Википедија

Zagađenje vazduha

уношење честица, биолошких молекула или других штетних материјала у Земљину атмосферу

Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, odnosno koji ugrožavaju prirodnu sredinu u atmosferi. Vazduh je prozračna smeša prirodnih gasova i sitnih čestica koje imaju stalan sastav i koje se nalaze u stabilnoj ravnoteži. Međutim, vazduh iznad mnogih gradova je danas mračan i sumoran, a horizont nestaje u izmaglici. Smog je posledica zagađenja.

Zagađenje vazduha za vreme Drugog svetskog rata

Zagađenje vazduha je značajan faktor rizika za brojne bolesti povezane sa zagađenjem, uključujući respiratorne infekcije, srčane bolesti, HOBP, moždani udar i rak pluća.[1] Efekti lošeg kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi su dalekosežni, ali uglavnom utiču na disajni i kardiovaskularni sistem tela. Individualne reakcije na zagađivače vazduha zavise od vrste zagađivača kojoj je čovek izložen, stepena izloženosti, zdravstvenog statusa pojedinca i genetike.[2] Zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru i loš kvalitet gradskog vazduha navedeni su kao dva od najgorih problema toksičnog zagađenja na svetu u izveštaju Bleksmit instituta za 2008. godinu u svetu o najgore zagađenim mestima na svetu.[3] Samo zagađenje vazduha uzrokuje 2,1[4][5] do 4,21 miliona smrtnih slučajeva godišnje.[1][6] Sveukupno, zagađenje vazduha svake godine uzrokuje smrt oko 7 miliona ljudi širom sveta i najveći je pojedinačni rizik po životnu sredinu u svetu.[1][7][8]

Uzroci uredi

 
Koncentracija čađi PM10 u Evropi (2005)

Do zagađenja vazduha dolazi kada se gasovi i mikroskopske čestice čađi [a] i prašine oslobađaju u Zemljinu atmosferu, što izaziva promenu prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenti vazduha. Ponekad ove čestice dospevaju u atmosferu prirodnim putem, na primer oslobađanjem usled vulkanskih erupcija i prirodnih požara. Ipak, mnogo češće je slučaj da one dospeju u atmosferu kao posledica čovekovih aktivnosti.

Saobraćaj i industrija su osnovni izvori zagađenja vazduha. Tokom sagorevanja različitih oblika goriva u motorima ili fabrikama, osim oslobađanja energije, ispušta se i velika količina štetnih materija, kao što su ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, oksidi azota, pepeo i čađ.

Ljudi zagađuju vazduh na mnogo načina: paljenjem šuma radi oslobađanja poljoprivrednog zemljišta, vožnjom automobila i aviona, radom u fabrikama i termoelektranama, sagorevanjem ogreva u domaćinstvima. U osnovi gotovo svih oblika aero-zagađenja je potreba čoveka za energijom koja se dobija na račun sagorevanja drveta, uglja, nafte ili prirodnog gasa.

Kisele kiše uredi

 
Kisele kiše uništavaju šume

Kada jednom dospeju u atmosferu, gasovi oslobođeni tokom sagorevanja fosilnih goriva stupaju u različite hemijske reakcije, pri čemu nastaju mnoga opasna jedinjenja. Takve su sumporna i azotna kiselina, od kojih nastaju prave kisele kiše, koje padaju na zemlju i ulaze u ciklus kruženja vode. Kisele kiše uništavaju šume na velikim prostranstvima. Ulaze i u reke i jezera, gde ubijaju ribe i mnoge druge životinje.

Zbog toga što hemijski zagađivači vazdušnim strujama lako i brzo prelaze sa jednog na drugi kraj kontinenta, kisele kiše danas predstavljaju veliki svetski problem. Naučnici su pronašli tragove sagorevanja iz automobila čak i u ledu Antarktika. Zbog toga mnoge industrijalizovane zemlje danas smanjuju oslobađanje sumpor-dioksida u atmosferu, a moderni automobili više ne koriste benzin sa olovom.

Kisele kiše su uništile ogromna šumska prostranstva. Ekonomska šteta nastala zbog gubitka drvne mase je velika. Međutim, još je veća ekološka šteta zbog uništavanja živih bića u šumskim ekosistemima. Sve posledice kiselih kiša biće sagledane tek u budućnosti.

Izvori zagađivanja vazduha uredi

 
Broj smrtnih primera po svetu zbog zagađenosti vazduha (2004)

Izvori zagađivanja vazduha su brojni. Njihov sastav i broj zavise od stepena razvitka društva i društveno-ekonomskih mogućnosti područja gde se nalaze. Oni se prema poreklu dele na:

  • Prirodne
  • Veštačke-antropogene (stvorene ljudskom delatnošću)

Prirodni izvori zagađivanja vazduha uredi

 
Vulkan

Prirodni izvori zagađivanja vazduha su:

  • Deflacija(raznošenje zemlje i peska, što je posebno izraženo u pustinjama, polu-pustinjama, stepama itd.)
  • Vulkani (pri jakim erupcijama izbacuju velike količine sitne i krupne prašine, ugljen-dioksida, sumpor-dioksida itd.)
  • Požari (sagorevanjem drvne mase oslobađaju se velike količine ugljen-monoksida, čađi, kancerogenih materija itd.)
  • Mineralni i termalni izvori(oslobađaju ugljen-dioksid, sumpor-vodonik, metan itd.)
  • Kosmička prašina(po proračunima A. B. Ivanova na našu planetu padne godišnje 2-5 miliona tona prašine iz kosmosa)
  • Okeani (mogu oslobađati ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, sumporne okside, hloride itd.)

Veštački izvori zagađivanja vazduha uredi

 
Termoelektrana

Veštački izvori zagađivanja vazduha (antropogeni izvori) nastaju kao posledica čovekove aktivnosti. Oni se dele na:

  • Nepokretne (stacionarne)
  • Pokretne (mobilne)

Nepokretni izvori zagađivanja vazduha :

  • Industrijski objekti
  • Termoelektrane
  • Toplane
  • Energane
  • Kućna ložišta

Pokretni izvori zagađivanja vazduha:

Saobraćajna prevozna sredstva i kućni aparati

Faktori na koje utiču izvori zagađivanja uredi

Nepokretni veštački izvori zagađivanja vazduha utiču na zagađivanje većih i udaljenijih područja vazduha. Od njih su posebno veliki zagađivači objekti hemijske industrije i energetike (termoelektrane, toplane).

Pokretni izvori zagađivanja vazduha su značajni u gradovima. Od ukupne količine zagađujućih supstancija koje se nalaze u vazduhu gradova oko 60% potiče od izduvnih gasova motornih vozila. Na zagađenost vazduha u stanovima utiču zagađujuće supstancije koje oslobađaju tapete, mebl-štofovi, tepisi itd.

Termoelektrane — korist ili šteta? uredi

Termoelektrane u kojima se sagorevaju ogromne količine uglja za proizvodnju električne energije oslobađaju mnoge zagađujuće materije koje dospevaju u vazduh. Među najopasnijima su azotovi oksidi i naročito opasna supstanca — sumpor-dioksid. Iako veliki deo otrovnih gasova iz termoelektrana odlazi u više slojeve atmosfere, značajan deo ostaje u okolini elektrane, gde su uslovi za život čoveka veoma nepovoljni, pa su česta oboljenja pluća i respiratornih organa.

Vazdušno smeće uredi

Gradski vazduh sadrži mešavinu zagađujućih gasova. Otrovni gasovi iz fabrika pomešani sa čađi, azotnim oksidima, ugljen-monoksidom i olovom iz automobila rastvaraju se u magli i formiraju smog.

Tokom vedrog mirnog dana, u prisustvu Sunčeve svetlosti odvijaju se mnogobrojne hemijske reakcije, usled kojih u smogu nastaju mnoga otrovna jedinjenja. Osobine smoga razlikuju se u godišnjim dobima. Zimi u smogu ima najviše čađi, oksida azota i sumpor-dioksida (zimski smog), a leti ima najviše ozona, vodonik-peroksida i azotovih oksida (letnji smog). Smog je sve više prisutan u velikim gradovima. U Los Anđelesu se ponekad ne vide mostovi od smoga.

Napomene uredi

  1. ^ PM10 je oznaka za čađ prečnika 10 µm (mikrometara), dok PM2.5 označuje čađ prečnika 2.5 µm (mikrometara)

Reference uredi

  1. ^ a b v „7 million premature deaths annually linked to air pollution”. WHO. 25. 3. 2014. Pristupljeno 25. 3. 2014. 
  2. ^ Daniel A. Vallero. „Fundamentals of Air Pollution”. Elsevier Academic Press. 
  3. ^ „Reports”. WorstPolluted.org. Arhivirano iz originala 11. 8. 2010. g. Pristupljeno 29. 8. 2010. 
  4. ^ „Fine Particulate Matter Map Shows Premature Mortality Due to Air Pollution. 2013.”. Arhivirano iz originala 07. 12. 2022. g. Pristupljeno 22. 07. 2020. 
  5. ^ Silva, Raquel A; West, J Jason; Zhang, Yuqiang; Anenberg, Susan C; Lamarque, Jean-François; Shindell, Drew T; Collins, William J; Dalsoren, Stig; Faluvegi, Greg; Folberth, Gerd; Horowitz, Larry W; Nagashima, Tatsuya; Naik, Vaishali; Rumbold, Steven; Skeie, Ragnhild; Sudo, Kengo; Takemura, Toshihiko; Bergmann, Daniel; Cameron-Smith, Philip; Cionni, Irene; Doherty, Ruth M; Eyring, Veronika; Josse, Beatrice; MacKenzie, I A; Plummer, David; Righi, Mattia; Stevenson, David S; Strode, Sarah; Szopa, Sophie; Zeng, Guang (2013). „Global premature mortality due to anthropogenic outdoor air pollution and the contribution of past climate change”. Environmental Research Letters. 8 (3): 034005. Bibcode:2013ERL.....8c4005S. doi:10.1088/1748-9326/8/3/034005  . 
  6. ^ Lelieveld, J.; Klingmüller, K.; Pozzer, A.; Burnett, R. T.; Haines, A.; Ramanathan, V. (25. 3. 2019). „Effects of fossil fuel and total anthropogenic emission removal on public health and climate”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 116 (15): 7192—7197. Bibcode:2019PNAS..116.7192L. PMC 6462052  . PMID 30910976. doi:10.1073/pnas.1819989116. 
  7. ^ „Energy and Air Pollution” (PDF). Iea.org. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 10. 2019. g. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  8. ^ „Study Links 6.5 Million Deaths Each Year to Air Pollution”. The New York Times. 26. 6. 2016. Pristupljeno 27. 6. 2016. 

Literatura uredi

  • Brimblecombe, Peter. The Big Smoke: A History of Air Pollution in London Since Medieval Times (Methuen, 1987)
  • Brimblecombe, Peter. "History of air pollution." in Composition, Chemistry and Climate of the Atmosphere (Van Nostrand Reinhold (1995): 1–18
  • Brimblecombe, Peter; Makra, László (2005). „Selections from the history of environmental pollution, with special attention to air pollution. Part 2*: From medieval times to the 19th century”. International Journal of Environment and Pollution. 23 (4): 351—67. doi:10.1504/ijep.2005.007599. 
  • Cherni, Judith A. Economic Growth versus the Environment: The Politics of Wealth, Health and Air Pollution (2002) online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. decembar 2020)
  • Corton, Christine L. London Fog: The Biography (2015)
  • Currie, Donya. "WHO: Air Pollution a Continuing Health Threat in World's Cities," The Nation's Health (February 2012) 42#1 online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. april 2015)
  • Dewey, Scott Hamilton. Don't Breathe the Air: Air Pollution and US Environmental Politics, 1945–1970 (Texas A & M University Press, 2000)
  • Gonzalez, George A. The politics of air pollution: Urban growth, ecological modernization, and symbolic inclusion (SUNY Press, 2012)
  • Grinder, Robert Dale (1978). „From Insurgency to Efficiency: The Smoke Abatement Campaign in Pittsburgh before World War I.”. Western Pennsylvania Historical Magazine. 61 (3): 187—202. 
  • Grinder, Robert Dale. "The Battle for Clean Air: The Smoke Problem in Post-Civil War America" in Martin V. Melosi, ed., Pollution & Reform in American Cities, 1870–1930 (1980), pp. 83–103.
  • Mingle, Jonathan, "Our Lethal Air" [review of Gary Fuller, The Invisible Killer...; Beth Gardiner, Choked...; Tim Smedley, Clearing the Air...; U.S. Environmental Protection Agency, Integrated Science Assessment for Particulate Matter (External Review Draft, 2018); and Chartered Clean Air Scientific Advisory Committee, Letter to EPA Administrator on the EPA's Integrated Science Assessment for Particulate Matter, April 11, 2019], The New York Review of Books, vol. LXVI, no. 14 (26 September 2019), pp. 64–66, 68.
  • Mosley, Stephen. The chimney of the world: a history of smoke pollution in Victorian and Edwardian Manchester. Routledge, 2013.
  • Schreurs, Miranda A. Environmental Politics in Japan, Germany, and the United States (Cambridge University Press, 2002) online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. decembar 2020)
  • Thorsheim, Peter. Inventing Pollution: Coal, Smoke, and Culture in Britain since 1800 (2009)

Spoljašnje veze uredi

 
Zagađenje vazduha na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Загађење_ваздуха&oldid=27555806”