Емилија—Ромања

(преусмерено са Емилија-Ромања)

Емилија-Ромања (итал. Emilia-Romagna) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном сјеверном дијелу земље. Главни град је Болоња, а познати градови су и Модена, Парма, Ређо Емилија, Равена, Ферара, Римини.

Емилија-Ромања
Emilia-Romagna
Emélia-Rumâgnav
Emélia-Rumâgna

Положај Емилије-Ромање
Држава Италија
Админ. центарБолоња
Службени језикемилијански, ромањолски
ПредседникВаско Ерани
Површина22.123,09 km2
 — број ст.4.293.825
 — густина ст.194,09 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Емилија-Ромања је позната као важна пољопривредно-прехрамбена покрајина Италије са низом познатих прехрамбених предузећа великог обима.

Порекло назива

уреди

Емилија-Ромања дугује назив староримском путу Вија Емилија Романска, који је пролазио овом покрајином. Овај пут је имао велики значај, будући да је повезивао царски Рим са севером царства.

Положај

уреди

Емилија-Ромања је северна покрајина Италије са кратком државном границом ка Сан Марину на југоистоку. На истоку се налази Јадранско море. Са осталих страна налазе се друге италијанске покрајине:

У оквиру Емилија-Ромања налазе две веће области: Емилија на западу и ка реци По и Ромања на истоку, ка Јадрану.

Природне одлике

уреди
 
Река Рено је друга по важности у покрајини

Површина покрајине је 22.123 km² и по овоме је Емилија-Ромања једна од најпространијих италијанских покрајина.

Рељеф

уреди

У оквиру Емилије-Ромање разликује се неколико природних целина у правцу север - југ. Северни део је равничарско подручје уз реку По и Јадран. То је јужни и југоисточни део Падске низије, житнице Италије. Овај део заузима готово половину површине покрајине и ту се гаје жита и поврће. На крајњем северу и истоку подручје је чак мочварно. Целина предапенинског побрђа је средња целина и заузима преко чевртине покрајине (27%). То је област винограда и воћњака. Јужни део (25% површине покрајине) је изразито планински у оквиру система Апенина са неколико насељенијих долина. То је сточарско подручје, једино су у долинама су развијене остале врсте пољопривреде. У планинама се налази и неколико бањских лечилишта.

Клима

уреди

Клима у већем делу Емилије-Ромање је прелазна између средоземне са мора на истоку ка континенталној на западу, у дубини копна. Стога су зиме нешто блаже, а лета топлија и сувља него код праве континенталне климе. Са друге стране, има више падавина и мање осунчања него код праве средоземне климе. У вишим крајевима клима је оштрија.

Воде

уреди

Емилија-Ромања је приморска покрајина са изласком на Јадран на истоку. Недостатак обале је њен мочварни карактер са више лагуна. Речним системом доминира река По на крајњем северу покрајине и већим длеом граница ка Ломбардији и Венету. Она тече упореднички. У њу се улива већина река меридијанског правца са југа, које су релативно кратке и без већих притока. Ове реке се користе обилато за наводњавање, а у вези са тим постоји и веома развијен систем вештачких канала. Једина значајнија река је река Рено, која се са планина спушта ка Јадрану, јужно од Поа.

Управна подела

уреди
 
Окрузи Емилије-Ромање

Емилија-Ромања је подељена у 9 округа, одн. провинција са истоименим градовима као управним средиштима:

Историја

уреди
 
Врх на Апенинима у јужној Емилији-Ромањи
 
Обрадива поља на низијском северу
 
Болоња, управно средиште и највећи град покрајине
 
Један од византијских мозаика у Равени

Подручје Емилије-Ромање било је насељено још у време праисторије (Етрурци, Гали, Келти). Римљани запоседају ово подручје у 2. веку п. н. е.. Током неколико векова владавине старог Рима становништво је романизовано, а провинција се развила у једну од најразвијенијих. Тада је ова област била знана као Емилија.

За разлику од већине некадашњих староримских крајева, који су по пропасти старог Рима изгубили на значају и назадовали, Емилија-Ромања је у раном средњем веку доживела своје светле тренутке. Тада се у граду Равени успоставља готово двовековна власт Византије над добрим делом данашње Италије (540—751|751.]] г.). Из тога се и изродило име Ромања (некадашњи назив за Византију био је Романија). Током овог раздобља у Равени и околини подигнуто је неколико велелепних цркава.

Потом је следила власт страних држава, Франачке, Баварске. У 10. век дошло је у овој области до наглог развоја привреде, што је искористило месно племство и остамосталило се у виду више државица са доминатним владарским породицама. Од њих најзанчајније државице биле су Ферара (породица дел Есте) и Римини (породица Малатеста). Свој највиши процват ове државице доживљавају у време ренесансе. После тог раздобља подручје се још више дроби на мале државе, а значајан део преузима и Папска држава.

Током Наполеонових ратова Емилија-Ромања је била део његове Краљевине Италије, да би потом била део Папске државе. 1861. г. дошло је до припајања ове области новооснованој Италији. Одмах је основана покрајина Емилија-Ромања. Нова владавина није донела привредни процват. Тек у другој половини 20. века покрајина је успела развити се у високоразвијену област Италије.

Становништво

уреди

Данас Емилија-Ромања има преко 4,2 милиона становника и то је једна од насељенијих покрајина Италије. То је за 50% више становника него пре једног века, односно за 10% више него пре 25 година.

Густина Насељености је готово 200 ст./km², што је веома слично државном просеку (200 ст./km²). Равничарски део покрајине је знатно гушће насељен него Апенинско подручје на југу или област лагуна и мочвара на крајњем северу и североистоку. Посебно је густо насељена „економска кичма“ покрајине, линија Пјаченца - Парма - Ређо Емилија - Модена - Болоња - Форли - Римини.

Етничка слика У покрајини доминира италијанско становништво. Утицај наглог развоја покрајине у последњим деценијама огледа се и у великом уделу становништва са привременим боравком (8,5%).

Привреда

уреди

Емилија-Ромања је традиционално позната као пољопривредна област са низом гајених култура. Послдњих деценија на ову делатност придодата је веома реазвијена прехрамбена индустрија ("Пармалат"). У новије време развијају се идруге граде индустрије, посебно оне ослоњене на високе технологије. Треба споменути и туризам дуж Јадранске обале, посебно подручје Риминија.

Слике градова покрајине

уреди

Спољашње везе

уреди