Википедија

Antonov An-26

Antonov An-26 je transportni avion, srednje nosivosti. Razvijen je u okviru biroa Antonova, a proizveden je u kijevskoj fabrici aviona u Sovjetskom Savezu. Ovaj avion je prvenstveno osmišljen za vojne potrebe. NATO naziv mu je Curl.

Antonov An-26
Antonov An-26
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Prvi korisnikSovjetsko ratno vazduhoplovstvo
Broj primeraka1.403±0
Dužina23,8
Razmah krila29,2
Visina8,58
Površina krila75
Prazan15.400
Maks. masa pri uzletanju24.400 kg
Turbo-mlazni motor1hRU-19A300
Potisak TMM1 kN
Turbo-elisni motor2hAi-24VT
TEM snaga2 h 2.103 kW
Maks. brzina na Hopt540 km/h
Dolet1.100-2.330 km
Plafon leta7.500 m

An-26 je dvomotorni avion, s mogućnošću transformacije u putničku i druge namene. Opremljen je s dva turboelisna motora Ai-24VT, snage 2h2800 ph i jednim dopunskim turbomlaznim motorom Ru-19-A300.

Nastao je evolucijom iz An-24. Reprojektovanjem zadnjeg dela trupa, obezbeđen je veliki otvor s utovarno-istovarnom rampom i presorizovanim (hermetizovanim) - kabinom pod pritiskom - prostorom za teret. Preko utovarno-istovarne rampe se mogu istovarati (desantirati) ljudi (padobranci) i teret i u toku leta.

Proizvedeno je ukupno 1.410 aviona ovog tipa, od kojih su još uvek neki u operativnoj upotrebi u mnogim zemljama sveta.[1][2]

Istorija uredi

Razvoj vojnog transportnog aviona An-26 je započet 1964. godine. Program se bazirao na daljem razvoju postojećeg transportnog aviona An-24T. Programom je rukovodio V. A. Garvardt (zamenik glavnog konstruktora). Zamenio ga je, aprila meseca 1969. godine, Orlov.

Reprojekat aviona An-24T u An-26 se sastojao u rekonstrukciji zadnjeg dela trupa, horizontalnog repa, ugradnjom velikog otvora (vrata) s utovarno-istovarnom rampom i u integraciji novih motora, veće snage.

Zahtevano je da An-26 ima maksimalnu poletnu masu do 24.000 kg. To je posledično uslovilo ugradnju jačih motora Ai-24VT i ojačanje strukture krila.

Do maja 1968. godine je završena i predata fabrici sva tehnička dokumentacija za prototip aviona An-26.

Razvoj i proizvodnja prvog prototipa su završeni 20. decembra 1968. godine. Njegov prvi let je izvršen 21. maja 1969. godine, a istog leta je prikazan na izložbi aviona u Buržeu, kraj Pariza.

Njegova detaljna ispitivanja su trajala do 21. septembra 1970. godine. Doneta je odluka i otpočela je serijska proizvodnja još 1968. godine, bez čekanja na poletanje i rezultate ispitivanja prototipa. To je učinjeno na osnovu procene da ne postoji rizik za uspeh razvoja zadatog reprojekta aviona An-24 u An-26.

Serijska proizvodnja je organizovana u Kijevskoj fabrici aviona. Prvi serijski avion An-26 je završen 29. avgusta 1969. godine. U 1970-toj godini je uhodana serijska proizvodnja. Proizvodnja toga tipa aviona je trajala sve do 1986. godine. Ukupno je proizvedeno 1410 aviona An-26.

U 1970-toj godini je počelo uvođenje An-26 u operativnu upotrebu u jedinice Sovjetske armije Sovjetskog Saveza, a u Aeroflot 1973. god.

Po podacima Federalne vazduhoplovne službe (FAS), prvog maja 1998. godine u Rusiji se u upotrebi nalazilo 276 civilnih aviona. Po proceni FAS-a u 2005. godine ostalo je svega 126 civilnih aviona An-26. Nepoznat je tačan podatak koliko se aviona An-26 nalazi u oružanim snagama.

Avion An-26 se masovno koristi u vazduhoplovstvima 29 zemalja sveta.

Opis uredi

Opis aviona uredi

An-26 je srednji transportno-desantni avion, prevashodno za taktički i operativni vojni vazdušni transport žive sile i vojne opreme, u povoljnim i složenim meteorološkim uslovima, danju i noću.

Avion An-26 je nasledio aerodinamičku koncepciju od An-24, slobodnonosećeg visokokrilca. Krilo je u planu trapeznog oblika. Avion je potpuno metalni, krilo i repovi kesonske a trup polumonokok konstrukcije. Mehanizacija krila je od dva centoplanska zakrilca i dva zakrilca s istovremenom funkcijom elerona (krilaca). Obezbeđeno je upravljanje nosnom nogom, pri vožnji po zemlji. Pogon aviona se sastoji od dva turboelisna motora Ai-24TB, s četvorokrakim elisama AB-72T i s pomoćnim turbomlaznim motorom, ugrađenim u pravcu gondole osnovnog motora.

U osnovnoj nameni je obezbeđeno da avion An-26 nosi 39 vojnika ili 30 padobranaca s ličnom opremom, 26 ranjenika na nosilima, samohodna sredstva ASU-57 i SD-85, automobil GAZ-69, minobacač od 120 mm itd., što se sve može izbaciti iz vazduha u toku leta.

Na trup aviona se može postaviti 2-4 spoljna nosača podvesnih tereta (bombe od po 2x1.000 kg ili 4x500 kg).

Reprojektovan je repni deo trupa, s ugrađenim velikim otvorom s rampom za utovar i istovar tereta i za ulazak i izlazak vojnika i desantnih padobranaca. Obezbeđeno je hermetično zatvaranje otvora, tako da se u celom korisnom prostoru trupa održava potreban pritisak vazduha i na većim visinama leta. Iskorišćena je rampa koja je razvijena za An-40 i služi kao most za ulazak i izlazak samohodnih sredstava, žive sile i transport tereta u i iz aviona.

 
Utovarno-istovarna rampa na avionu An-26.
 
An-26 letonske kompanije RAF-avia na beogradskom aerodromu

Obezbeđen je istovar, desant ljudstva i tereta preko rampe u toku leta. Omogućen je smeštaj tereta u avion s dimenzijama do: širine 2,1 m i visine 1,5 m.

Rezultati ispitivanja, veliki broj sati naleta i veliki broj realizovanih zadataka su potvrdili uspešnu konstrukciju utovarno-istovarne rampe, osavremenjene kabine navigatora i sistema za izbacivanje ljudstva i tereta s padobranom.

U funkciji smanjenja otpora, na horizontalni rep su ugrađeni granični, terminezonski usmerivači.

Zbog integracije jačih motora i povećanja nosivosti aviona reprojektom je ojačana struktura krila.

Na točkove stajnog trapa su ugrađene gume većeg profila zbog povećanog opterećenja pri poletanju, sletanju i vožnji po zemlji.

Avion An-26 se odlikuje s visokim karakteristikama stabilnosti i upravljivosti, jednostavnom tehnikom pilotiranja, robusnom strukturom, lakom eksploatacijom i odličnim pregledom i pristupom tovarnom prostoru, što ga svrstava u kvalitetnu kategoriju. Odlične poletno sletne karakteristike i otporan stajni trap omogućuju avionu upotrebu nepripremljenih poletno-sletnih zemljanih, travnatih, glatkih, peščanih, snežnih i mokrih staza malih dimenzija.

U zadacima pomoćne namene, može se An-26 koristiti za borbeno dejstvo bombardovanja. Imao je široku višenamensku upotrebu prilikom oružane intervencije Sovjetskog Saveza u Avganistanu i u međuetničkim i međuverskim sukobima, u toku rušenja bivše Jugoslavije.

Karakteristike uredi

  • Broj članova posade 4-5
  • Pogon, dva turboelisna motora Ivčenko Al-24VT, snage 2 x 2.103 kW
  • Pomoćni turbo-mlazni motor Ru-19-A300, potiska 1 kN
  • Količina goriva 5.500 kg
  • Maksimalan koristan teret 5.500 kg
  • Brzina krstarenja 430 km/h
  • Potrošnja goriva 1.000 kg/h
  • Eksploataciona visina leta 7.500 m
  • Dužina staze poletanja, s maksimalnim teretom (pun goriva i tereta) 740 m
  • Potrebna poletno-sletna staza (na visini nivoa mora, po standard atmosferi) je 1.450 m[1][2][3]

Verzije uredi

  • An-26A - Osnovna verzija
  • An-26B - Uvedena verzija 1981. godine za prevoz robe u kontejnerima.
  • An-26A-100 i An-26B-100 - Modifikovan prostor za teret, za prijem 48 putnika.
  • An-26BRL - Za istraživanje i ispitivanje naslaga leda u severnom polarnom regionu.
  • An-26L - Posebna namena, za kalibracije uređaja.
  • An-26M - Medicinska verzija, za 24 pacijenta (leteća ambulanta).
  • An-26P - Protivpožarna verzija.
  • An-26RTR -Elektronsko ratovanje (izviđanje, ometanje).
  • An-26ST - Verzija za Istočno nemačko vazduhoplovstvo, za specijalne namene.
  • An-26RR - Verzija za merenje radio-signala.
  • An-30 (1974. god.) - Verzija za aerofotosnimanje, po klasifikaciji NATO je Clank.
  • An-32 (1977. god.) - Verzija aviona An-26 s turbo-ventilatorskim motorom, povećane snage, namenjen za ekstremne uslove i toplu klimu, po klasifikaciji NATO Cline.
  • An-32B - Verzija s povećanom nosivošću za 500 kg.
  • An-32P - Protivpožarna verzija.
  • Y-7N-500 - Specijalna verzija za Kinesku vojsku, komandni avion i avion laboratorija za specijalnu elektroniku.[1][3]

Avionski sistemi opreme uredi

Avionski sistemi opreme obezbeđuju izvršavanje transportno-desantnih zadataka danju i noću, u jednostavnim i složenim meteorološkim uslovima i pri slaboj vidljivosti. Sisteme sačinjavaju podsistemi pilotažne-navigacije, radionavigacije, radioveze, radiolokacije, desantno-transportna i visinska oprema, elektrooprema i oprema za odleđivanje spoljnih površina aviona.

Pilotažno-navigacijska oprema se sastoji iz kompleksa navigacijskih uređaja i autopilota.

Namenski optički nišan za bombardovanje OPB-1P, se koristi i za precizno izbacivanje padobranaca i tereta.

Opremu radioveze, radionavigacije i radiolokacije sačinjavaju više korisnički uvezanih uređaja: UKV radio-stanica, magnetofon, dva radio-kompasa, radiovisinomer, stanice radio-tehničkih sistema za blisku navigaciju, avionski odašiljač, stanica za zaštitu od elektronskog ometanja i rentgenometar.

Desantno-transportnu opremu sačinjavaju oprema za desant ljudi, tereta, tehnike i prevoz ranjenika. Sastoje se od trase prinudnog otvaranje padobrana i mehanizma za vuču i pomeranje tereta, užadi itd.

U kabini, za teret, je ugrađen klima uređaj s automatskom regulacijom temperature i pritiska vazduha u hermetičkom prostoru.

Spoljašnje površine aviona su zaštićene od zaleđivanja s namenskim sistemom. Ovaj sistem funkcioniše na mikroinjektorskom principu rada, sa zagrejanim vazduhom od avionskih motora.

Pomoćna oprema se napaja s električnom energijom, sačinjavaju je ventilatori za vazduh, grejači čeonih stakala pilotske kabine, davač pritiska vazduha i pilotski sat.

Sve avionske potrebe električnom energijom se obezbeđuju, u letu s dva starter-generatora i tri akumulatorske baterije, a za rad na zemlji s pomoćnim turbomlaznim motorom.[1]

Udesi i katastrofe uredi

Avion An-26 je masovni avion u zemljama trećeg sveta i u bivšim članicama Varšavskog ugovora. Realizovan je veliki broj sati naleta u veoma teškim i heterogenim uslovima eksploatacije. U teškim uslovima eksploatacije na prostoru od Severnog do Južnog pola, u dijametralno ekstremnim uslovima niskih i visokih temperatura, u ekonomski i tehnički nerazvijenim zemljama avion An.26 se pokazao kao veoma pouzdan i tolerantan na uslove eksploatacije. Do 5. maja 2008. godine je registrovan gubitak 109 aviona An-26, koji su trajno onesposobljeni u udesima.[4] U okviru toga je bilo i katastrofa s tragičnim posledicama po ljudske živote, a najteža je u Kinšansi, Republika Kongo, 4. oktobra 2007. godine. U toj katastrofi je stradalo 52 osobe.[traži se izvor]

Korisnici uredi

Korisnici aviona An-2
Države

 


  Zemlje korisnici aviona An-26.


 
An-26B srpske Vojske
  Avganistan   Angola
  Belorusija   Bugarska
  Čad   Republika Kongo
  Zambija   Kuba
  Češka Republika   Etiopija
  Kazahstan   Laos
  Liban   Litvanija
  Madagaskar   Mali
  Mongolija   Mozambik
  Mađarska   Nikaragva
  Niger   Poljska
  Rumunija   Rusija
  Srbija   Slovačka
  Sirija   Ukrajina
  Vijetnam   Jermenija
     
An-26 vojske poljske vojske.
An-26 češke vojske.
An-26 Litvanije

Reference uredi

  1. ^ a b v g „An-26 na sajtu na Ruskom jeziku” (na jeziku: (jezik: ruski)). Aviaport.ru. 14. 12. 2010. Arhivirano iz originala 19. 01. 2012. g. Pristupljeno 30. 9. 2011. 
  2. ^ a b ARG. „military-today”. military-today. Pristupljeno 30. 9. 2011. 
  3. ^ a b „An-26 u tekstu i slici” (na jeziku: (jezik: ruski)). Rus.air.ru. Pristupljeno 30. 9. 2011. 
  4. ^ „Evidencija”. Aviation-safety.net. Pristupljeno 30. 9. 2011. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Antonov An-26 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонов_Ан-26&oldid=27554742”