Legal Identities. Ann Arbor: University of Michigan Press.
- ^ Wagley, Charles; Harris, Marvin (1958). Minorities in the new world: six case studies (на језику: енглески). New York: Columbia University Press.
- ^ Joe R. Feagin (1984). Racial and Ethnic Relations (2nd изд.). Prentice-Hall. стр. 10. ISBN 978-0-13-750125-0.
- ^ Diversity Training University International (2008). Cultural Diversity Glossary of Terms. Diversity Training University International Publications Division. стр. 4.
- ^ Barzilai, Gad (2010). Communities and Law: Politics and Cultures of Legal Identities. University of Michigan Press. ISBN 978-0472024001. Архивирано из оригинала 2017-02-28. г. Приступљено 2017-02-27.
- ^ Laurie, Timothy; Khan, Rimi (2017), „The Concept of Minority for the Study of Culture”, Continuum: Journal of Media & Cultural Studies, 31 (1): 1—12, S2CID 152009904, doi:10.1080/10304312.2016.1264110
- ^ Konrad, Alison M.; Linnehan, Frank (1999), „Handbook of Gender & Work Handbook of gender & work”, Handbook of Gender & Work, SAGE Publications, Inc., стр. 429–452, ISBN 9780761913559, doi:10.4135/9781452231365.n22
- ^ Daniel Šmihula (2008). „National Minorities in the Law of the EC/EU” (PDF). Romanian Journal of European Affairs. 8 (3): 51—81. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-08-23. г.
- ^ „The most (and least) culturally diverse countries in the world”. Pew Research Center (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-08-11. г. Приступљено 2019-11-01.
- ^ Protsyk, Oleh (2010). The representation of minorities and indigenous peoples in parliament : a global overview. Inter-parliamentary Union.627. Geneva: Inter-parliamentary Union. OCLC 754152959.
- ^ Verkuyten, Maykel (2005). „Ethnic Group Identification and Group Evaluation Among Minority and Majority Groups: Testing the Multiculturalism Hypothesis”. Journal of Personality and Social Psychology (на језику: енглески). 88 (1): 121—138. CiteSeerX 10.1.1.595.7633 . ISSN 1939-1315. PMID 15631579. doi:10.1037/0022-3514.88.1.121.
- ^ Lyal S. Sunga (2004). International Criminal Law: Protection of Minority Rights, Beyond a One-Dimensional State: An Emerging Right to Autonomy?. ed. Zelim Skurbaty. (2004) 255–275.
- ^ du Toit, Pierre; Theron, François (1988). „Ethnic and minority groups, and constitutional change in South Africa”. Journal of Contemporary African Studies (на језику: енглески). 7 (1–2): 133—147. ISSN 0258-9001. doi:10.1080/02589008808729481.
- ^ „U.S. Census Bureau QuickFacts: UNITED STATES”. Census Bureau QuickFacts (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-08-16. г. Приступљено 2018-08-17.
Литература
уреди- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- Sullivan, Michael K. (2003). Sexual Minorities: Discrimination, Challenges, and Development in America (illustrated изд.). Haworth Social Work Practice Press. ISBN 9780789002358. OL 8151801M. „SUMMARY. This chapter explores the cultural, religious, and sociological underpinnings of homophobia and intolerance toward homosexuals.”
- Ullerstam, Lars (1967). The Erotic Minorities: A Swedish View. Приступљено 12. 3. 2015.
- Morrison, Todd G.; Morrison, Melanie A.; Carrigan, Mark A.; McDermott, Daragh T., ур. (2012). Sexual Minority Research in the New Millennium (hardcover, illustrated изд.). ISBN 978-1-61209-939-2.
- Altair, Octaevius (2011). The Violators: No Human Rights for You (Canada). стр. 11. ISBN 9781257378012. Приступљено 12. 3. 2015.
- Cochran, Bryan N.; Stewart, Angela J.; Ginzler, Joshua A.; Cauce, Ana Mari (2002-05-01). „Challenges Faced by Homeless Sexual Minorities: Comparison of Gay, Lesbian, Bisexual, and Transgender Homeless Adolescents With Their Heterosexual Counterparts”. American Journal of Public Health. 92 (5): 773—777. ISSN 0090-0036. PMC 1447160 . PMID 11988446. doi:10.2105/AJPH.92.5.773.
- Blume, Arthur W. (2016). „Advances in Substance Abuse Prevention and Treatment Interventions Among Racial, Ethnic, and Sexual Minority Populations”. Alcohol Research: Current Reviews. 38 (1): 47—54. PMC 4872612 . PMID 27159811.
- Simoni, Jane M.; Smith, Laramie; Oost, Kathryn M.; Lehavot, Keren; Fredriksen-Goldsen, Karen (2016). „Disparities in Physical Health Conditions Among Lesbian and Bisexual Women: A Systematic Review of Population-Based Studies”. Journal of Homosexuality. 64 (1): 32—44. ISSN 0091-8369. PMC 5063711 . PMID 27074088. doi:10.1080/00918369.2016.1174021.
- Jackman, Kate; Honig, Judy; Bockting, Walter (2016). „Nonsuicidal self-injury among lesbian, gay, bisexual and transgender populations: an integrative review”. Journal of Clinical Nursing. 25 (23–24): 3438—3453. ISSN 0962-1067. PMID 27272643. doi:10.1111/jocn.13236.
- McParland, James; Camic, Paul M (2016). „Psychosocial factors and ageing in older lesbian, gay and bisexual people: a systematic review of the literature” (PDF). Journal of Clinical Nursing. 25 (23–24): 3415—3437. ISSN 0962-1067. PMID 27167408. doi:10.1111/jocn.13251. Архивирано из оригинала (PDF) 2018-07-20. г. Приступљено 2019-02-13.
- Mays, Vickie M.; Cochran, Susan D. (2001-11-01). „Mental Health Correlates of Perceived Discrimination Among Lesbian, Gay, and Bisexual Adults in the United States”. American Journal of Public Health. 91 (11): 1869—1876. CiteSeerX 10.1.1.628.2374 . ISSN 0090-0036. PMC 1446893 . PMID 11684618. doi:10.2105/AJPH.91.11.1869.
Спољашње везе
уреди- Србија. инфо о мањинама у Србији
- Union of Minority Shareholders
- ECMI - European Centre for Minority Issues
- Minority language tool
- What is a Minority Group? Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2006) definitions from Dayton Law School.
- From Paris to Cairo: Resistance of the Unacculturated Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2010)
- Minorities at Risk project at the University of Maryland
- MINELRES - Minority Electronic Resources
- European Academy Bozen/Bolzano (EURAC)
- Eurominority - Stateless and national minorities portal
- State of the World's Minorities, an annual report by Minority Rights Group International
- American Psychological Association's Office of Ethnic Minority Affairs
- The Protection of Minorities in Europe - Minorities ABC