Хелсингборг (швед. Helsingborg) је један од великих градова у Шведској, у јужном делу државе. Град је у оквиру Сканског округа, где је други град по величини и значају. Хелсингборг је истовремено и седиште истоимене општине.

Хелсингборг
швед. Helsingborg
Лука у Хелсингборгу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Шведска
ОкругСкански
Становништво
Становништво
 — 2010.97.122
 — густина2.580,97 ст./km2
Агломерација (2012.)130.751
Географске карактеристике
Координате56° 03′ 00″ С; 12° 53′ 00″ И / 56.05° С; 12.883333° И / 56.05; 12.883333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина0-45 m
Површина37,63 km2
Хелсингборг на карти Шведске
Хелсингборг
Хелсингборг
Хелсингборг на карти Шведске
Позивни број25X XX
Веб-сајт
www.helsingborg.se

Хелсингборг је највећи град у Шведској, који истовремено није и седиште округа.

Географија уреди

Хелсингборг се налази у јужном делу Шведске и Скандинавског полуострва. Од главног града државе, Стокхолма, град је удаљен 550 км југозападно. Од првог већег града, Малмеа, град се налази 65 км северно.

Рељеф: Хелсингборг се развио на најужем месту Ересундског пролаза, мореуза између Северног и Балтичког мора. Градско подручје је бреговито, а надморска висина се креће 0-45 м.

Клима у Хелсингборгу је континентална са утицајем мора и крајњих огранака Голфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на дату географску ширину.

Воде: Хелсингборг се развио на месту Ересундског пролаза, мореуза између Северног (тачније залива Категата) и Балтичког мора. Град је удаљен је од данског града Хелсингера 4 km, до кога је сваких двадесет минута могућ превоз бродом.

Историја уреди

Хелсингборг је основан 1086. године, али је градско подручје било насеље још у време праисторије. Као је град основан у 11. веку, то га чини једним од најстаријих градова Скандинавије. Верује се да је само градско подручје било насељено већ крајем 10. века.

Прве грађевине Хелсингборга биле су три цркве: Црква светог Клемента, Црква светог Петра и Црква светог Олаја. У 12. веку саграђен је градски замак и око њега округли торањ, чији су зидови имали дубину од 4 m. У 14. веку људи су почели се насељавају на самој обали. Тада је подигнута Црква свете Марије и градски дворац се преградио у тврђаву, високу 35 m, која и дан-данас постоји (рестаурирана 1893-1894. године). Хелсингборг је у ово време био један од значајнијих градова Данске.

1332. године шведски краљ Магнус Ериксон заузео је Хелсингборг и дао га у залог за 34.000 марака сребра. У 17. и 18. веку град је веома оштећен и велики део становништва је избегао у данско-шведским ратовима. 1658. године Хелсингборг је коначно припао Шведској. Данци су затим неколико пута покушали да заузму град, али без успеха. Ово време је прожето ратним стањем, ширењем шведског утицаја и економске стагнације, па је Хелсингборг 1770. године имао само 1.300 становника. Међутим, у другој половини 19. века Хелсингборг почиње да се брзо опоравља.

Становништво уреди

Хелсингборг је данас град средње величине за шведске услове. Град има око 97.000 становника (податак из 2010. г.), а градско подручје, тј. истоимена општина има око 131.000 становника (податак из 2010. г.). Последњих деценија број становника у граду брзо расте за месне услове.

До средине 20. века Хелсингборг су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво Хелсингборга је постало знатно шароликије. Данас је Хелсингборг прави вишенационални град. По проценама у граду живи више од 10 хиљада људи са простора Југославије, нарочито много из Србије (око 9 хиљада). Бројни су и Ирачани и Пољаци.

Привреда уреди

Данас је Хелсингборг савремени град са посебно развијеном индустријом. Последње две деценије посебно се развијају трговина, услуге и туризам.

Град је веома важно саобраћајно чвориште у Скандинавији. У њему је друга по величини лука у Шведској. Превоз преко Ересундског мореуза такође има значајну улогу.

Градови побратими уреди

  Хелсингер, Данска
  Пјарну, Естонија
  Дубровник, Хрватска
  Александрија, Вирџинија, САД

Галерија уреди

Види још уреди

Извори уреди

Спољашње везе уреди