Википедија

Zagađenje vazduha

уношење честица, биолошких молекула или других штетних материјала у Земљину атмосферу

Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, odnosno koji ugrožavaju prirodnu sredinu u atmosferi.[1] Vazduh je prozračna smeša prirodnih gasova i sitnih čestica koje imaju stalan sastav i koje se nalaze u stabilnoj ravnoteži. Međutim, vazduh iznad mnogih gradova je danas mračan i sumoran, a horizont nestaje u izmaglici. Smog je posledica zagađenja. Zagađenje vazduha je takođe kontaminacija unutrašnjeg ili spoljašnjeg okruženja hemijskim, fizičkim ili biološkim agensima koji menjaju prirodne karakteristike atmosfere.[1] Postoji mnogo različitih vrsta zagađivača vazduha, kao što su gasovi (uključujući amonijak, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azotni oksidi, metan i hlorofluorougljenici), čestice (i organske i neorganske) i biološki molekuli. Zagađenje vazduha može izazvati bolesti, alergije, pa čak i smrt ljudi; takođe može naneti štetu drugim živim organizmima kao što su životinje i usevi, i može oštetiti prirodno okruženje (na primer, klimatske promene, iscrpljenje ozona ili degradacija staništa) ili izgrađeno okruženje (na primer, kisele kiše).[2] Zagađenje vazduha može biti uzrokovano ljudskim aktivnostima[3] i prirodnim fenomenima.[4] Kvalitet vazduha je usko povezan sa klimom na Zemlji i ekosistemima na globalnom nivou. Mnogi od onih koji doprinose zagađenju vazduha takođe su izvori emisije gasova staklene bašte, odnosno sagorevanja fosilnih goriva.[1]

Zagađenje vazduha za vreme Drugog svetskog rata

Zagađenje vazduha je značajan faktor rizika za brojne bolesti povezane sa zagađenjem, uključujući respiratorne infekcije, srčane bolesti, HOBP, moždani udar i rak pluća.[5] Sve veći broj dokaza sugeriše da izloženost zagađenju vazduha može biti povezana sa smanjenim IQ rezultatima, ograničenom kognicijom,[6] povećanim rizikom od psihijatrijskih poremećaja kao što je depresija[7] i nepovoljnim perinatalnim zdravljem.[8] Efekti lošeg kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi su dalekosežni, ali uglavnom utiču na disajni i kardiovaskularni sistem tela.[9][10] Individualne reakcije na zagađivače vazduha zavise od vrste zagađivača kojoj je čovek izložen,[11][12] stepena izloženosti, zdravstvenog statusa pojedinca i genetike.[13] Zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru i loš kvalitet gradskog vazduha navedeni su kao dva od najgorih problema toksičnog zagađenja na svetu u izveštaju Bleksmit instituta za 2008. godinu u svetu o najgore zagađenim mestima na svetu.[14] Samo zagađenje vazduha uzrokuje 2,1[15][16] do 4,21 miliona smrtnih slučajeva godišnje.[5][17] Sveukupno, zagađenje vazduha svake godine uzrokuje smrt oko 7 miliona ljudi širom sveta i najveći je pojedinačni rizik po životnu sredinu u svetu.[5][18][19]

Zagađenje vazduha je najveći faktor rizika životne sredine za bolesti i preranu smrt[5][20] i četvrti najveći faktor rizika u celini za ljudsko zdravlje.[21] Zagađenje vazduha uzrokuje preranu smrt oko 7 miliona ljudi širom sveta svake godine,[5] ili globalno prosečno skraćenje očekivanog životnog veka (LLE) od 2,9 godina,[22] i nije došlo do značajne promene u broju smrtnih slučajeva izazvanih svim oblicima zagađenja od najmanje 2015. godine.[20] Zagađenje spoljašnjeg vazduha koje se može pripisati samo upotrebi fosilnih goriva uzrokuje oko 3,61 miliona smrtnih slučajeva godišnje,[17] što ga čini jednim od najvećih faktora koji doprinose ljudskoj smrtnosti.[5] Antropogeni ozon uzrokuje oko 470.000 prevremenih smrti godišnje i zagađenje finim česticama (PM2.5) od oko još 2,1 miliona.[16] Obim krize zagađenja vazduha je veliki: SZO je 2018. godine procenila da „9 od 10 ljudi udiše vazduh koji sadrži visoke nivoe zagađivača.“[23] Iako su posledice po zdravlje velike, način na koji se problem rešava u velikoj meri se smatra nasumičnnim[24][23][25] ili neadekvatnim.[20]

Svetska banka je procenila da gubici blagostanja (prevremene smrti) i gubici produktivnosti (izgubljena radna snaga) izazvani zagađenjem vazduha koštaju svetsku ekonomiju 5 biliona dolara godišnje.[26][27][28] Troškovi zagađenja vazduha su generalno spoljni uticaj na savremeni ekonomski sistem i većinu ljudskih aktivnosti, iako se ponekad nadoknađuju kroz praćenje, zakonodavstvo i regulativu.[29][30]

Dostupne su mnoge različite tehnologije i strategije za smanjenje zagađenja vazduha.[31] Iako većina zemalja ima zakone o zagađenju vazduha, prema UNEP-u, 43 odsto zemalja nema zakonsku definiciju zagađenja vazduha, 31 odsto nema standarde kvaliteta vazduha na otvorenom, 49 odsto ograničava svoju definiciju samo na spoljašnje zagađenje, a samo 31 odsto ima zakone za borbu protiv zagađenja koje potiče izvan njihovih granica.[32] Nacionalni zakoni o kvalitetu vazduha su često bili veoma efikasni, posebno Zakon o čistom vazduhu iz 1956. u Britaniji i Zakon o čistom vazduhu SAD, uveden 1963. godine.[33][34] Neki od ovih napora su bili uspešni na međunarodnom nivou, kao što je Montrealski protokol,[35] koji je smanjio oslobađanje štetnih hemikalija koje oštećuju ozonski omotač, i Helsinški protokol iz 1985. godine,[36] koji je smanjio emisije sumpora,[37] dok su drugi, kao što je međunarodna akcija na klimatskim promenama,[38][39][40] bili manje uspešni.

Uzroci

uredi
 
Koncentracija čađi PM10 u Evropi (2005)

Do zagađenja vazduha dolazi kada se gasovi i mikroskopske čestice čađi [a] i prašine oslobađaju u Zemljinu atmosferu, što izaziva promenu prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenti vazduha. Ponekad ove čestice dospevaju u atmosferu prirodnim putem, na primer oslobađanjem usled vulkanskih erupcija i prirodnih požara. Ipak, mnogo češće je slučaj da one dospeju u atmosferu kao posledica čovekovih aktivnosti.

Saobraćaj i industrija su osnovni izvori zagađenja vazduha. Tokom sagorevanja različitih oblika goriva u motorima ili fabrikama, osim oslobađanja energije, ispušta se i velika količina štetnih materija, kao što su ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, oksidi azota, pepeo i čađ.

Ljudi zagađuju vazduh na mnogo načina: paljenjem šuma radi oslobađanja poljoprivrednog zemljišta, vožnjom automobila i aviona, radom u fabrikama i termoelektranama, sagorevanjem ogreva u domaćinstvima. U osnovi gotovo svih oblika aero-zagađenja je potreba čoveka za energijom koja se dobija na račun sagorevanja drveta, uglja, nafte ili prirodnog gasa.

Kisele kiše

uredi
 
Kisele kiše uništavaju šume

Kada jednom dospeju u atmosferu, gasovi oslobođeni tokom sagorevanja fosilnih goriva stupaju u različite hemijske reakcije, pri čemu nastaju mnoga opasna jedinjenja. Takve su sumporna i azotna kiselina, od kojih nastaju prave kisele kiše, koje padaju na zemlju i ulaze u ciklus kruženja vode. Kisele kiše uništavaju šume na velikim prostranstvima. Ulaze i u reke i jezera, gde ubijaju ribe i mnoge druge životinje.

Zbog toga što hemijski zagađivači vazdušnim strujama lako i brzo prelaze sa jednog na drugi kraj kontinenta, kisele kiše danas predstavljaju veliki svetski problem. Naučnici su pronašli tragove sagorevanja iz automobila čak i u ledu Antarktika. Zbog toga mnoge industrijalizovane zemlje danas smanjuju oslobađanje sumpor-dioksida u atmosferu, a moderni automobili više ne koriste benzin sa olovom.

Kisele kiše su uništile ogromna šumska prostranstva. Ekonomska šteta nastala zbog gubitka drvne mase je velika. Međutim, još je veća ekološka šteta zbog uništavanja živih bića u šumskim ekosistemima. Sve posledice kiselih kiša biće sagledane tek u budućnosti.

Izvori zagađivanja vazduha

uredi
 
Broj smrtnih primera po svetu zbog zagađenosti vazduha (2004)

Izvori zagađivanja vazduha su brojni. Njihov sastav i broj zavise od stepena razvitka društva i društveno-ekonomskih mogućnosti područja gde se nalaze. Oni se prema poreklu dele na:

  • Prirodne
  • Veštačke-antropogene (stvorene ljudskom delatnošću)

Prirodni izvori zagađivanja vazduha

uredi
 
Vulkan

Prirodni izvori zagađivanja vazduha su:

  • Deflacija(raznošenje zemlje i peska, što je posebno izraženo u pustinjama, polu-pustinjama, stepama itd.)
  • Vulkani (pri jakim erupcijama izbacuju velike količine sitne i krupne prašine, ugljen-dioksida, sumpor-dioksida itd.)
  • Požari (sagorevanjem drvne mase oslobađaju se velike količine ugljen-monoksida, čađi, kancerogenih materija itd.)
  • Mineralni i termalni izvori(oslobađaju ugljen-dioksid, sumpor-vodonik, metan itd.)
  • Kosmička prašina(po proračunima A. B. Ivanova na našu planetu padne godišnje 2-5 miliona tona prašine iz kosmosa)
  • Okeani (mogu oslobađati ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, sumporne okside, hloride itd.)

Veštački izvori zagađivanja vazduha

uredi
 
Termoelektrana

Veštački izvori zagađivanja vazduha (antropogeni izvori) nastaju kao posledica čovekove aktivnosti. Oni se dele na:

  • Nepokretne (stacionarne)
  • Pokretne (mobilne)

Nepokretni izvori zagađivanja vazduha :

  • Industrijski objekti
  • Termoelektrane
  • Toplane
  • Energane
  • Kućna ložišta

Pokretni izvori zagađivanja vazduha:

Saobraćajna prevozna sredstva i kućni aparati

Faktori na koje utiču izvori zagađivanja

uredi

Nepokretni veštački izvori zagađivanja vazduha utiču na zagađivanje većih i udaljenijih područja vazduha. Od njih su posebno veliki zagađivači objekti hemijske industrije i energetike (termoelektrane, toplane).

Pokretni izvori zagađivanja vazduha su značajni u gradovima. Od ukupne količine zagađujućih supstancija koje se nalaze u vazduhu gradova oko 60% potiče od izduvnih gasova motornih vozila. Na zagađenost vazduha u stanovima utiču zagađujuće supstancije koje oslobađaju tapete, mebl-štofovi, tepisi itd.

Termoelektrane — korist ili šteta?

uredi

Termoelektrane u kojima se sagorevaju ogromne količine uglja za proizvodnju električne energije oslobađaju mnoge zagađujuće materije koje dospevaju u vazduh. Među najopasnijima su azotovi oksidi i naročito opasna supstanca — sumpor-dioksid. Iako veliki deo otrovnih gasova iz termoelektrana odlazi u više slojeve atmosfere, značajan deo ostaje u okolini elektrane, gde su uslovi za život čoveka veoma nepovoljni, pa su česta oboljenja pluća i respiratornih organa.

Vazdušno smeće

uredi

Gradski vazduh sadrži mešavinu zagađujućih gasova. Otrovni gasovi iz fabrika pomešani sa čađi, azotnim oksidima, ugljen-monoksidom i olovom iz automobila rastvaraju se u magli i formiraju smog.

Tokom vedrog mirnog dana, u prisustvu Sunčeve svetlosti odvijaju se mnogobrojne hemijske reakcije, usled kojih u smogu nastaju mnoga otrovna jedinjenja. Osobine smoga razlikuju se u godišnjim dobima. Zimi u smogu ima najviše čađi, oksida azota i sumpor-dioksida (zimski smog), a leti ima najviše ozona, vodonik-peroksida i azotovih oksida (letnji smog). Smog je sve više prisutan u velikim gradovima. U Los Anđelesu se ponekad ne vide mostovi od smoga.

Napomene

uredi
  1. ^ PM10 je oznaka za čađ prečnika 10 µm (mikrometara), dok PM2.5 označuje čađ prečnika 2.5 µm (mikrometara)

Reference

uredi
  1. ^ a b v „Air pollution”. www.who.int. Pristupljeno 2023-01-14. 
  2. ^ Manisalidis, Ioannis; Stavropoulou, Elisavet; Stavropoulos, Agathangelos; Bezirtzoglou, Eugenia (2020). „Environmental and Health Impacts of Air Pollution: A Review”. Frontiers in Public Health. 8: 14. ISSN 2296-2565. PMC 7044178  . PMID 32154200. doi:10.3389/fpubh.2020.00014  . 
  3. ^ Howell, Rachel; Pickerill, Jenny (2016). „The Environment and Environmentalism”. Ur.: Daniels, Peter; Bradshaw, Michael; Shaw, Denis; Sidaway, James; Hall, Tim. An Introduction To Human Geography (5th izd.). Pearson. str. 134. ISBN 978-1-292-12939-6. 
  4. ^ Dimitriou, Anastasia; Christidou, Vasilia (2011-09-26), Khallaf, Mohamed, ur., „Causes and Consequences of Air Pollution and Environmental Injustice as Critical Issues for Science and Environmental Education”, The Impact of Air Pollution on Health, Economy, Environment and Agricultural Sources (na jeziku: engleski), InTech, ISBN 978-953-307-528-0, doi:10.5772/17654, Pristupljeno 2022-05-31 
  5. ^ a b v g d đ „7 million premature deaths annually linked to air pollution”. WHO. 25. 3. 2014. Pristupljeno 25. 3. 2014. 
  6. ^ Allen, J. L.; Klocke, C.; Morris-Schaffer, K.; Conrad, K.; Sobolewski, M.; Cory-Slechta, D. A. (jun 2017). „Cognitive Effects of Air Pollution Exposures and Potential Mechanistic Underpinnings”. Current Environmental Health Reports. 4 (2): 180—191. PMC 5499513  . PMID 28435996. doi:10.1007/s40572-017-0134-3. 
  7. ^ Newbury, Joanne B.; Stewart, Robert; Fisher, Helen L.; Beevers, Sean; Dajnak, David; Broadbent, Matthew; Pritchard, Megan; Shiode, Narushige; Heslin, Margaret; Hammoud, Ryan; Hotopf, Matthew (2021). „Association between air pollution exposure and mental health service use among individuals with first presentations of psychotic and mood disorders: retrospective cohort study”. The British Journal of Psychiatry (na jeziku: engleski) (objavljeno 2021-08-19). 219 (6): 678—685. ISSN 0007-1250. PMC 8636613  . PMID 35048872. doi:10.1192/bjp.2021.119  . 
  8. ^ Ghosh, Rakesh; Causey, Kate; Burkart, Katrin; Wozniak, Sara; Cohen, Aaron; Brauer, Michael (28. 9. 2021). „Ambient and household PM2.5 pollution and adverse perinatal outcomes: A meta-regression and analysis of attributable global burden for 204 countries and territories”. PLOS Medicine (na jeziku: engleski). 18 (9): e1003718. ISSN 1549-1676. PMC 8478226  . PMID 34582444. doi:10.1371/journal.pmed.1003718  . 
  9. ^ Dominski, Fábio Hech; Lorenzetti Branco, Joaquim Henrique; Buonanno, Giorgio; Stabile, Luca; Gameiro da Silva, Manuel; Andrade, Alexandro (oktobar 2021). „Effects of air pollution on health: A mapping review of systematic reviews and meta-analyses”. Environmental Research. 201: 111487. ISSN 0013-9351. PMID 34116013. doi:10.1016/j.envres.2021.111487. 
  10. ^ Lee, Kuan Ken; Bing, Rong; Kiang, Joanne; Bashir, Sophia; Spath, Nicholas; Stelzle, Dominik; Mortimer, Kevin; Bularga, Anda; Doudesis, Dimitrios; Joshi, Shruti S; Strachan, Fiona; Gumy, Sophie; Adair-Rohani, Heather; Attia, Engi F; Chung, Michael H; Miller, Mark R; Newby, David E; Mills, Nicholas L; McAllister, David A; Shah, Anoop S V (novembar 2020). „Adverse health effects associated with household air pollution: a systematic review, meta-analysis, and burden estimation study”. The Lancet Global Health. 8 (11): e1427—e1434. ISSN 2214-109X. PMC 7564377  . PMID 33069303. doi:10.1016/S2214-109X(20)30343-0. 
  11. ^ Stanek, L. W.; Brown, J. S.; Stanek, J.; Gift, J.; Costa, D. L. (2011). „Air Pollution Toxicology—A Brief Review of the Role of the Science in Shaping the Current Understanding of Air Pollution Health Risks”. Toxicological Sciences. 120: S8—S27. PMID 21147959. doi:10.1093/toxsci/kfq367. Pristupljeno 2022-11-07. 
  12. ^ Majumder, Nairrita; Kodali, Vamsi; Velayutham, Murugesan; Goldsmith, Travis; Amedro, Jessica; Khramtsov, Valery V.; Erdely, Aaron; Nurkiewicz, Timothy R.; Harkema, Jack R.; Kelley, Eric E.; Hussain, Salik (2022). „Aerosol physicochemical determinants of carbon black and ozone inhalation co-exposure induced pulmonary toxicity”. Toxicological Sciences. 191 (1): 61—78. PMC 9887725  . PMID 36303316. doi:10.1093/toxsci/kfac113. 
  13. ^ Daniel A. Vallero. „Fundamentals of Air Pollution”. Elsevier Academic Press. 
  14. ^ „Reports”. WorstPolluted.org. Arhivirano iz originala 11. 8. 2010. g. Pristupljeno 29. 8. 2010. 
  15. ^ „Fine Particulate Matter Map Shows Premature Mortality Due to Air Pollution. 2013.”. Arhivirano iz originala 07. 12. 2022. g. Pristupljeno 22. 07. 2020. 
  16. ^ a b Silva, Raquel A; West, J Jason; Zhang, Yuqiang; Anenberg, Susan C; Lamarque, Jean-François; Shindell, Drew T; Collins, William J; Dalsoren, Stig; Faluvegi, Greg; Folberth, Gerd; Horowitz, Larry W; Nagashima, Tatsuya; Naik, Vaishali; Rumbold, Steven; Skeie, Ragnhild; Sudo, Kengo; Takemura, Toshihiko; Bergmann, Daniel; Cameron-Smith, Philip; Cionni, Irene; Doherty, Ruth M; Eyring, Veronika; Josse, Beatrice; MacKenzie, I A; Plummer, David; Righi, Mattia; Stevenson, David S; Strode, Sarah; Szopa, Sophie; Zeng, Guang (2013). „Global premature mortality due to anthropogenic outdoor air pollution and the contribution of past climate change”. Environmental Research Letters. 8 (3): 034005. Bibcode:2013ERL.....8c4005S. doi:10.1088/1748-9326/8/3/034005  . 
  17. ^ a b Lelieveld, J.; Klingmüller, K.; Pozzer, A.; Burnett, R. T.; Haines, A.; Ramanathan, V. (25. 3. 2019). „Effects of fossil fuel and total anthropogenic emission removal on public health and climate”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 116 (15): 7192—7197. Bibcode:2019PNAS..116.7192L. PMC 6462052  . PMID 30910976. doi:10.1073/pnas.1819989116. 
  18. ^ „Energy and Air Pollution” (PDF). Iea.org. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 10. 2019. g. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  19. ^ „Study Links 6.5 Million Deaths Each Year to Air Pollution”. The New York Times. 26. 6. 2016. Pristupljeno 27. 6. 2016. 
  20. ^ a b v Fuller, Richard; Landrigan, Philip J; Balakrishnan, Kalpana; Bathan, Glynda; Bose-O'Reilly, Stephan; Brauer, Michael; Caravanos, Jack; Chiles, Tom; Cohen, Aaron; Corra, Lilian; Cropper, Maureen; Ferraro, Greg; Hanna, Jill; Hanrahan, David; Hu, Howard; Hunter, David; Janata, Gloria; Kupka, Rachael; Lanphear, Bruce; Lichtveld, Maureen; Martin, Keith; Mustapha, Adetoun; Sanchez-Triana, Ernesto; Sandilya, Karti; Schaefli, Laura; Shaw, Joseph; Seddon, Jessica; Suk, William; Téllez-Rojo, Martha María; Yan, Chonghuai (jun 2022). „Pollution and health: a progress update”. The Lancet Planetary Health. 6 (6): e535—e547. PMID 35594895. S2CID 248905224. doi:10.1016/S2542-5196(22)00090-0. 
  21. ^ Juginović, Alen; Vuković, Miro; Aranza, Ivan; Biloš, Valentina (18. 11. 2021). „Health impacts of air pollution exposure from 1990 to 2019 in 43 European countries”. Scientific Reports. 11 (1): 22516. Bibcode:2021NatSR..1122516J. PMC 8602675  . PMID 34795349. doi:10.1038/s41598-021-01802-5. eISSN 2045-2322. 
  22. ^ Lelieveld, Jos; Pozzer, Andrea; Pöschl, Ulrich; Fnais, Mohammed; Haines, Andy; Münzel, Thomas (1. 9. 2020). „Loss of life expectancy from air pollution compared to other risk factors: a worldwide perspective”. Cardiovascular Research. 116 (11): 1910—1917. ISSN 0008-6363. PMC 7449554  . PMID 32123898. doi:10.1093/cvr/cvaa025. 
  23. ^ a b „9 out of 10 people worldwide breathe polluted air, but more countries are taking action” (na jeziku: engleski). World Health Organization. 2. 5. 2018. Pristupljeno 2021-05-18. 
  24. ^ „Cheap air pollution monitors help plot your walk”. European Investment Bank. Pristupljeno 2021-05-18. 
  25. ^ „Assessing the risks to health from air pollution”. www.eea.europa.eu. European Environment Agency. Pristupljeno 2021-05-18. 
  26. ^ World Bank; Institute for Health Metrics and Evaluation at University of Washington – Seattle (2016). The Cost of Air Pollution: Strengthening the Economic Case for Action (PDF). Washington, D.C.: The World Bank. xii. 
  27. ^ McCauley, Lauren (8. 9. 2016). „Making Case for Clean Air, World Bank Says Pollution Cost Global Economy $5 Trillion”. Common Dreams. Pristupljeno 3. 2. 2018. 
  28. ^ „The Rising Cost of Smog”. Fortune: 15. 1. 2. 2018. ISSN 0015-8259. 
  29. ^ Batool, Rubeena; Zaman, Khalid; Khurshid, Muhammad Adnan; Sheikh, Salman Masood; Aamir, Alamzeb; Shoukry, Alaa Mohamd; Sharkawy, Mohamed A.; Aldeek, Fares; Khader, Jameel; Gani, Showkat (oktobar 2019). „Economics of death and dying: a critical evaluation of environmental damages and healthcare reforms across the globe”. Environmental Science and Pollution Research International. 26 (29): 29799—29809. Bibcode:2019ESPR...2629799B. ISSN 1614-7499. PMID 31407261. S2CID 199528114. doi:10.1007/s11356-019-06159-x. 
  30. ^ Bherwani, Hemant; Nair, Moorthy; Musugu, Kavya; Gautam, Sneha; Gupta, Ankit; Kapley, Atya; Kumar, Rakesh (10. 6. 2020). „Valuation of air pollution externalities: comparative assessment of economic damage and emission reduction under COVID-19 lockdown”. Air Quality, Atmosphere & Health. 13 (6): 683—694. Bibcode:2020AQAH...13..683B. ISSN 1873-9318. PMC 7286556  . PMID 32837611. doi:10.1007/s11869-020-00845-3. 
  31. ^ Boubel, Richard; Vallero, Daniel; Fox, Donald; Turner, Bruce; Stern, Arthur (2013). Fundamentals of Air Pollution (Third izd.). Elsevier. str. 447—522. ISBN 9780080507071. Pristupljeno 10. 4. 2024. 
  32. ^ Regulating Air Quality: The First Global Assessment of Air Pollution Legislation. Nairobi, Kenya: United Nations Environment Programme. 2021. ISBN 978-92-807-3872-8. Pristupljeno 10. 4. 2024. 
  33. ^ Brimblecombe, Peter (2006). „The clean air act after 50 years.”. Weather. 61 (11): 311—314. Bibcode:2006Wthr...61..311B. doi:10.1256/wea.127.06. Pristupljeno 11. 4. 2024. 
  34. ^ „Progress Cleaning the Air and Improving People's Health”. US Environmental Protection Agency. 8. 6. 2015. Pristupljeno 11. 4. 2024. 
  35. ^ Environment, U. N. (2018-10-29). „About Montreal Protocol”. Ozonaction. Pristupljeno 2022-06-07. 
  36. ^ „The Montreal Protocol on Substances That Deplete the Ozone Layer”. United States Department of State. Pristupljeno 2022-06-07. 
  37. ^ „Protocol On Further Reduction Of Sulphur Emissions To The Convention On Long-Range Transboundary Air Pollution | International Environmental Agreements (IEA) Database Project”. iea.uoregon.edu. Pristupljeno 2022-06-07. 
  38. ^ Nations, United. „ClimateChange”. United Nations. Pristupljeno 2022-06-07. 
  39. ^ „Climate change”. www.who.int. World Health Organization. Pristupljeno 2022-06-07. 
  40. ^ „Global Climate Agreements: Successes and Failures”. Council on Foreign Relations. Pristupljeno 2022-06-07. 

Literatura

uredi
  • Brimblecombe, Peter (1987). The Big Smoke: A History of Air Pollution in London Since Medieval Times. Methuen. 
  • Brimblecombe, Peter. "History of air pollution." in Composition, Chemistry and Climate of the Atmosphere (Van Nostrand Reinhold (1995): 1–18
  • Brimblecombe, Peter; Makra, László (2005). „Selections from the history of environmental pollution, with special attention to air pollution. Part 2*: From medieval times to the 19th century”. International Journal of Environment and Pollution. 23 (4): 351—67. doi:10.1504/ijep.2005.007599. 
  • Cherni, Judith A. (2002). Economic Growth versus the Environment: The Politics of Wealth, Health and Air Pollution. 
  • Corton, Christine L. (2015). London Fog: The Biography. 
  • Currie, Donya. "WHO: Air Pollution a Continuing Health Threat in World's Cities", The Nation's Health (February 2012) 42#1 online
  • Dewey, Scott Hamilton. Don't Breathe the Air: Air Pollution and US Environmental Politics, 1945–1970 (Texas A & M University Press, 2000)
  • Gonzalez, George A. (2012). The politics of air pollution: Urban growth, ecological modernization, and symbolic inclusion. SUNY Press. 
  • Grinder, Robert Dale (1978). „From Insurgency to Efficiency: The Smoke Abatement Campaign in Pittsburgh before World War I.”. Western Pennsylvania Historical Magazine. 61 (3): 187—202. 
  • Grinder, Robert Dale. "The Battle for Clean Air: The Smoke Problem in Post-Civil War America" in Martin V. Melosi, ed., Pollution & Reform in American Cities, 1870–1930 (1980), pp. 83–103.
  • Mingle, Jonathan, "Our Lethal Air" [review of Gary Fuller, The Invisible Killer...; Beth Gardiner, Choked...; Tim Smedley, Clearing the Air...; U.S. Environmental Protection Agency, Integrated Science Assessment for Particulate Matter (External Review Draft, 2018); and Chartered Clean Air Scientific Advisory Committee, Letter to EPA Administrator on the EPA's Integrated Science Assessment for Particulate Matter, 11 April 2019], The New York Review of Books, vol. LXVI, no. 14 (26 September 2019), pp. 64–66, 68. "Today, 91 percent of people worldwide live in areas where air pollution levels exceed the World Health Organization's recommended limits. ... [T]here is no safe level of exposure to fine particulate matter. ... Most of these fine particles are a by-product of ... burning ... coal, gasoline, diesel, wood, trash ... These particles can get past the defenses of our upper airways to penetrate deep into our lungs and reach the alveoli ... From there, they cross into the bloodstream and spread throughout the body. They can travel through the nose, up the olfactory nerve, and lodge ... in the brain. They can form deposits on the lining of arteries, constricting blood vessels and raising the likelihood of ... strokes and heart attacks. [T]hey exacerbate respiratory illnesses like asthma and chronic obstructive pulmonary disease ... There's ... evidence linking air pollution exposure to an increased risk of Alzheimer's and other forms of dementia." (p. 64.)
  • Mosley, Stephen. The chimney of the world: a history of smoke pollution in Victorian and Edwardian Manchester. Routledge, 2013.
  • Schreurs, Miranda A. (2002). Environmental Politics in Japan, Germany, and the United States. Cambridge University Press. 
  • Thorsheim, Peter (2009). Inventing Pollution: Coal, Smoke, and Culture in Britain since 1800. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Загађење_ваздуха&oldid=27959964”