За другу употребу, погледајте страницу Пут свиле (тржиште).

Пут свиле је назив за мрежу караванских путева чији је главни циљ било повезивање средоземља с источном Азијом.[1][2][3] Овај назив је први користио Фердинанд фон Рихтхофен, Немац који је живио у 19. веку, иако су још Византијци користили сличан назив.

Важни светски трговачки путеви у 1. веку (подебљане линије показују ток пута свиле)
Симбол Пута свиле-бактријска камила, у казахстанском Туркестану.
Каравансарај као овај у турском Аксарају служили су као сигуно одмаралиште за трговачке караване.
Европски трговац на Путу свиле виђен очима кинеског уметника (Династија Танг, 7. век)
Поштанска марка Азербајџана посвећена Путу свиле.

Настанак и историјаУреди

Још у најстарија времена постојале су везе између Кине и Европе. Заснивале су се на размени трговинске робе, омогућавале дипломатске контакте и доприносиле спознајама о другим културама. Те везе нису биле сталне, одвијале су се углавном преко посредника и увек наново биле прекидане и на дуже време када су трговина, саобраћај и размена информација били ометани.

Одлучујућа политичка претпоставка за потпуно отварање источног краја пута свиле била је кинеска експанзија према западу. У време владавине цара Хан Вуа (Ву Ди) (141-87. п. н. е.) (династија Хан) царство се готово удвостручило. На опасности на границама реагирао је освајањем непријатељских подручја. Његове војске продирале су далеко на север, југ и запад, освајајући бројне суседне државе. Победа над Чинг-нуима донела му је коначну контролу над средњом Азијом. Вуова војска заузела је Памир и Фергану, и тиме су могли да буду отворени путеви између Кине и Запада. Трговина путем свиле је процвала, а у главни град царства Хан долазе луксузна роба и путници са Запада.

Док је сад источни део пута био релативно безбедан, дуги сукоби између Римљана и Парта претили су да западни дио пута свиле претворе у бојно поље. Аугуст успева да дипломатском спретношћу склопи на неко време мир с Партима, што чини и западни део цесте безбеднијим, па трговина с далеким Истоком поново оживљава.

Пут свиле доживљава нови процват у време династије Танг (618—907) када она одузима Персијанцима превласт на Путу свиле. Други цар династије Танг, Танг Таизонг, доводи под своју контролу велике делове средишње Азије као и таримски базен. Византијци успевају да врате делове својих ранијих посједа у Азији, и тиме си осигуравају приступ Путу свиле. Византија остаје главно трговиште за робу с истока. У раздобљу „пет династија“ унутрашња стабилност династије Танг није могла да се одржи, па суседни народи поново нападају караване.

Одлучујући допринос директном повезивању Азије и Европе дали су Монголи у 13. веку. Монголска освајања омогућила су период редовних и разноврсних контаката. Чим би у новоосвојеним подручјима осигурали ред и стабилност, Монголи су успостављали контакте са странцима. Упркос својој огромној жељи за освајањем и влашћу, били су гостољубиви према страним путницима, па и у случајима кад су путници били из земаља чији владари нису признавали монголску власт. У то време поново долази до интензивног пораста размена роба, људи и знања.

Монголско царство није било дугог века. Већ 1262. године почиње распадање тог дивовског царства, иако је источни део под владавином Кублај-кана остао стабилан дуже време. Кинески национализам је поново оживео. 1368. године се у Кини прекида владавина странаца инсталирањем династије Минг која је заступала агресивну политику против монголских племена. Упркос миру у време владавине Монгола тим подручјима, трговина дуж пута свиле никада више није досегла обим као у време Танг династије. Трајно опадање значења пута свиле почело је још у време династије Сунг, а потицај том паду дао је пораст кинеске поморске трговине, а следом тога настајање нових трговишних центара у југоисточној Азији, као и велике царинске дажбине које су захтевали Арапи.

На поморским путовањима није било опасности дугих путовања и трошкова за посреднике. С порастом експанзије европских поморских сила на почетку новог доба Пут свиле коначно губи значење. Трговину Путем свиле замјењују бродови, а кинески трговци џункама долазе до Индије и Арабије. Од времена династије Сунг Европљани су били јако ограничени у трговању с Кином. У време поморске експанзије један од главних циљева био је поново открити морски пут до бајковитог Китаја (Кина). Тек 1514. Португалци стижу до Кине и брзо успостављају живу трговину, коју касније преузима Шпанија. Од средине 16. века Кина извлачи највећу добит од европских колонија у новом свету (Америка). Око 70% тамо добивених племенитих метала пребацивало се у Кину, како би се у Кини купила роба за Европу. С временом, бродови трговинских компанија замењују Пут свиле као везу с источном Азијом за набаву луксузне робе и уметничких предмета за племство у Европи.

У најновије време пут свиле поново добива на значењу. Градња путева, потакнута открићем великих налазишта нафте у тим подручјима, олакшала је приступ тим непријазним, дивљим подручјима које се индустријализирају. Поново се отварају трговачки путови, а постају значајни и за туризам.

Међуконтинентална размена путем свилеУреди

Путем свиле нису се кретале само робе, зачини, свила, стакло и порцелан. С трговином су путовале и религије и културе. Тако је путем свиле у Кину и Јапан дошао и будизам и ту постао превладавајућа религија. И хришћанство је тим путем дошло до тадашњег главног града, како је документирано на једној каменој плочи у данашњем Си'ану. Дуж Пута свиле су до Арапа, а од њих касније и у Европу стигли знање о папиру и баруту.

ТрговинаУреди

За Запад је свила била најважнија трговачка роба која је пролазила Путем свиле. Цели пут је управо и добио име по том производу. Но, то име искривљује стварност трговине, јер су осим свиле тим трговачким путем размењиване и друге робе. Каравани који су ишли према Кини носили су, између осталог, злато, слоновачу, драго камење и стакло. Из Кине према Европи превожени су прије свега крзно, керамика, жад, бронза, лак и гвожђе. Уз пут, део тих добара замењиван је, и мењао је више пута власнике прије него би стигао на финално одредиште. Поред свиле, све до новијег времена врло важна роба за размену с југоисточном Азијом били су зачини. Користило их се не само као зачине, него и као лекове, анестетике, афродизијаке, парфеме али и за припрему „чаробних напитака“.

Но, свила је ипак била најважнији кинески производ. Развој ткања свиле може се пратити унатраг све до 2. миленија п. н. е.. Производња свиле у количинама достатним и за извоз, развила се тек завршетком „времена посвађаних царства“ у 3. веку п. н. е.. У то време је свила била изузетно редак материјал на Западу, као пурпур и стакло убрајала се у луксузну робу Римског царства. Скромну количину овог скупоценог материјала могли су си приуштити тек најбогатији. У време Аугустовог мира, кад је и западни део Пута свиле био сигуран, римски горњи слој изражавао је повећану „глад“ за свилом, зачинима и драгуљима, хтело се опонашати богати стил живота далеког Истока.

Организација трговинеУреди

Велики проблем је била сигурност трговачких путева. Од Кине до Египта разбојници су нападали караване на најужим местима пута, отимајући робу. Због тога је царство Хан додељивало караванама посебну војну пратњу, а и продужили су Кинески зид уз каравански пут.

Организација међуконтиненталне трговине је била веома захтевна. Требало се на једном месту да окупи хиљаде животиња, велики број гонича и тоне трговачке робе, а онда све то покренути. Уз то, требало је да се брине о очувању живота људи и животиња на дугом путу уз тешке климатске и географске услове. Трговци обично нису путовали целим путем да би продали робу. Трговина се одвијала преко више посредника. Док су западни део пута свиле дуго контролисали Парти, а касније Сасаниди, у средишњим деловима Азије су разменом доминирала пре свега номадска племена. Као превозно „средство“ велики, вероватно и највећи, значај имале су двогрбе камиле пореклом из средишње Азије. Њихова предност над једногрбим је та што су мање осетљиве на температуру а имају и зимско крзно. Тим особинама су добро прилагођене обележјима континенталне климе која влада степама и брдским подручјима с великим висинским разликама. Због тих особина двогрбе камиле се користе од почетка трговинских односа.

Размена култура и техничких новостиУреди

Размена техничких достигнућа, културних добара и идеологија догађала се мање смишљено и спорије од размене роба. Далека путовања свих врста, било из комерцијалних, политичких, дипломатских или мисионарских разлога, потицали су културну размену између различитих друштава. Песме, приче, религиозне идеје, филозофски назори као и научне спознаје размењивале су се између путника. Значајне технике, као производња хартије и штампање књига, хемијски процеси као дестилација и ефикаснија коњска опрема и јахаћи стремен проширили су се Азијом.

Ширење вероисповести путем свилеУреди

Нарочито дуготрајно добро које се ширило путем свиле биле су вероисповести. Тако је северним путем будизам стигао из Индије у Кину и Јапан, углавном у време Северне Веи династије у 4. и 5. веку. Ширење хришћанства источно од Мале Азије - с мањим изузецима - било је могуће тек са почетком Сасанидског краљевства у 3. веку. Иако хришћанство није никада постало превладавајућа вероисповест у средишњој и источној Азији, Пут свиле кориштен је за продирање до кинеских граница. У време Монголског царства несторијанско хришћанство, потекло од грчког теолога Несторија, било је културно оружје с којим се морало да калкулише.

Ширење хришћанства било је много скромније у поређењу с исламом који је далеко надмашио све друге религије.

Након Мухамедове смрти 632. године ислам се брзо шири Арабијом, а у следећих сто година осваја једну по једну старе римске провинције: прво Сирију, затим Египат па целу северну Африку. Ускоро западни крај пута свиле, а тиме и контрола укупне трансазијске трговине, долази под исламску контролу. Након освајања Персијског царства наставља се продирање ислама према истоку. У почетку се шири градовима на Путу свиле, а касније и у њихову ширу околину. И у средишњој Азији, Кини и Бенгалу а касније и у Индонезији настају муслиманске заједнице, али без војног освајања или политичке апсорпције.

Путем свиле ширили су се и зороастризам и манихејство, обоје персијског порекла.

Ширење болестиУреди

Попут религиозних идеја или културних добара, путем свиле су се шириле су се и болести и инфекције. Путници су помагали узрочницима ширење у популације које нису имале ни наслеђен ни стечени имунитет на болести које изазивају. Тако је долазило до епидемија које су могле имати драматичне последице.

Најпознатији такав случај ширења болести путем свиле с врло озбиљним посљедицама било је избијање куге у 14. веку: У Кини куга избија 1330. године. Ова смртоносна болест која напада глодаре, а са животиња на људе ју преносе буве, и веома је заразна. Дуго времена се куга појављивала само у јужнокинеској покрајини Јунан. Почетком 14. века монголске јединице разносе заражене буве великим деловима Кине. Даље се куга брзо шири дуж пута свиле и стиже трговачким бродовима из Кафе на полуострво Крим 1348. и затим у средњу Европу. Овако брзо ширење куге посебно је било потпомогнуто преносом крзна.

Значење пута свиле данасУреди

Пут свиле данас има још само романтично, пустоловно значење. Путовања „трагом Марка Пола" привлаче све већи број туриста у ова забачена подручја. Кина је веома брзо спознала велики туристички потенцијал тих подручја, што је резултовало рестаурисањем разних објеката и споменика културе дуж Пута свиле, а бригу о тим објектима воде званичне инстанце. Поред тога, археолошким искапањима покушава да се уђе у траг начину живота ових подручја у том периоду. Путници дуж Такла-макан пустиње срећу пре свега рушевине градова и остатке шпиља. Но, најважнија занимљивост је становништво и њихов до данас сачуван исти начин живота.

РеференцеУреди

  1. ^ Miho Museum News (Shiga, Japan) Volume 23 (март 2009). „Eurasian winds toward Silla”. Архивирано из оригинала на датум 9. 4. 2016. 
  2. ^ Gan, Fuxi (2009). Ancient Glass Research Along the Silk Road. Shanghai Institute of Optics and Fine Mechanics, Chinese Academy of Sciences (Ancient Glass Research along the Silk Road, World Scientific изд.). стр. 41. ISBN 978-981-283-356-3. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2018. 
  3. ^ Elisseeff, Vadime (2001). The Silk Roads: Highways of Culture and Commerce. UNESCO Publishing / Berghahn Books. ISBN 978-92-3-103652-1. 

ЛитератураУреди

  • Baines, John and Málek, Jaromir (1984). Atlas of Ancient Egypt. Oxford, Time Life Books.
  • Boulnois, Luce (2004). Silk Road: Monks, Warriors & Merchants on the Silk Road. Translated by Helen Loveday with additional material by Bradley Mayhew and Angela Sheng. Airphoto International. ISBN 962-217-720-4 hardback, ISBN 962-217-721-2 softback.
  • Ebrey, Patricia Buckley. (1999). The Cambridge Illustrated History of China. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-66991-X.
  • Foltz, Richard, Religions of the Silk Road, Palgrave Macmillan, 2nd edition, 2010, ISBN 978-0-230-62125-1
  • Harmatta, János, ed., 1994. History of civilizations of Central Asia, Volume II. The development of sedentary and nomadic civilizations: 700 BC to 250. Paris, UNESCO Publishing.
  • Herodotus (5th century BCE): Histories. Translated with notes by George Rawlinson. 1996 edition. Ware, Hertfordshire, Wordsworth Editions Limited.
  • Hopkirk, Peter: Foreign Devils on the Silk Road: The Search for the Lost Cities and Treasures of Chinese Central Asia. The University of Massachusetts Press, Amherst, 1980, 1984. ISBN 0-87023-435-8
  • Hill, John E. (2009) Through the Jade Gate to Rome: A Study of the Silk Routes during the Later Han Dynasty, 1st to 2nd centuries CE. BookSurge, Charleston, South Carolina. ISBN 978-1-4392-2134-1.
  • Hulsewé, A.F.P. and Loewe, M.A.N. (1979). China in Central Asia: The Early Stage 125 BC – 23: an annotated translation of chapters 61 and 96 of the History of the Former Han Dynasty. E.J. Brill, Leiden.
  • Huyghe, Edith and Huyghe, François-Bernard: "La route de la soie ou les empires du mirage", Petite bibliothèque Payot, 2006, ISBN 2-228-90073-7
  • Juliano, Annette, L. and Lerner, Judith A., et al. 2002. Monks and Merchants: Silk Road Treasures from Northwest China: Gansu and Ningxia, 4th–7th Century. Harry N. Abrams Inc., with The Asia Society. ISBN 0-8109-3478-7.
  • Klimkeit, Hans-Joachim (1988). Die Seidenstrasse: Handelsweg and Kulturbruecke zwischen Morgen- and Abendland. Koeln: DuMont Buchverlag.
  • Klimkeit, Hans-Joachim (1993). Gnosis on the Silk Road: Gnostic Texts from Central Asia. Trans. & presented by Hans-Joachim Klimkeit. HarperSanFrancisco. ISBN 0-06-064586-5.
  • Knight, E.F. (1893). Where Three Empires Meet: A Narrative of Recent Travel in: Kashmir, Western Tibet, Gilgit, and the adjoining countries. Longmans, Green, and Co., London. Reprint: Ch'eng Wen Publishing Company, Taipei. 1971.
  • Li, Rongxi (translator). 1995. A Biography of the Tripiṭaka Master of the Great Ci'en Monastery of the Great Tang Dynasty. Numata Center for Buddhist Translation and Research. Berkeley, California. ISBN 1-886439-00-1
  • Li, Rongxi (translator). 1995. The Great Tang Dynasty Record of the Western Regions. Numata Center for Buddhist Translation and Research. Berkeley, California. ISBN 1-886439-02-8
  • Litvinsky, B.A., ed. (1996). History of civilizations of Central Asia, Volume III. The crossroads of civilizations: 250 to 750. Paris, UNESCO Publishing.
  • Liu, Xinru (2001). "Migration and Settlement of the Yuezhi-Kushan: Interaction and Interdependence of Nomadic and Sedentary Societies." Journal of World History, Volume 12, No. 2, Fall 2001. University of Hawaii Press, pp. 261–92. [1].
  • Liu, Li, 2004, The Chinese Neolithic, Trajectories to Early States, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Liu, Xinru (2010). The Silk Road in World History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516174-8.
  • McDonald, Angus (1995). The Five Foot Road: In Search of a Vanished China., San Francisco: HarperCollins
  • Malkov, Artemy (2007). The Silk Road: A mathematical model. History & Mathematics, ed. by Peter Turchin et al. Moscow: KomKniga. ISBN 978-5-484-01002-8
  • Mallory, J.P. and Mair, Victor H. (2000). The Tarim Mummies: Ancient China and the Mystery of the Earliest Peoples from the West. Thames & Hudson, London.
  • Ming Pao. "Hong Kong proposes Silk Road on the Sea as World Heritage", 7 August 2005, p. A2.
  • Osborne, Milton, 1975. River Road to China: The Mekong River Expedition, 1866–73. George Allen & Unwin Lt.
  • Puri, B.N, 1987 Buddhism in Central Asia, Motilal Banarsidass Publishers Private Limited, Delhi. (2000 reprint).
  • Ray, Himanshu Prabha, 2003. The Archaeology of Seafaring in Ancient South Asia. Cambridge University Press. ISBN 0-521-80455-8.
  • Sarianidi, Viktor, 1985. The Golden Hoard of Bactria: From the Tillya-tepe Excavations in Northern Afghanistan. Harry N. Abrams, New York.
  • Schafer, Edward H. 1963. The Golden Peaches of Samarkand: A study of T'ang Exotics. University of California Press. Berkeley and Los Angeles. 1st paperback edition: 1985. ISBN 0-520-05462-8.
  • Stein, Aurel M. 1907. Ancient Khotan: Detailed report of archaeological explorations in Chinese Turkestan, 2 vols. Clarendon Press. Oxford.[2]
  • Stein, Aurel M., 1912. Ruins of Desert Cathay: Personal narrative of explorations in Central Asia and westernmost China, 2 vols. Reprint: Delhi. Low Price Publications. 1990.
  • Stein, Aurel M., 1921. Serindia: Detailed report of explorations in Central Asia and westernmost China, 5 vols. London & Oxford. Clarendon Press. Reprint: Delhi. Motilal Banarsidass. 1980.[3]
  • Stein Aurel M., 1928. Innermost Asia: Detailed report of explorations in Central Asia, Kan-su and Eastern Iran, 5 vols. Clarendon Press. Reprint: New Delhi. Cosmo Publications. 1981.
  • Stein Aurel M., 1932 On Ancient Central Asian Tracks: Brief Narrative of Three Expeditions in Innermost Asia and Northwestern China. Reprinted with Introduction by Jeannette Mirsky. Book Faith India, Delhi. 1999.
  • Thorsten, Marie. 2006 "Silk Road Nostalgia and Imagined Global Community". Comparative American Studies 3, no. 3: 343–59.
  • Waugh, Daniel. (2007). "Richthofen "Silk Roads": Toward the Archeology of a Concept." The Silk Road. Volume 5, Number 1, Summer 2007, pp. 1–10. [4]
  • von Le Coq, Albert, 1928. Buried Treasures of Turkestan. Reprint with Introduction by Peter Hopkirk, Oxford University Press. 1985.
  • Whitfield, Susan, 1999. Life Along the Silk Road. London: John Murray.
  • Wimmel, Kenneth, 1996. The Alluring Target: In Search of the Secrets of Central Asia. Trackless Sands Press, Palo Alto, CA. ISBN 1-879434-48-2
  • Yan, Chen, 1986. "Earliest Silk Route: The Southwest Route." Chen Yan. China Reconstructs, Vol. XXXV, No. 10. October 1986, pp. 59–62.
  • Yule (translator and editor), Sir Henry (1866). Cathay and the way thither: being a collection of medieval notices of China. Issue 37 of Works issued by the Hakluyt Society. Printed for the Hakluyt society. 
  • Boulnois, Luce. Silk Road: Monks, Warriors and Merchants on the Silk Road. Odyssey Publications, 2005. ISBN 962-217-720-4
  • Bulliet, Richard W. 1975. The Camel and the Wheel. Harvard University Press. ISBN 0-674-09130-2.
  • Christian, David (2000). „Silk Roads or Steppe Roads? The Silk Roads in World History”. Journal of World History. 2.1 (Spring): 1. S2CID 18008906. doi:10.1353/jwh.2000.0004. 
  • de la Vaissière, E., Sogdian Traders. A History, Leiden, Brill, 2005, Hardback ISBN 90-04-14252-5 Brill Publishers, French version ISBN 2-85757-064-3 on [5]
  • Elisseeff, Vadime. Editor. 1998. The Silk Roads: Highways of Culture and Commerce. UNESCO Publishing. Paris. Reprint: 2000. ISBN 92-3-103652-1 softback; ISBN 1-57181-221-0.
  • Forbes, Andrew ; Henley, David (2011). China's Ancient Tea Horse Road. Chiang Mai: Cognoscenti Books. ASIN B005DQV7Q2
  • Frankopan, Peter. The Silk Roads: A New History of the World (2016), Very wide-ranging scholarly survey, albeit without any maps.
  • Hansen, Valerie. The Silk Road: A New History (Oxford University Press; 2012) 304 pages; Combines archaeology and history in a study of seven oases
  • Hallikainen, Saana: Connections from Europe to Asia and how the trading was affected by the cultural exchange (2002)
  • Hill, John E. (2004). The Peoples of the West from the Weilüe 魏略 by Yu Huan 魚豢: A Third Century Chinese Account Composed between 239 and 265. Draft annotated English translation. [6]
  • Hopkirk, Peter: The Great Game: The Struggle for Empire in Central Asia; Kodansha International, New York, 1990, 1992.
  • Kuzmina, E.E. The Prehistory of the Silk Road. (2008) Edited by Victor H. Mair. University of Pennsylvania Press, Philadelphia. ISBN 978-0-8122-4041-2
  • Larsen, Jeanne. Silk Road: A Novel of Eighth-Century China. (1989; reprinted 2009)
  • Levy, Scott C. (2012). „Early Modern Central Asia in World History”. History Compass. 10 (11): 866—78. doi:10.1111/hic3.12004. 
  • Li et al. "Evidence that a West-East admixed population lived in the Tarim Basin as early as the early Bronze Age". BMC Biology 2010, 8:15.
  • Liu, Xinru, and Shaffer, Lynda Norene. 2007. Connections Across Eurasia: Transportation, Communication, and Cultural Exchange on the Silk Roads. McGraw Hill, New York. ISBN 978-0-07-284351-4.
  • Miller, Roy Andrew (1959): Accounts of Western Nations in the History of the Northern Chou Dynasty. University of California Press.
  • Omrani, Bijan; Tredinnick, Jeremy (2010). Asia Overland: Tales of Travel on the Trans-Siberian and Silk Road. Hong Kong New York: Odyssey Distribution in the US by W.W. Norton & Co, Odyssey Publications. ISBN 978-962-217-811-3. 
  • Polo, Marco, Il Milione.
  • Thubron, C., The Silk Road to China (Hamlyn, 1989)
  • Tuladhar, Kamal Ratna (2011). Caravan to Lhasa: A Merchant of Kathmandu in Traditional Tibet. Kathmandu: Lijala & Tisa. ISBN 99946-58-91-3
  • Watt, James C.Y.; Wardwell, Anne E. (1997). When silk was gold: Central Asian and Chinese textiles. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-87099-825-6. 
  • Weber, Olivier, Eternal Afghanistan (photographs of Reza), (Unesco-Le Chêne, 2002)
  • Yap, Joseph P. Wars With the Xiongnu – A Translation From Zizhi Tongjian. AuthorHouse (2009) ISBN 978-1-4490-0604-4
  • National Institute of Informatics – Digital Silk Road Project Digital Archive of Toyo Bunko Rare Books
  • Digital Silk Road > Toyo Bunko Archive > List of Books

Спољашње везеУреди