Форли (итал. Forlì) је познати град у Италији. Форли је значајан град покрајине Емилије-Ромање у северном делу државе и главни град Округа Форли-Ћезена.

Форли
Forlì
Средишњи трг Форлија, Трг Сафи, у смирај дана
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Италија
РегијаЕмилија-Ромања
ПокрајинаФорли-Ћезена
Становништво
Становништво
 — 116.208
 — густина509,24 ст./km2
Географске карактеристике
Координате44° 13′ 23″ С; 12° 02′ 32″ И / 44.222938° С; 12.042099° И / 44.222938; 12.042099
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина34 m
Површина228,2 km2
Форли на карти Италије
Форли
Форли
Форли на карти Италије
Остали подаци
ГрадоначелникРоберто Балцани
Поштански број47121-47122
Позивни број0543
Веб-сајт
www.comune.forli.fo.it

Географија уреди

 
Градски торњеви
 
Вија Мацини, важна градска улица
 
Главни градски трг

Форли се налази на прелазу из средишње ка северној Италији. Од престонице Рима град је удаљен 350 км северно, а од Болоње 70 км југоисточно.

Рељеф уреди

Форли се развио у југоисточном ободу Падске низије. Град је у равничарском подручју, али се крајње северне планине Апенина налазе релативно близу града - 20 км јужно. Јадран се такође не налази далеко - 20 км источно од града. Град се простире на висини од 34 m.

Клима уреди

Клима у Форлију је измењено средоземна клима са приметним утицајем са умерено континеталне из унутрашњости. Стога је у лето веома топло, а зими је снег честа појава и веома је хладно у односу на већи део Италије јужно.

Клима (Форли)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 5,4
(41,7)
8,2
(46,8)
13,0
(55,4)
17,2
(63)
22,3
(72,1)
26,6
(79,9)
29,2
(84,6)
28,4
(83,1)
24,6
(76,3)
18,4
(65,1)
11,4
(52,5)
6,5
(43,7)
29,2
(84,6)
Средњи минимум, °C (°F) 0,8
(33,4)
2,7
(36,9)
6,2
(43,2)
9,5
(49,1)
13,9
(57)
17,7
(63,9)
20,2
(68,4)
19,9
(67,8)
16,7
(62,1)
11,9
(53,4)
6,5
(43,7)
2,0
(35,6)
0,8
(33,4)
[тражи се извор]

Воде уреди

Кроз Форли не протиче ниједан значајнији водоток, али река Монтоне протиче близу града.

Историја уреди

Иако је подручје Форлија било насељено још у време праисторије, прави развој насеља започиње доласком Римљана и грађене пута Емилија у 2. веку п. н. е. Град је тада добио име „Форум Ливији“ (Forum Livii). Град је био познат као пољопривредно средиште.

Падом Западног римског царства и честим упадима варвара Форли веома назадује и смањује се на симболичну величину у односу на претходне векове. Град се није опоравио ни у следећим вековима често мењајући господаре. Град је прво био под Готима, потом под Византинцима (Равенски егзархат), потом под Францима.

1241. године Форли са околином се осамостаљује у посебно војводство под заштитом Папе. Међутим, ова заштита није била потпуна па се у следећа два-три века дешава низ ратова, криза и окршаја у граду и околини. Крајем 15. века у граду се утврђује власт Папске државе.

1796. године град освајају Французи на челу са Наполеоном. Међутим, 1815. године град пада под власт Аустријанаца. Коначно, 1860. године град се прикључује новооснованој Италији. Кроз 20. век град је прошао релативно безболно.

Становништво уреди

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 116.434 становника.[1]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
60.14065.68377.50891.945104.971110.806109.541108.335116.434

2008. године. Форли је имао преко 115.000 становника, 3 пута више као на почетку 20. века.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева свега (10% градског становништва).

Главне знаменитости уреди

Форли има добро очувано старо градско језгро. Ту се налази више тргова, низ цркава, палата и градских здања. Међутим, близина много познатијих и туристички препознатљивијих градова, попут Болоње, Равене или Риминија, смањује значај градских знаменитости.

Привреда уреди

Форли је велико индустријско средиште у коме је јако развијена прехрамбена индустрија, ослоњена на околно равничарско и веома плодно пољопривредно подручје.

Партнерски градови уреди

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012. 

Спољашње везе уреди