Царина

порез на увоз и извоз добара

Царина представља обавезу увозника-извозника да, у моменту када роба прелази националну границу, плати прописану суму новца у корист државе. Царина представља врсту посредног пореза који се наплаћује када роба прелази царинску линију. Циљ царине није да повећа државни приход, већ заштита домаће производње, нарочито оне која тек почиње да се развија. Царине предствљају стабилан и дугорочан инструмент регулисања спољне трговине и заштите домаћег тржишта. У већини земаља царинска тарифа се прописује законом. Царинска тарифа не може да се мења од случаја до случаја и према тренутној потреби као други инструменти спољнотрговинске политике.

Тарифе могу бити фиксне (константна сума по јединици увезене робе или проценат цене) или променљиве (износ варира у зависности од цене). Опорезивањем увоза значи да ће људи мање куповати, јер постајe скупљи. Намера је да уместо тога купују локалне производе - подстичући економију земље. Тарифе стога пружају подстицај за развој производње и замену увоза домаћим производима. Тарифе имају за циљ смањење притиска стране конкуренције и смањење трговинског дефицита. Историјски су оправдаване као средство за заштиту индустрије у настанку и омогућавање супституције увоза индустријализацијом. Тарифе се такође могу користити за исправљање вештачки ниских цена за одређену увезену робу, због „дампинга”, извозних субвенција или манипулације валутама.

Међу економистима је готово једногласан консензус да тарифе негативно утичу на економски раст и економско благостање, док слободна трговина и смањење трговинских баријера позитивно утичу на економски раст.[1][2][3][4][5][6] Међутим, либерализација трговине може узроковати знатне и неједнако расподељене губитке, и економску дислокацију радника у увозно конкурентним секторима.[2]

Врсте царине

уреди

Основна подела царина, по критеријуму кретања робе у односу на национално тржиште, је на увозне, извозне и транзитне царине.

Подела царина према циљу примене је на заштитне, фискалне, прохибативне и реторзивне. Такође, царине могу бити аутономне и уговорне (конвенционалне).

Политичка анализа

уреди

Тарифа је коришћена као политичко средство за успостављање независне нације; на пример, амерички Царнски закон из 1789. године, потписан 4. јула, новине су назвале „Другом декларацијом о независности”, јер је требало да представља економско средство за постизање политичког циља суверених и независних Сједињених Држава.[7]

Политички утицај тарифа оцењује се зависно од политичке перспективе; на пример, царина на челик САД из 2002. године наметала је 30% царине за различите увозне производе од челика у периоду од три године, и амерички произвођачи челика подржавали су ту царину.[8]

Царине се могу појавити као политичко питање пре избора. У уводу Аустралијских савезних избора 2007. године, Аустралијска лабуристичка партија објавила је да ће извршити ревизију аустралијских аутомобилских царина уколико буде изабрана.[9] Либерална странка преузела је сличну обавезу, док је независни кандидат Ник Ксенофон најавио намеру да уведе законе засноване на царинама као „хитно питање”.[10]

Познато је да су непопуларне царине покренуле социјалне немире, на пример месни немири у Чилеу из 1905. године, који су се развили у знак протеста против царина које су примењиване на увоз стоке из Аргентине.[11][12]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ See P.Krugman, «The Narrow and Broad Arguments for Free Trade», American Economic Review, Papers and Proceedings, 83(3), 1993 ; and P.Krugman, Peddling Prosperity: Economic Sense and Nonsense in the Age of Diminished Expectations, New York, W.W. Norton & Company, 1994.
  2. ^ а б „Free Trade” (на језику: енглески). IGM Forum. 13. 3. 2012. 
  3. ^ „Import Duties” (на језику: енглески). IGM Forum. 4. 10. 2016. 
  4. ^ N. Gregory Mankiw, Economists Actually Agree on This: The Wisdom of Free Trade, New York Times (April 24, 2015): "Economists are famous for disagreeing with one another.... But economists reach near unanimity on some topics, including international trade."
  5. ^ William Poole, Free Trade: Why Are Economists and Noneconomists So Far Apart, Federal Reserve Bank of St. Louis Review, September/October 2004, 86(5), pp. 1: "most observers agree that '[t]he consensus among mainstream economists on the desirability of free trade remains almost universal.'"
  6. ^ „Trade Within Europe | IGM Forum”. www.igmchicago.org (на језику: енглески). Приступљено 24. 6. 2017. 
  7. ^ „Thomas Jefferson – under George Washington by America's History”. americashistory.org. Архивирано из оригинала 8. 7. 2012. г. 
  8. ^ „Behind the Steel-Tariff Curtain”. Business Week Online. 8. 3. 2002. 
  9. ^ Sid Marris and Dennis Shanahan (9. 11. 2007). „PM rulses out more help for car firms”. The Australian. Архивирано из оригинала 9. 11. 2007. г. Приступљено 11. 11. 2007. 
  10. ^ „Candidate wants car tariff cuts halted”. theage.com.au. Melbourne. 29. 10. 2007. 
  11. ^ Primeros movimientos sociales chileno (1890–1920). Memoria Chilena.
  12. ^ Benjamin S. 1997. Meat and Strength: The Moral Economy of a Chilean Food Riot. Cultural Anthropology, 12, pp. 234–268.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди