Отворите главни мени
Смог у Њујорку

Смог је аеро-загађење. Назив потиче од комбинације две енглеске речи smoke - дим и fog - магла. Јавља се у великим градовима, у јесен и зими, где постоји много аеро загађивача на релативно малом простору (индустрија, котларнице, издувни гасови моторних возила, индивидуално грејање...). Недостатак ветра погоршава загађење. Одговарајуће државне институције стално прате степен загађења и по потреби алармирају.

У Србији има више градова где загађење прелази дозвољене границе. То су Панчево, Бор... Смог је нарочито опасан за астматичаре, децу и старије.

Садржај

Кисели смогУреди

Обично се јавља у месецима када се због ложења повећава концентрација сумпор-диоксида (SO2) у ваздуху, а самим тим, и концентрација сумпорне киселине (H2SO4), која настаје оксидационим и другим процесима у ваздуху. Поред сулфатне, могу се јавити и друге киселине, које настају реакцијом киселих оксида присутних у смогу, као и све остале супстанције које се уносе у ваздух из различитих извора.[1]

Спречавање деловања киселог смога у великим светским градовима врши се смањивањем па чак и обустављањем производње и саобраћаја, које траје све док се не измене метеоролошки услови.

Фотохемијски смогУреди

Фотохемијски смог је стање које настаје када примарне загађујуће супстанце (азотни оксиди и испарљива органска једињења настала сагоревањем фосилних горива) интерагују под дејством сунчеве светлости дајући смешу од стотина опасних хемикалија познатих као секундарне загађујуће супстанце. Фотохемијски смог се јавља у топлим месецима, када је време сунчано, односно при повећаном нивоу ултраљубичастог Б (средњеталасног) зрачења у нижим слојевима атмосфере[2] и када долази до уношења угљоводоника и NOx (NO+NO2) из различитих извора.[1] У атмосфери засићеној издувним гасовима и димом из аутомобила и фабричких димњака испарљива органска једињења се конденезују правећи густу измаглицу, обично у облику беличасто-плаве магле, која делује надражујуће на слузокожу очију и носа код људи и има оксидациона својства. Под утицајем фотохемијског смога лишће биљака жути и вене, боје на многим предметима бледе, а предмети од гуме губе еластичност.[3]

Главне компоненте фотохемијског смога и њихови ефекти:
Компонента Извор Ефекти Примедба
азотни оксиди (NO и NO2) сагоревање фосилних горива у индустрији и возилима, активност бактерија у земљишту, шумски пожари, вулканске активности, муње смањена видљивост због жућкасте боје азот-диоксида (NO2), азот (IV)-оксид доводи до срчаних и респираторних проблема, NO2 може утицати на раст биљака, смањује отпорност на инфекције, може допринети ширењу канцера свим процесима сагоревања у атмосферу се ослобађа свега 5% NO2, већи део настаје реакцијама које укључују азот-моноксид (NO), концентрације ће у будућности вероватно расти
волатилна органска једињења (ВОЈ) испаравање растварача, испаравање горива, непотпуно сагоревање фосилних горива, из природних извора (изопрен, терпени) иритација очију и плућа, неки од њих су канцерогени, смањење видљивости због плавичасто-мрке магле ефекти зависе од врсте хемијске супстанце, у узорцима ваздуха се налази преко 600 ВОЈ, концентрације ће у будућности расти
озон (O3) настаје фотолизом NO2, понекад доспева из стратосфере бронхијална стезања, кашаљ, шиштање, респираторна иритација, иритација очију, смањен раст и принос пољопривредних култура, оштећење пластике, пуцање гума, оштар мирис концентрација од 0.1 ppm може редуковати фотосинтезу за 50%, највише су погођени људи са астмом и респираторним проблемима, може се формирати само при дневној светлости
пероксиацетилнитрат (ПАН) настаје реакцијом азот-диоксида (NO2)са ВОЈ иритација очију, висока токсичност за биљке, респираторна иритација, оштећење протеина већа токсичност за биљке од озона

Електронски смогУреди

У новије време појавио се и термин „електронски смог“. Ту се подразумевају различита зрачења која потичу од електричних уређаја, као што су трафо-станице, далеководи, базне станице мобилне телефоније, радио и ТВ предајници, али и неонске цеви, фенови за косу, микроталасне пећнице, разни електромотори, монитори, телевизори, мобилни телефони, светлећи дисплеји...

Смог у ЛондонуУреди

 
Смог у Лондону

Најтеже загађење везано за појаву смога је догађај који се десио почетком децембра 1952. године у Лондону, услед кога је умрло преко 1000 људи. Ниска температура, висок ваздушни притисак, висока влажност ваздуха и одсуство ветра, је условила да се повећа концентрација чађи и сумпор-диоксида (вредност је достизала и до 4 mg/m3). Видљивост се драстично смањила тако да је саобраћај морао да се обустави а људи су тешко налазили пут до куће. Већина становника је умрла услед болести плућа и срца (бронхитис, коронарне болести, миокардиодистрофија).[1]

Промена концентрације сумпор-диоксида од 4. до 10. децембра 1952. године
Датум Концентрација SO2 (mg/m3)
4. децембар 0,52
5. децембар 1,98
6. децембар 2,18
7. децембар 3,30
8. децембар 3,67
9. децембар 1,30
10. децембар 1,25
Максимална измерена концентрација 4,46

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Загађење ваздуха, Виша политехничка школа, Београд 2005.
  2. ^ Крвавац & Јованетић 2010, стр. 5.
  3. ^ Крвавац & Јованетић 2010, стр. 22.

ЛитератураУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди