Zamak

Zamak ili burg je srednjovekovno boravište vladara ili feudalca, utvrđeni dvorac radi lakše odbrane od neprijatelja neretko strateški postavljenog na teško pristupačnom mestu obično velikoj uzvisini.

Alkazar, Segovija (Španija)

Značenje izraza

Pod terminom „zamak” (u slovenskim jezicima) ili „burg” (nemački) uobičajeno se podrazumeva srednjovekovni utvrđeni zamak, za razliku od preistorijskog zamka koji se naziva „gradina”, i grada kao skup stambenih objekata, javnih zgrada sa zajedničkim društvenim centrom i objektima javne namene koji je utvrđen iz nužde. Zamak je prvenstveno stambeni objekat obično jedne feudalne porodice i spada u profanu arhitekturu.

Funkcije zamka

Najčešće je služio kao administrativni centar iz kojeg se kontroliše okolno područje. U srednjem veku zamkove su koristili kao svoje sedište razni vladari kao svoju bezbednu rezidenciju i bili su to ujedno i vredni arhitektonski spomenici kulture. Mogu da se jave (u zavisnosti od toga da li su nastali u srednjem veku ili kasnije) kao utvrđeni zamkovi ili neutvrđeni zamkovi.

Vrste zamkova u Srbiji i na zapadu

Vrsta zamkova i dvoraca koji su karakteristični za Srbiju su po pravilu u ruševinama. Uglavnom su građeni dvorci i konaci koji su arhitektonski osobeni objekti i nisu utvrđeni ali se u izgledu umnogome razlikuju od zamkova i palata u Evropi zapadnog sveta — od zamkova u Francuskoj, Italiji, Češkoj ili Slovačkoj i koncipirani su na osnovu narodne arhitekture i arhitekture srpske srednjovekovne gradske kuće.

Zamak se često pojavljuje u mitološkim pričama i bajkama i predstavljen je mistično.

Vrste zamkova

Zamak je obično veliki kompleks građevina koje su bogato ukrašene i monumentalne, i koje su služile vlasteli i plemstvu a kasnije i buržoaziji kao reprezentativni i luksuzni smeštaj i za stanovanje. Mnogi gradovi su se razvili od utvrđenih zamkova i tvrđava po nekada tvrđavske ili manastirske koncepcije. Postoje i vodeni, lovački, zamkovi za specijalne prilike. Oko zamka se formira podgrađe ako nije tip koji se nalazi na nepristupačnim mestima u kom se slučaju formira naselje u arealu zamkova koji mogu da imaju i posebna utvrđenja i u srednjem veku se tu radi o nastanku srednjovekovnih gradova tipa zamkova za razliku od srednjovekovnih gradova tipa tvrđava.

Razlikuju se zamkovi koji su postavljeni na rekama ili jezerima ili je okolo njih vodena prepreka i tada se govori o vodenim zamkovima. Za lovačke svrhe su postavljani lovački zamkovi koji služe kao objekat u kojem se prima odabrano plemstvo za lovove koji se tu organizuju. Kao zamci letnjikovci služe zgrade u kojima se samo boravi radi zadovoljstva a manje se tu govori o državničkim poslovima. U Srbiji se grade konaci koji su takođe jedna vrsta profane arhitekture kao i palate i dvorovi.

U osnovi zamkove stvarala je stambena kula sa utvrđenjem, a odbrambena kula (donžon) ili stambena palata i ova utvrđenja mogu biti samostalna ili u sastavu zamka ili grada. U 14. i 15. veku su se zamkovi proširili sa dvorištima ili nadvorjima i drugim sadržajima. Na spoljašnjim dvorištima bili su privredni objekti — mlinovi, skladišta žitarica i stambeni objekti za privredne administratore, kao i skladišta i zanatske radnje. Na glavnom dvorištu je bio bunar ili cisterna i stambena kula koja je imala u prizemlju skladišta, na prvom spratu su bile prostorije za stanovanje gospodara, a nad njima stražara. U zamku sa dvorcem je služila kula samo radi zaštite i odbrane. Plemić i gospodar zamka je stanovao na drugom spratu zamka, pod njim je bila dvorana za vitezove, a u prizemlju skladišta. U 14. i 15. veku su zamkovi imali i kapelice. U odbrambenom smislu se u 13. veku težište odbrane preselilo od odbrambene kule na odbrambene zidine u koje su se ugradile dalje tvrđave i kule. Najveći zamak je u Pragu na Hradčanima.

Razvoj zamkova

Istorija zamkova je počelja u srednjem veku a kada se počelo upotrebljavati teško streljačko oružje i kada se više nije moglo odbraniti u utvrđenima s jedne strane i kada je sigurnost bila povećana stvaranjem država i u unutrašnjostima država zamkovi su gubili odbrambenu funkciju i postali su luksuzna i reprezentativna prebivališta.

Kao celi gradovi su izgledali veliki zamkovi u doba baroka- bogato ukrašavani, sadržajni. i reprezentativni. U doba klasicizma se arhitekti više orijentišu na antiku.

U doba istoricizma i eklektizujućim stilovima se grade zamkovi koji ponavljaju prošle stilove zamka i uopšte arhitekture.

Današnje funkcije zamka

U današnje doba samo malo zamkova pripada nekim od vlasnika i njima se vrlo teško određuju neki od sadržaja i funkcije kojim bi služili iako su neki pretvoreni u muzeje a neki se pretvaraju u hotele.

Ova profana arhitektura je manje proučena od sakralne arhitekture.

Vidi još

• Dvorac
• Palata
• Tvrđava
• Kastrum
• Grad
• Šanac
• Bedem
• Kule
• Kapija
• Kaštel
• Palanka
• Citadela
• Donžon
• Park

Literatura

• Allen Brown, Reginald (1976) [1954], Allen Brown's English Castles, Woodbridge: The Boydell Press, ISBN 978-1-84383-069-6 
• Allen Brown, Reginald (1984), The Architecture of Castles: A Visual Guide, B. T. Batsford, ISBN 978-0-7134-4089-8 
• Aurell, Martin (2006), Daniel Power, ur., „Society”, The Central Middle Ages: Europe 950–1320, The Short Oxford History of Europe, Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-925312-8 
• Bachrach, Bernard S. (1991), „The Cost of Castle Building: The Case of the Tower at Langeais, 992–994”, Ur.: Kathryn L. Reyerson; Faye Powe, The Medieval Castle: Romance and Reality, University of Minnesota Press, str. 47—62, ISBN 978-0-8166-2003-6 
• Barthélemy, Dominique (1988), Georges Duby, ur., „Civilizing the fortress: eleventh to fourteenth century”, A History of Private Life, Volume II: Revelations of the Medieval World, Belknap Press, Harvard University: 397—423, ISBN 978-0-674-40001-6 
• Burton, Peter (2007—2008), „Islamic Castles in Iberia”, The Castle Studies Group Journal, 21: 228—244 
• Buse, Dieter (2005), The Regions of Germany: a reference guide to history and culture, Greenwood Press, ISBN 978-0-313-32400-0 
• Cathcart King, David James (1983), Castellarium Anglicanum: An Index and Bibliography of the Castles in England, Wales and the Islands. Volume I: Anglesey–Montgomery, London: Kraus International Publications, ISBN 978-0-527-50110-5 
• Cathcart King, David James (1988), The Castle in England and Wales: an Interpretative History, London: Croom Helm, ISBN 978-0-918400-08-6 
• Chartrand, René (2005), French Fortresses in North America 1535–1763, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84176-714-7 
• Chartrand, René; Spedaliere, Donato (2006), The Spanish Main 1492–1800, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84603-005-5 
• Coulson, Charles (1979), „Structural Symbolism in Medieval Castle Architecture”, Journal of the British Archaeological Association, London: British Archaeological Association, 132: 73—90 
• Coulson, Charles (2003), Castles in Medieval Society: Fortresses in England, France, and Ireland in the Central Middle Ages, Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-927363-8 
• Creighton, Oliver (2002), Castles and Landscapes, London: Continuum, ISBN 978-0-8264-5896-4 
• Creighton, Oliver (2012), Early European Castles: Aristocracy and Authority, AD 800–1200, Debates in Archaeology, London: Bristol Classical Press, ISBN 978-1-78093-031-2 
• Creighton, Oliver; Higham, Robert (2003), Medieval Castles, Shire Archaeology, ISBN 978-0-7478-0546-5 
• Duffy, Christopher (1979), Siege Warfare: The Fortress in the Early Modern World 1494–1660, London: Routledge & Kegan Paul, ISBN 978-0-7100-8871-0 
• Ekdahl, Sven (2006), „Castles: The Baltic Region”, Ur.: Alan V. Murray, The Crusades: An Encyclopedia: Volume I: A–C, ABC-CLIO, ISBN 978-1-57607-862-4 
• Emery, Anthony (2007), „Malbork Castle – Poland” (PDF), The Castle Studies Group Journal, 21: 138—156 
• Erlande-Brandenburg, Alain (1995), The Cathedral Builders of the Middle Ages, "New Horizons" series, Thames & Hudson Ltd, ISBN 978-0-500-30052-7 
• Friar, Stephen (2003), The Sutton Companion to Castles, Stroud: Sutton Publishing, ISBN 978-0-7509-3994-2 
• Gebelin, François (1964), The châteaux of France, H. Eaton Hart (English izd.), Presses Universitaires de France 
• Gies, Joseph; Gies, Frances (1974), Life in a Medieval Castle, New York: Harper & Row, ISBN 978-0-06-090674-0 
• Goodall, John (2008) [2003], Portchester Castle (2nd izd.), London: English Heritage, ISBN 978-1-84802-007-8 
• Herlihy, David (1970), The History of Feudalism, London: Humanities Press, ISBN 978-0-391-00901-1 
• Higham, Robert; Barker, Philip (1992), Timber Castles, London: B. T. Batsford, ISBN 978-0-7134-2189-7 
• Johnson, Matthew (2002), Behind the Castle Gate: From Medieval to Renaissance, London: Routledge, ISBN 978-0-415-25887-6 
• Krahe, Friedrich-Wilhelm (2002), Burgen und Wohntürme des deutschen Mittelalters (na jeziku: German), Stuttgart: Thorbecke, ISBN 978-3-7995-0104-0 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Liddiard, Robert (2005), Castles in Context: Power, Symbolism and Landscape, 1066 to 1500, Macclesfield: Windgather Press Ltd, ISBN 978-0-9545575-2-2 
• McNeill, Tom (1992), English Heritage Book of Castles, London: English Heritage and B. T. Batsford, ISBN 978-0-7134-7025-3 
• Norris, John (2004), Welsh Castles at War, Stroud: Tempus, ISBN 978-0-7524-2885-7 
• Nossov, Konstantin (2006), Indian Castles 1206–1526, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84603-065-9 
• Schultz, James (2006), Courtly love, the love of courtliness, and the history of sexuality, Chicago: University of Chicago Press, ISBN 978-0-226-74089-8 
• Smail, R. C. (1973), The Crusaders in Syria and the Holy Land, London: Thames & Hudson, ISBN 978-0-500-02080-7 
• Stephens, W.B. (ed) (1969), „The castle and castle estate in Warwick”, A History of the County of Warwick, 8, Arhivirano iz originala 27. 09. 2013. g., Pristupljeno 05. 01. 2019 CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Thompson, Michael (1987), The Decline of the Castle, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-32194-5 
• Tillman, Curt (1958), Lexikon der Deutschen Burgen und Schlosser (na jeziku: German), 1, Stuttgart: Anton Hiersemann CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Turnbull, Stephen (2003), Japanese castles 1540–1640, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84176-429-0 
• Vann, Theresa M. (2006), „Castles: Iberia”, Ur.: Alan V. Murray, The Crusades: An Encyclopedia: Volume I: A–C, ABC-CLIO, ISBN 978-1-57607-862-4 
• Deroko, Aleksandar (1950). Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Beograd: Prosveta. 
• članak je delom ili u celini prema slovačkoj Vikipediji (slov. "hrad")
• online slovački rečnici
• Mala enciklopedija Prosveta, treće izdanje, Beograd, 1978. strana 646.
• Marko Popović, Zamak u srpskim zemljama poznog srednjeg veka
• Ing. Arch. Ľudmila Huskovská, Slovensko, Bratislava 1994
• Профана архитектура и фортификације
• Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.
• Přehledný kulturní slovník Mlada Fronta, Praha 1964.
• Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966.
• Dr. M. Prelog, Prof. J. Damjenov, Prof. R. Ivanović, Likovne umjetnosti Zagreb 1963.
• Gravett, Christopher (1990), Medieval Siege Warfare, Oxford: Osprey Publishing, ISBN 978-0-85045-947-0 
• Johnson, Matthew (2002), Behind the Castle Gate: From Medieval to Renaissance, London: Routledge, ISBN 978-0-415-26100-5 
• Kenyon, J. (1991), Medieval Fortifications, Leicester: Leicester University Press, ISBN 978-0-7185-1392-4 
• Mesqui, Jean (1997), Chateaux-forts et fortifications en France (na jeziku: French), Paris: Flammarion, ISBN 978-2-08-012271-1 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Monreal y Tejada, Luis (1999), Medieval Castles of Spain (English izd.), Konemann, ISBN 978-3-8290-2221-7 
• Pounds, N. J. G. (1994), The Medieval Castle in England and Wales: A Social and Political History, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-45828-3 
• Thompson, M. W. (1991), The Rise of the Castle, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-37544-3