Замак

Замак или бург је средњовековно боравиште владара или феудалца, утврђени дворац ради лакше одбране од непријатеља неретко стратешки постављеног на тешко приступачном месту обично великој узвисини.

Алказар, Сеговија (Шпанија)

Значење израза

Под термином „замак” (у словенским језицима) или „бург” (немачки) уобичајено се подразумева средњовековни утврђени замак, за разлику од преисторијског замка који се назива „градина”, и града као скуп стамбених објеката, јавних зграда са заједничким друштвеним центром и објектима јавне намене који је утврђен из нужде. Замак је првенствено стамбени објекат обично једне феудалне породице и спада у профану архитектуру.

Функције замка

Најчешће је служио као административни центар из којег се контролише околно подручје. У средњем веку замкове су користили као своје седиште разни владари као своју безбедну резиденцију и били су то уједно и вредни архитектонски споменици културе. Могу да се јаве (у зависности од тога да ли су настали у средњем веку или касније) као утврђени замкови или неутврђени замкови.

Врсте замкова у Србији и на западу

Врста замкова и двораца који су карактеристични за Србију су по правилу у рушевинама. Углавном су грађени дворци и конаци који су архитектонски особени објекти и нису утврђени али се у изгледу умногоме разликују од замкова и палата у Европи западног света — од замкова у Француској, Италији, Чешкој или Словачкој и конципирани су на основу народне архитектуре и архитектуре српске средњовековне градске куће.

Замак се често појављује у митолошким причама и бајкама и представљен је мистично.

Врсте замкова

Замак је обично велики комплекс грађевина које су богато украшене и монументалне, и које су служиле властели и племству а касније и буржоазији као репрезентативни и луксузни смештај и за становање. Многи градови су се развили од утврђених замкова и тврђава по некада тврђавске или манастирске концепције. Постоје и водени, ловачки, замкови за специјалне прилике. Око замка се формира подграђе ако није тип који се налази на неприступачним местима у ком се случају формира насеље у ареалу замкова који могу да имају и посебна утврђења и у средњем веку се ту ради о настанку средњовековних градова типа замкова за разлику од средњовековних градова типа тврђава.

Разликују се замкови који су постављени на рекама или језерима или је около њих водена препрека и тада се говори о воденим замковима. За ловачке сврхе су постављани ловачки замкови који служе као објекат у којем се прима одабрано племство за ловове који се ту организују. Као замци летњиковци служе зграде у којима се само борави ради задовољства а мање се ту говори о државничким пословима. У Србији се граде конаци који су такође једна врста профане архитектуре као и палате и дворови.

У основи замкове стварала је стамбена кула са утврђењем, а одбрамбена кула (донжон) или стамбена палата и ова утврђења могу бити самостална или у саставу замка или града. У 14. и 15. веку су се замкови проширили са двориштима или надворјима и другим садржајима. На спољашњим двориштима били су привредни објекти — млинови, складишта житарица и стамбени објекти за привредне администраторе, као и складишта и занатске радње. На главном дворишту је био бунар или цистерна и стамбена кула која је имала у приземљу складишта, на првом спрату су биле просторије за становање господара, а над њима стражара. У замку са дворцем је служила кула само ради заштите и одбране. Племић и господар замка је становао на другом спрату замка, под њим је била дворана за витезове, а у приземљу складишта. У 14. и 15. веку су замкови имали и капелице. У одбрамбеном смислу се у 13. веку тежиште одбране преселило од одбрамбене куле на одбрамбене зидине у које су се уградиле даље тврђаве и куле. Највећи замак је у Прагу на Храдчанима.

Развој замкова

Историја замкова је почеља у средњем веку а када се почело употребљавати тешко стрељачко оружје и када се више није могло одбранити у утврђенима с једне стране и када је сигурност била повећана стварањем држава и у унутрашњостима држава замкови су губили одбрамбену функцију и постали су луксузна и репрезентативна пребивалишта.

Као цели градови су изгледали велики замкови у доба барока- богато украшавани, садржајни. и репрезентативни. У доба класицизма се архитекти више оријентишу на антику.

У доба историцизма и еклектизујућим стиловима се граде замкови који понављају прошле стилове замка и уопште архитектуре.

Данашње функције замка

У данашње доба само мало замкова припада неким од власника и њима се врло тешко одређују неки од садржаја и функције којим би служили иако су неки претворени у музеје а неки се претварају у хотеле.

Ова профана архитектура је мање проучена од сакралне архитектуре.

Види још

• Дворац
• Палата
• Тврђава
• Каструм
• Град
• Шанац
• Бедем
• Куле
• Капија
• Каштел
• Паланка
• Цитадела
• Донжон
• Парк

Литература

• Allen Brown, Reginald (1976) [1954], Allen Brown's English Castles, Woodbridge: The Boydell Press, ISBN 978-1-84383-069-6 
• Allen Brown, Reginald (1984), The Architecture of Castles: A Visual Guide, B. T. Batsford, ISBN 978-0-7134-4089-8 
• Aurell, Martin (2006), Daniel Power, ур., „Society”, The Central Middle Ages: Europe 950–1320, The Short Oxford History of Europe, Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-925312-8 
• Bachrach, Bernard S. (1991), „The Cost of Castle Building: The Case of the Tower at Langeais, 992–994”, Ур.: Kathryn L. Reyerson; Faye Powe, The Medieval Castle: Romance and Reality, University of Minnesota Press, стр. 47—62, ISBN 978-0-8166-2003-6 
• Barthélemy, Dominique (1988), Georges Duby, ур., „Civilizing the fortress: eleventh to fourteenth century”, A History of Private Life, Volume II: Revelations of the Medieval World, Belknap Press, Harvard University: 397—423, ISBN 978-0-674-40001-6 
• Burton, Peter (2007—2008), „Islamic Castles in Iberia”, The Castle Studies Group Journal, 21: 228—244 
• Buse, Dieter (2005), The Regions of Germany: a reference guide to history and culture, Greenwood Press, ISBN 978-0-313-32400-0 
• Cathcart King, David James (1983), Castellarium Anglicanum: An Index and Bibliography of the Castles in England, Wales and the Islands. Volume I: Anglesey–Montgomery, London: Kraus International Publications, ISBN 978-0-527-50110-5 
• Cathcart King, David James (1988), The Castle in England and Wales: an Interpretative History, London: Croom Helm, ISBN 978-0-918400-08-6 
• Chartrand, René (2005), French Fortresses in North America 1535–1763, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84176-714-7 
• Chartrand, René; Spedaliere, Donato (2006), The Spanish Main 1492–1800, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84603-005-5 
• Coulson, Charles (1979), „Structural Symbolism in Medieval Castle Architecture”, Journal of the British Archaeological Association, London: British Archaeological Association, 132: 73—90 
• Coulson, Charles (2003), Castles in Medieval Society: Fortresses in England, France, and Ireland in the Central Middle Ages, Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-927363-8 
• Creighton, Oliver (2002), Castles and Landscapes, London: Continuum, ISBN 978-0-8264-5896-4 
• Creighton, Oliver (2012), Early European Castles: Aristocracy and Authority, AD 800–1200, Debates in Archaeology, London: Bristol Classical Press, ISBN 978-1-78093-031-2 
• Creighton, Oliver; Higham, Robert (2003), Medieval Castles, Shire Archaeology, ISBN 978-0-7478-0546-5 
• Duffy, Christopher (1979), Siege Warfare: The Fortress in the Early Modern World 1494–1660, London: Routledge & Kegan Paul, ISBN 978-0-7100-8871-0 
• Ekdahl, Sven (2006), „Castles: The Baltic Region”, Ур.: Alan V. Murray, The Crusades: An Encyclopedia: Volume I: A–C, ABC-CLIO, ISBN 978-1-57607-862-4 
• Emery, Anthony (2007), „Malbork Castle – Poland” (PDF), The Castle Studies Group Journal, 21: 138—156 
• Erlande-Brandenburg, Alain (1995), The Cathedral Builders of the Middle Ages, "New Horizons" series, Thames & Hudson Ltd, ISBN 978-0-500-30052-7 
• Friar, Stephen (2003), The Sutton Companion to Castles, Stroud: Sutton Publishing, ISBN 978-0-7509-3994-2 
• Gebelin, François (1964), The châteaux of France, H. Eaton Hart (English изд.), Presses Universitaires de France 
• Gies, Joseph; Gies, Frances (1974), Life in a Medieval Castle, New York: Harper & Row, ISBN 978-0-06-090674-0 
• Goodall, John (2008) [2003], Portchester Castle (2nd изд.), London: English Heritage, ISBN 978-1-84802-007-8 
• Herlihy, David (1970), The History of Feudalism, London: Humanities Press, ISBN 978-0-391-00901-1 
• Higham, Robert; Barker, Philip (1992), Timber Castles, London: B. T. Batsford, ISBN 978-0-7134-2189-7 
• Johnson, Matthew (2002), Behind the Castle Gate: From Medieval to Renaissance, London: Routledge, ISBN 978-0-415-25887-6 
• Krahe, Friedrich-Wilhelm (2002), Burgen und Wohntürme des deutschen Mittelalters (на језику: German), Stuttgart: Thorbecke, ISBN 978-3-7995-0104-0 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Liddiard, Robert (2005), Castles in Context: Power, Symbolism and Landscape, 1066 to 1500, Macclesfield: Windgather Press Ltd, ISBN 978-0-9545575-2-2 
• McNeill, Tom (1992), English Heritage Book of Castles, London: English Heritage and B. T. Batsford, ISBN 978-0-7134-7025-3 
• Norris, John (2004), Welsh Castles at War, Stroud: Tempus, ISBN 978-0-7524-2885-7 
• Nossov, Konstantin (2006), Indian Castles 1206–1526, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84603-065-9 
• Schultz, James (2006), Courtly love, the love of courtliness, and the history of sexuality, Chicago: University of Chicago Press, ISBN 978-0-226-74089-8 
• Smail, R. C. (1973), The Crusaders in Syria and the Holy Land, London: Thames & Hudson, ISBN 978-0-500-02080-7 
• Stephens, W.B. (ed) (1969), „The castle and castle estate in Warwick”, A History of the County of Warwick, 8, Архивирано из оригинала 27. 09. 2013. г., Приступљено 05. 01. 2019 CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Thompson, Michael (1987), The Decline of the Castle, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-32194-5 
• Tillman, Curt (1958), Lexikon der Deutschen Burgen und Schlosser (на језику: German), 1, Stuttgart: Anton Hiersemann CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Turnbull, Stephen (2003), Japanese castles 1540–1640, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84176-429-0 
• Vann, Theresa M. (2006), „Castles: Iberia”, Ур.: Alan V. Murray, The Crusades: An Encyclopedia: Volume I: A–C, ABC-CLIO, ISBN 978-1-57607-862-4 
• Дероко, Александар (1950). Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета. 
• чланак је делом или у целини према словачкој Википедији (слов. "hrad")
• онлине словачки речници
• Мала енциклопедија Просвета, треће издање, Београд, 1978. страна 646.
• Марко Поповић, Замак у српским земљама позног средњег века
• Ing. Arch. Ľudmila Huskovská, Slovensko, Bratislava 1994
• Профана архитектура и фортификације
• Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.
• Přehledný kulturní slovník Mlada Fronta, Praha 1964.
• Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966.
• Dr. M. Prelog, Prof. J. Damjenov, Prof. R. Ivanović, Likovne umjetnosti Zagreb 1963.
• Gravett, Christopher (1990), Medieval Siege Warfare, Oxford: Osprey Publishing, ISBN 978-0-85045-947-0 
• Johnson, Matthew (2002), Behind the Castle Gate: From Medieval to Renaissance, London: Routledge, ISBN 978-0-415-26100-5 
• Kenyon, J. (1991), Medieval Fortifications, Leicester: Leicester University Press, ISBN 978-0-7185-1392-4 
• Mesqui, Jean (1997), Chateaux-forts et fortifications en France (на језику: French), Paris: Flammarion, ISBN 978-2-08-012271-1 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Monreal y Tejada, Luis (1999), Medieval Castles of Spain (English изд.), Konemann, ISBN 978-3-8290-2221-7 
• Pounds, N. J. G. (1994), The Medieval Castle in England and Wales: A Social and Political History, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-45828-3 
• Thompson, M. W. (1991), The Rise of the Castle, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-37544-3