Википедија

Загађење ваздуха

уношење честица, биолошких молекула или других штетних материјала у Земљину атмосферу

Загађење ваздуха подразумева присуство хемикалија, честица или биолошких материјала који наносе штету или узрокују нелагодност код човека и других живих бића, односно који угрожавају природну средину у атмосфери.[1] Ваздух је прозрачна смеша природних гасова и ситних честица које имају сталан састав и које се налазе у стабилној равнотежи. Међутим, ваздух изнад многих градова је данас мрачан и суморан, а хоризонт нестаје у измаглици. Смог је последица загађења. Загађење ваздуха је такође контаминација унутрашњег или спољашњег окружења хемијским, физичким или биолошким агенсима који мењају природне карактеристике атмосфере.[1] Постоји много различитих врста загађивача ваздуха, као што су гасови (укључујући амонијак, угљен-моноксид, сумпор-диоксид, азотни оксиди, метан и хлорофлуороугљеници), честице (и органске и неорганске) и биолошки молекули. Загађење ваздуха може изазвати болести, алергије, па чак и смрт људи; такође може нанети штету другим живим организмима као што су животиње и усеви, и може оштетити природно окружење (на пример, климатске промене, исцрпљење озона или деградација станишта) или изграђено окружење (на пример, киселе кише).[2] Загађење ваздуха може бити узроковано људским активностима[3] и природним феноменима.[4] Квалитет ваздуха је уско повезан са климом на Земљи и екосистемима на глобалном нивоу. Многи од оних који доприносе загађењу ваздуха такође су извори емисије гасова стаклене баште, односно сагоревања фосилних горива.[1]

Загађење ваздуха за време Другог светског рата

Загађење ваздуха је значајан фактор ризика за бројне болести повезане са загађењем, укључујући респираторне инфекције, срчане болести, ХОБП, мождани удар и рак плућа.[5] Све већи број доказа сугерише да изложеност загађењу ваздуха може бити повезана са смањеним IQ резултатима, ограниченом когницијом,[6] повећаним ризиком од психијатријских поремећаја као што је депресија[7] и неповољним перинаталним здрављем.[8] Ефекти лошег квалитета ваздуха на здравље људи су далекосежни, али углавном утичу на дисајни и кардиоваскуларни систем тела.[9][10] Индивидуалне реакције на загађиваче ваздуха зависе од врсте загађивача којој је човек изложен,[11][12] степена изложености, здравственог статуса појединца и генетике.[13] Загађење ваздуха у затвореном простору и лош квалитет градског ваздуха наведени су као два од најгорих проблема токсичног загађења на свету у извештају Блексмит института за 2008. годину у свету о најгоре загађеним местима на свету.[14] Само загађење ваздуха узрокује 2,1[15][16] до 4,21 милиона смртних случајева годишње.[5][17] Свеукупно, загађење ваздуха сваке године узрокује смрт око 7 милиона људи широм света и највећи је појединачни ризик по животну средину у свету.[5][18][19]

Загађење ваздуха је највећи фактор ризика животне средине за болести и прерану смрт[5][20] и четврти највећи фактор ризика у целини за људско здравље.[21] Загађење ваздуха узрокује прерану смрт око 7 милиона људи широм света сваке године,[5] или глобално просечно скраћење очекиваног животног века (LLE) од 2,9 година,[22] и није дошло до значајне промене у броју смртних случајева изазваних свим облицима загађења од најмање 2015. године.[20] Загађење спољашњег ваздуха које се може приписати само употреби фосилних горива узрокује око 3,61 милиона смртних случајева годишње,[17] што га чини једним од највећих фактора који доприносе људској смртности.[5] Антропогени озон узрокује око 470.000 превремених смрти годишње и загађење финим честицама (PM2.5) од око још 2,1 милиона.[16] Обим кризе загађења ваздуха је велики: СЗО је 2018. године проценила да „9 од 10 људи удише ваздух који садржи високе нивое загађивача.“[23] Иако су последице по здравље велике, начин на који се проблем решава у великој мери се сматра насумичнним[24][23][25] или неадекватним.[20]

Светска банка је проценила да губици благостања (превремене смрти) и губици продуктивности (изгубљена радна снага) изазвани загађењем ваздуха коштају светску економију 5 билиона долара годишње.[26][27][28] Трошкови загађења ваздуха су генерално спољни утицај на савремени економски систем и већину људских активности, иако се понекад надокнађују кроз праћење, законодавство и регулативу.[29][30]

Доступне су многе различите технологије и стратегије за смањење загађења ваздуха.[31] Иако већина земаља има законе о загађењу ваздуха, према UNEP-у, 43 одсто земаља нема законску дефиницију загађења ваздуха, 31 одсто нема стандарде квалитета ваздуха на отвореном, 49 одсто ограничава своју дефиницију само на спољашње загађење, а само 31 одсто има законе за борбу против загађења које потиче изван њихових граница.[32] Национални закони о квалитету ваздуха су често били веома ефикасни, посебно Закон о чистом ваздуху из 1956. у Британији и Закон о чистом ваздуху САД, уведен 1963. године.[33][34] Неки од ових напора су били успешни на међународном нивоу, као што је Монтреалски протокол,[35] који је смањио ослобађање штетних хемикалија које оштећују озонски омотач, и Хелсиншки протокол из 1985. године,[36] који је смањио емисије сумпора,[37] док су други, као што је међународна акција на климатским променама,[38][39][40] били мање успешни.

Узроци

уреди
 
Концентрација чађи PM10 у Европи (2005)

До загађења ваздуха долази када се гасови и микроскопске честице чађи [а] и прашине ослобађају у Земљину атмосферу, што изазива промену природног односа и концентрације основних компоненти ваздуха. Понекад ове честице доспевају у атмосферу природним путем, на пример ослобађањем услед вулканских ерупција и природних пожара. Ипак, много чешће је случај да оне доспеју у атмосферу као последица човекових активности.

Саобраћај и индустрија су основни извори загађења ваздуха. Током сагоревања различитих облика горива у моторима или фабрикама, осим ослобађања енергије, испушта се и велика количина штетних материја, као што су угљен-моноксид, угљен-диоксид, сумпор-диоксид, оксиди азота, пепео и чађ.

Људи загађују ваздух на много начина: паљењем шума ради ослобађања пољопривредног земљишта, вожњом аутомобила и авиона, радом у фабрикама и термоелектранама, сагоревањем огрева у домаћинствима. У основи готово свих облика аеро-загађења је потреба човека за енергијом која се добија на рачун сагоревања дрвета, угља, нафте или природног гаса.

Киселе кише

уреди
 
Киселе кише уништавају шуме

Када једном доспеју у атмосферу, гасови ослобођени током сагоревања фосилних горива ступају у различите хемијске реакције, при чему настају многа опасна једињења. Такве су сумпорна и азотна киселина, од којих настају праве киселе кише, које падају на земљу и улазе у циклус кружења воде. Киселе кише уништавају шуме на великим пространствима. Улазе и у реке и језера, где убијају рибе и многе друге животиње.

Због тога што хемијски загађивачи ваздушним струјама лако и брзо прелазе са једног на други крај континента, киселе кише данас представљају велики светски проблем. Научници су пронашли трагове сагоревања из аутомобила чак и у леду Антарктика. Због тога многе индустријализоване земље данас смањују ослобађање сумпор-диоксида у атмосферу, а модерни аутомобили више не користе бензин са оловом.

Киселе кише су уништиле огромна шумска пространства. Економска штета настала због губитка дрвне масе је велика. Међутим, још је већа еколошка штета због уништавања живих бића у шумским екосистемима. Све последице киселих киша биће сагледане тек у будућности.

Извори загађивања ваздуха

уреди
 
Број смртних примера по свету због загађености ваздуха (2004)

Извори загађивања ваздуха су бројни. Њихов састав и број зависе од степена развитка друштва и друштвено-економских могућности подручја где се налазе. Они се према пореклу деле на:

  • Природне
  • Вештачке-антропогене (створене људском делатношћу)

Природни извори загађивања ваздуха

уреди
 
Вулкан

Природни извори загађивања ваздуха су:

  • Дефлација(разношење земље и песка, што је посебно изражено у пустињама, полу-пустињама, степама итд.)
  • Вулкани (при јаким ерупцијама избацују велике количине ситне и крупне прашине, угљен-диоксида, сумпор-диоксида итд.)
  • Пожари (сагоревањем дрвне масе ослобађају се велике количине угљен-моноксида, чађи, канцерогених материја итд.)
  • Минерални и термални извори(ослобађају угљен-диоксид, сумпор-водоник, метан итд.)
  • Космичка прашина(по прорачунима А. Б. Иванова на нашу планету падне годишње 2-5 милиона тона прашине из космоса)
  • Океани (могу ослобађати угљен-диоксид, угљен-моноксид, сумпорне оксиде, хлориде итд.)

Вештачки извори загађивања ваздуха

уреди
 
Термоелектрана

Вештачки извори загађивања ваздуха (антропогени извори) настају као последица човекове активности. Они се деле на:

  • Непокретне (стационарне)
  • Покретне (мобилне)

Непокретни извори загађивања ваздуха :

  • Индустријски објекти
  • Термоелектране
  • Топлане
  • Енергане
  • Кућна ложишта

Покретни извори загађивања ваздуха:

Саобраћајна превозна средства и кућни апарати

Фактори на које утичу извори загађивања

уреди

Непокретни вештачки извори загађивања ваздуха утичу на загађивање већих и удаљенијих подручја ваздуха. Од њих су посебно велики загађивачи објекти хемијске индустрије и енергетике (термоелектране, топлане).

Покретни извори загађивања ваздуха су значајни у градовима. Од укупне количине загађујућих супстанција које се налазе у ваздуху градова око 60% потиче од издувних гасова моторних возила. На загађеност ваздуха у становима утичу загађујуће супстанције које ослобађају тапете, мебл-штофови, теписи итд.

Термоелектране — корист или штета?

уреди

Термоелектране у којима се сагоревају огромне количине угља за производњу електричне енергије ослобађају многе загађујуће материје које доспевају у ваздух. Међу најопаснијима су азотови оксиди и нарочито опасна супстанца — сумпор-диоксид. Иако велики део отровних гасова из термоелектрана одлази у више слојеве атмосфере, значајан део остаје у околини електране, где су услови за живот човека веома неповољни, па су честа обољења плућа и респираторних органа.

Ваздушно смеће

уреди

Градски ваздух садржи мешавину загађујућих гасова. Отровни гасови из фабрика помешани са чађи, азотним оксидима, угљен-моноксидом и оловом из аутомобила растварају се у магли и формирају смог.

Током ведрог мирног дана, у присуству Сунчеве светлости одвијају се многобројне хемијске реакције, услед којих у смогу настају многа отровна једињења. Особине смога разликују се у годишњим добима. Зими у смогу има највише чађи, оксида азота и сумпор-диоксида (зимски смог), а лети има највише озона, водоник-пероксида и азотових оксида (летњи смог). Смог је све више присутан у великим градовима. У Лос Анђелесу се понекад не виде мостови од смога.

Напомене

уреди
  1. ^ PM10 је ознака за чађ пречника 10 µm (микрометара), док PM2.5 означује чађ пречника 2.5 µm (микрометара)

Референце

уреди
  1. ^ а б в „Air pollution”. www.who.int. Приступљено 2023-01-14. 
  2. ^ Manisalidis, Ioannis; Stavropoulou, Elisavet; Stavropoulos, Agathangelos; Bezirtzoglou, Eugenia (2020). „Environmental and Health Impacts of Air Pollution: A Review”. Frontiers in Public Health. 8: 14. ISSN 2296-2565. PMC 7044178  . PMID 32154200. doi:10.3389/fpubh.2020.00014  . 
  3. ^ Howell, Rachel; Pickerill, Jenny (2016). „The Environment and Environmentalism”. Ур.: Daniels, Peter; Bradshaw, Michael; Shaw, Denis; Sidaway, James; Hall, Tim. An Introduction To Human Geography (5th изд.). Pearson. стр. 134. ISBN 978-1-292-12939-6. 
  4. ^ Dimitriou, Anastasia; Christidou, Vasilia (2011-09-26), Khallaf, Mohamed, ур., „Causes and Consequences of Air Pollution and Environmental Injustice as Critical Issues for Science and Environmental Education”, The Impact of Air Pollution on Health, Economy, Environment and Agricultural Sources (на језику: енглески), InTech, ISBN 978-953-307-528-0, doi:10.5772/17654, Приступљено 2022-05-31 
  5. ^ а б в г д ђ „7 million premature deaths annually linked to air pollution”. WHO. 25. 3. 2014. Приступљено 25. 3. 2014. 
  6. ^ Allen, J. L.; Klocke, C.; Morris-Schaffer, K.; Conrad, K.; Sobolewski, M.; Cory-Slechta, D. A. (јун 2017). „Cognitive Effects of Air Pollution Exposures and Potential Mechanistic Underpinnings”. Current Environmental Health Reports. 4 (2): 180—191. PMC 5499513  . PMID 28435996. doi:10.1007/s40572-017-0134-3. 
  7. ^ Newbury, Joanne B.; Stewart, Robert; Fisher, Helen L.; Beevers, Sean; Dajnak, David; Broadbent, Matthew; Pritchard, Megan; Shiode, Narushige; Heslin, Margaret; Hammoud, Ryan; Hotopf, Matthew (2021). „Association between air pollution exposure and mental health service use among individuals with first presentations of psychotic and mood disorders: retrospective cohort study”. The British Journal of Psychiatry (на језику: енглески) (објављено 2021-08-19). 219 (6): 678—685. ISSN 0007-1250. PMC 8636613  . PMID 35048872. doi:10.1192/bjp.2021.119  . 
  8. ^ Ghosh, Rakesh; Causey, Kate; Burkart, Katrin; Wozniak, Sara; Cohen, Aaron; Brauer, Michael (28. 9. 2021). „Ambient and household PM2.5 pollution and adverse perinatal outcomes: A meta-regression and analysis of attributable global burden for 204 countries and territories”. PLOS Medicine (на језику: енглески). 18 (9): e1003718. ISSN 1549-1676. PMC 8478226  . PMID 34582444. doi:10.1371/journal.pmed.1003718  . 
  9. ^ Dominski, Fábio Hech; Lorenzetti Branco, Joaquim Henrique; Buonanno, Giorgio; Stabile, Luca; Gameiro da Silva, Manuel; Andrade, Alexandro (октобар 2021). „Effects of air pollution on health: A mapping review of systematic reviews and meta-analyses”. Environmental Research. 201: 111487. ISSN 0013-9351. PMID 34116013. doi:10.1016/j.envres.2021.111487. 
  10. ^ Lee, Kuan Ken; Bing, Rong; Kiang, Joanne; Bashir, Sophia; Spath, Nicholas; Stelzle, Dominik; Mortimer, Kevin; Bularga, Anda; Doudesis, Dimitrios; Joshi, Shruti S; Strachan, Fiona; Gumy, Sophie; Adair-Rohani, Heather; Attia, Engi F; Chung, Michael H; Miller, Mark R; Newby, David E; Mills, Nicholas L; McAllister, David A; Shah, Anoop S V (новембар 2020). „Adverse health effects associated with household air pollution: a systematic review, meta-analysis, and burden estimation study”. The Lancet Global Health. 8 (11): e1427—e1434. ISSN 2214-109X. PMC 7564377  . PMID 33069303. doi:10.1016/S2214-109X(20)30343-0. 
  11. ^ Stanek, L. W.; Brown, J. S.; Stanek, J.; Gift, J.; Costa, D. L. (2011). „Air Pollution Toxicology—A Brief Review of the Role of the Science in Shaping the Current Understanding of Air Pollution Health Risks”. Toxicological Sciences. 120: S8—S27. PMID 21147959. doi:10.1093/toxsci/kfq367. Приступљено 2022-11-07. 
  12. ^ Majumder, Nairrita; Kodali, Vamsi; Velayutham, Murugesan; Goldsmith, Travis; Amedro, Jessica; Khramtsov, Valery V.; Erdely, Aaron; Nurkiewicz, Timothy R.; Harkema, Jack R.; Kelley, Eric E.; Hussain, Salik (2022). „Aerosol physicochemical determinants of carbon black and ozone inhalation co-exposure induced pulmonary toxicity”. Toxicological Sciences. 191 (1): 61—78. PMC 9887725  . PMID 36303316. doi:10.1093/toxsci/kfac113. 
  13. ^ Daniel A. Vallero. „Fundamentals of Air Pollution”. Elsevier Academic Press. 
  14. ^ „Reports”. WorstPolluted.org. Архивирано из оригинала 11. 8. 2010. г. Приступљено 29. 8. 2010. 
  15. ^ „Fine Particulate Matter Map Shows Premature Mortality Due to Air Pollution. 2013.”. Архивирано из оригинала 07. 12. 2022. г. Приступљено 22. 07. 2020. 
  16. ^ а б Silva, Raquel A; West, J Jason; Zhang, Yuqiang; Anenberg, Susan C; Lamarque, Jean-François; Shindell, Drew T; Collins, William J; Dalsoren, Stig; Faluvegi, Greg; Folberth, Gerd; Horowitz, Larry W; Nagashima, Tatsuya; Naik, Vaishali; Rumbold, Steven; Skeie, Ragnhild; Sudo, Kengo; Takemura, Toshihiko; Bergmann, Daniel; Cameron-Smith, Philip; Cionni, Irene; Doherty, Ruth M; Eyring, Veronika; Josse, Beatrice; MacKenzie, I A; Plummer, David; Righi, Mattia; Stevenson, David S; Strode, Sarah; Szopa, Sophie; Zeng, Guang (2013). „Global premature mortality due to anthropogenic outdoor air pollution and the contribution of past climate change”. Environmental Research Letters. 8 (3): 034005. Bibcode:2013ERL.....8c4005S. doi:10.1088/1748-9326/8/3/034005  . 
  17. ^ а б Lelieveld, J.; Klingmüller, K.; Pozzer, A.; Burnett, R. T.; Haines, A.; Ramanathan, V. (25. 3. 2019). „Effects of fossil fuel and total anthropogenic emission removal on public health and climate”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 116 (15): 7192—7197. Bibcode:2019PNAS..116.7192L. PMC 6462052  . PMID 30910976. doi:10.1073/pnas.1819989116. 
  18. ^ „Energy and Air Pollution” (PDF). Iea.org. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 10. 2019. г. Приступљено 12. 3. 2019. 
  19. ^ „Study Links 6.5 Million Deaths Each Year to Air Pollution”. The New York Times. 26. 6. 2016. Приступљено 27. 6. 2016. 
  20. ^ а б в Fuller, Richard; Landrigan, Philip J; Balakrishnan, Kalpana; Bathan, Glynda; Bose-O'Reilly, Stephan; Brauer, Michael; Caravanos, Jack; Chiles, Tom; Cohen, Aaron; Corra, Lilian; Cropper, Maureen; Ferraro, Greg; Hanna, Jill; Hanrahan, David; Hu, Howard; Hunter, David; Janata, Gloria; Kupka, Rachael; Lanphear, Bruce; Lichtveld, Maureen; Martin, Keith; Mustapha, Adetoun; Sanchez-Triana, Ernesto; Sandilya, Karti; Schaefli, Laura; Shaw, Joseph; Seddon, Jessica; Suk, William; Téllez-Rojo, Martha María; Yan, Chonghuai (јун 2022). „Pollution and health: a progress update”. The Lancet Planetary Health. 6 (6): e535—e547. PMID 35594895. S2CID 248905224. doi:10.1016/S2542-5196(22)00090-0. 
  21. ^ Juginović, Alen; Vuković, Miro; Aranza, Ivan; Biloš, Valentina (18. 11. 2021). „Health impacts of air pollution exposure from 1990 to 2019 in 43 European countries”. Scientific Reports. 11 (1): 22516. Bibcode:2021NatSR..1122516J. PMC 8602675  . PMID 34795349. doi:10.1038/s41598-021-01802-5. eISSN 2045-2322. 
  22. ^ Lelieveld, Jos; Pozzer, Andrea; Pöschl, Ulrich; Fnais, Mohammed; Haines, Andy; Münzel, Thomas (1. 9. 2020). „Loss of life expectancy from air pollution compared to other risk factors: a worldwide perspective”. Cardiovascular Research. 116 (11): 1910—1917. ISSN 0008-6363. PMC 7449554  . PMID 32123898. doi:10.1093/cvr/cvaa025. 
  23. ^ а б „9 out of 10 people worldwide breathe polluted air, but more countries are taking action” (на језику: енглески). World Health Organization. 2. 5. 2018. Приступљено 2021-05-18. 
  24. ^ „Cheap air pollution monitors help plot your walk”. European Investment Bank. Приступљено 2021-05-18. 
  25. ^ „Assessing the risks to health from air pollution”. www.eea.europa.eu. European Environment Agency. Приступљено 2021-05-18. 
  26. ^ World Bank; Institute for Health Metrics and Evaluation at University of Washington – Seattle (2016). The Cost of Air Pollution: Strengthening the Economic Case for Action (PDF). Washington, D.C.: The World Bank. xii. 
  27. ^ McCauley, Lauren (8. 9. 2016). „Making Case for Clean Air, World Bank Says Pollution Cost Global Economy $5 Trillion”. Common Dreams. Приступљено 3. 2. 2018. 
  28. ^ „The Rising Cost of Smog”. Fortune: 15. 1. 2. 2018. ISSN 0015-8259. 
  29. ^ Batool, Rubeena; Zaman, Khalid; Khurshid, Muhammad Adnan; Sheikh, Salman Masood; Aamir, Alamzeb; Shoukry, Alaa Mohamd; Sharkawy, Mohamed A.; Aldeek, Fares; Khader, Jameel; Gani, Showkat (октобар 2019). „Economics of death and dying: a critical evaluation of environmental damages and healthcare reforms across the globe”. Environmental Science and Pollution Research International. 26 (29): 29799—29809. Bibcode:2019ESPR...2629799B. ISSN 1614-7499. PMID 31407261. S2CID 199528114. doi:10.1007/s11356-019-06159-x. 
  30. ^ Bherwani, Hemant; Nair, Moorthy; Musugu, Kavya; Gautam, Sneha; Gupta, Ankit; Kapley, Atya; Kumar, Rakesh (10. 6. 2020). „Valuation of air pollution externalities: comparative assessment of economic damage and emission reduction under COVID-19 lockdown”. Air Quality, Atmosphere & Health. 13 (6): 683—694. Bibcode:2020AQAH...13..683B. ISSN 1873-9318. PMC 7286556  . PMID 32837611. doi:10.1007/s11869-020-00845-3. 
  31. ^ Boubel, Richard; Vallero, Daniel; Fox, Donald; Turner, Bruce; Stern, Arthur (2013). Fundamentals of Air Pollution (Third изд.). Elsevier. стр. 447—522. ISBN 9780080507071. Приступљено 10. 4. 2024. 
  32. ^ Regulating Air Quality: The First Global Assessment of Air Pollution Legislation. Nairobi, Kenya: United Nations Environment Programme. 2021. ISBN 978-92-807-3872-8. Приступљено 10. 4. 2024. 
  33. ^ Brimblecombe, Peter (2006). „The clean air act after 50 years.”. Weather. 61 (11): 311—314. Bibcode:2006Wthr...61..311B. doi:10.1256/wea.127.06. Приступљено 11. 4. 2024. 
  34. ^ „Progress Cleaning the Air and Improving People's Health”. US Environmental Protection Agency. 8. 6. 2015. Приступљено 11. 4. 2024. 
  35. ^ Environment, U. N. (2018-10-29). „About Montreal Protocol”. Ozonaction. Приступљено 2022-06-07. 
  36. ^ „The Montreal Protocol on Substances That Deplete the Ozone Layer”. United States Department of State. Приступљено 2022-06-07. 
  37. ^ „Protocol On Further Reduction Of Sulphur Emissions To The Convention On Long-Range Transboundary Air Pollution | International Environmental Agreements (IEA) Database Project”. iea.uoregon.edu. Приступљено 2022-06-07. 
  38. ^ Nations, United. „ClimateChange”. United Nations. Приступљено 2022-06-07. 
  39. ^ „Climate change”. www.who.int. World Health Organization. Приступљено 2022-06-07. 
  40. ^ „Global Climate Agreements: Successes and Failures”. Council on Foreign Relations. Приступљено 2022-06-07. 

Литература

уреди
  • Brimblecombe, Peter (1987). The Big Smoke: A History of Air Pollution in London Since Medieval Times. Methuen. 
  • Brimblecombe, Peter. "History of air pollution." in Composition, Chemistry and Climate of the Atmosphere (Van Nostrand Reinhold (1995): 1–18
  • Brimblecombe, Peter; Makra, László (2005). „Selections from the history of environmental pollution, with special attention to air pollution. Part 2*: From medieval times to the 19th century”. International Journal of Environment and Pollution. 23 (4): 351—67. doi:10.1504/ijep.2005.007599. 
  • Cherni, Judith A. (2002). Economic Growth versus the Environment: The Politics of Wealth, Health and Air Pollution. 
  • Corton, Christine L. (2015). London Fog: The Biography. 
  • Currie, Donya. "WHO: Air Pollution a Continuing Health Threat in World's Cities", The Nation's Health (February 2012) 42#1 online
  • Dewey, Scott Hamilton. Don't Breathe the Air: Air Pollution and US Environmental Politics, 1945–1970 (Texas A & M University Press, 2000)
  • Gonzalez, George A. (2012). The politics of air pollution: Urban growth, ecological modernization, and symbolic inclusion. SUNY Press. 
  • Grinder, Robert Dale (1978). „From Insurgency to Efficiency: The Smoke Abatement Campaign in Pittsburgh before World War I.”. Western Pennsylvania Historical Magazine. 61 (3): 187—202. 
  • Grinder, Robert Dale. "The Battle for Clean Air: The Smoke Problem in Post-Civil War America" in Martin V. Melosi, ed., Pollution & Reform in American Cities, 1870–1930 (1980), pp. 83–103.
  • Mingle, Jonathan, "Our Lethal Air" [review of Gary Fuller, The Invisible Killer...; Beth Gardiner, Choked...; Tim Smedley, Clearing the Air...; U.S. Environmental Protection Agency, Integrated Science Assessment for Particulate Matter (External Review Draft, 2018); and Chartered Clean Air Scientific Advisory Committee, Letter to EPA Administrator on the EPA's Integrated Science Assessment for Particulate Matter, 11 April 2019], The New York Review of Books, vol. LXVI, no. 14 (26 September 2019), pp. 64–66, 68. "Today, 91 percent of people worldwide live in areas where air pollution levels exceed the World Health Organization's recommended limits. ... [T]here is no safe level of exposure to fine particulate matter. ... Most of these fine particles are a by-product of ... burning ... coal, gasoline, diesel, wood, trash ... These particles can get past the defenses of our upper airways to penetrate deep into our lungs and reach the alveoli ... From there, they cross into the bloodstream and spread throughout the body. They can travel through the nose, up the olfactory nerve, and lodge ... in the brain. They can form deposits on the lining of arteries, constricting blood vessels and raising the likelihood of ... strokes and heart attacks. [T]hey exacerbate respiratory illnesses like asthma and chronic obstructive pulmonary disease ... There's ... evidence linking air pollution exposure to an increased risk of Alzheimer's and other forms of dementia." (p. 64.)
  • Mosley, Stephen. The chimney of the world: a history of smoke pollution in Victorian and Edwardian Manchester. Routledge, 2013.
  • Schreurs, Miranda A. (2002). Environmental Politics in Japan, Germany, and the United States. Cambridge University Press. 
  • Thorsheim, Peter (2009). Inventing Pollution: Coal, Smoke, and Culture in Britain since 1800. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Загађење_ваздуха&oldid=27959964”