Википедија

Baltičko more

море у Северној Европи

Baltičko more, nalazi se na severu Evrope i sa Severnim morem[1] povezano je tesnim moreuzima: Sunda, Veliki Belt, Mali Belt, Skagerak, Kategat i Kilskim kanalom. Naziva se i kao Istočno more i Zapadno more. Ono zapljuskuje obale Skandinavskog poluostrva, većeg broja zemalja istočne, severne i centralne Evrope.[2] Zbog njegove velike površine (422.300 km²) i loše povezanosti sa Severnim morem-što onemogućava razmenu vode, a velikog priliva slatke vode ovo more je jedno od mora sa najnižim salinitetom na svetu.

Baltik
Satelitski snimak Baltika

Najveća dubina Baltičkog mora iznosi 459 m. Veliki zalivi su: Botnički zaliv, Finski zaliv, Riški zaliv, Kuronski zaliv, Gdanjski zaliv, Šćećinski zaliv, Libečki zaliv i Kilski zaliv.

Definicije uredi

 
Danski tesnaci i jugozapadno Baltičko more

Administracija

Helsinška konvencija o zaštiti morske sredine područja Baltičkog mora obuhvata Baltičko more i Kategat, bez nazivanja Kategata delom Baltičkog mora, „Za potrebe ove konvencije „područje Baltičkog mora” je Baltičko more i ulaz u Baltičko more, ograničeno paralelom Skava u Skageraku na 57° 44,43'S.”[3]

Istorija saobraćaja

Istorijski Dansko kraljevstvo je naplaćivalo brodovima prolaz kroz tesnace na granici između okeana i kopnom okruženog Baltičkog mora. Naplata je vršena u Eresundu kod Kronborškog dvorca u blizini Helsinger, u Velikom Beltu kod Niborga. U Malom Beltu, mesto naplate je bilo premešteno u Fredericiju, nakon izradnje utvrđenja. Najuži deo Malog Belta je „Midelfart Sund” u blizini Midelfarta.[4]

Okeanografija

Postoji široko prihvaćena konvencija među geografima da je preferentna fizička granica Baltika linija koja je povućena preko južnih danskih ostrva, Drogden-Sil i Langelan.[5] Drogden Sil je smešten severno od Kege Burt i povezuje Drager južno od Kopenhagena sa Malmeom; ovo ostrvo se koristi kao ulaz na Eresundski most s jedne strane, i Drogdenski tunel s druge. Po toj definiciji, Danski prolazi su deo ulaza, dok su Meklenburški zaliv i Kilski zaliv delovi Baltičkog mora. Još jedna neobična granica je linija između Falsterboa, Švedska i Stevns Klinta, Danska, koja je južna granica Eresunda. To je isto tako granica između plitkog južnog Eresunda (sa tipičnom dubinom od samo 5–10 m) i znatno dublje vode.

Hidrografija i biologija

Drogdenski kanal (dubine 7 m) određuje granicu Eresunda, a Darski kanal (dubine 18 m) grancu Beltskog mora.[6] Plitki silovi su prepreka za protok teške slane vode iz Kategata u bazen oko Bornholma i Gotlanda.

Kategat i jugozapadno Baltičko more su dobro oksigenisani i imaju bogatu biologiju. Ostatak mora je slankast, siromašan u kiseoniku i biološkim vrstama. Stoga, statistički, što je više ulaza uključeno u njegovu definiciju, to zdravije Baltik izgleda, i što je uže definisan, to ugroženije njegova biologija izgleda.

Olujne poplave uredi

Smatra se da do olujnih poplava generalno dolazi kad je nivo vode više od jednog metra iznad normalnog. U Varnemindu je došlo do oko 110 poplava u periodu od 1950 do 2000, proseku nešto više od dve godišnje.[7]

U istoriji je zabeležena poplava Svih svetaca iz 1304. Poplave znatnih razmera su se zbile i godina 1320, 1449, 1625, 1694, 1784 i 1825. Relativno malo detalja je poznato o njima.[8] Od 1872. godine, dostupni su redovni i pouzdani zapisi nivoa vode u Baltičkom moru. Najviši nivo je bio tokom poplave iz 1872 kad je voda u proseku bila 2,43 m iznad normalnog nivoa mora u Varnemindu, a maksimalni nivo je bio 2,83 m iznad normalnog nivoa mora na istom mestu. U veoma teškim poplavama iz bliže prošlosti prosečni novi vode su dosegli 1,88 m iznad normalnog morskog nivoa 1904, 1,89 m 1913, 1,73 m januara 1954, 1,68 m tokom 2–4. novembara 1995 i 1,65 m dana 21. februara 2002.[9]

Geografija uredi

Geografski podaci uredi

 
Baltički drenažni sliv (slivno područje), sa dubinom, elevacijom, glavnim rekama i jezerima
 
Kurska prevlaka u Kalinjingradskoj oblasti, Rusija

Kao deo Severnog Atlantskog okeana, Baltičko more je okruženo Švedskom i Danskom na zapadu, Finskom na severoistoku, baltičkim zemljama na jugoistoku, i Severevropskom ravnicom na jugozapadu.

Ono je oko 1600 km dugo, u proseku je 193 km široko, i u proseku je 55 m duboko. Maksimalna dubina je 459 m što se javlja na na švedskoj strani centra. Površina je oko 349.644 km² [10] i zapremina mora je oko 20.000 km3 (4.800 cu mi). Na periferiji more ima 8000 km dugu obalu.[11]

Baltičko more je jedno od najvećih braktičnih kopnenih mora po površini, i zauzima bazen (zungenbecken) formiran putem glečerske erozije tokom zadnjih nekoliko ledenih doba.

Fizičke karakteristike Baltičkog mora, njegovih glavnih podregiona, i tranzicione zone u oblast Skageraka/Severnog mora[12]

Podoblasti Oblast Zapremina Maksimalna dubina Prosečna dubina
km² km3 m m
1. Baltik, otvoreno more 211,069 13,045 459 62.1
2. Botnijski zaliv 115,516 6,389 230 60.2
3. Finski zaliv 29,600 1,100 123 38.0
4. Riški zaliv 16,300 424 > 60 26.0
5. Pojasno more/Kategat 42,408 802 109 18.9
Ukupno Baltičko more 415,266 21,721 459 52.3

Opseg uredi

Međunarodna hidrografska organizacija definiše granice Baltičkog mora na sledeći način:[13]

Ograničen obalama Nemačke, Danske, Poljske, Švedske, Finske, Rusije, Estonije, Letonije i Litvanije, on se proteže severno i istočno od sledećih limita:

Potpodele uredi

 
Regije i baseni Baltičkog mora:[14]
1 = Botnijski zaliv
2 = Botnijsko more
1 + 2 = Botnijski zaliv, delom isto tako 3 & 4
3 = Arhipelaško more
4 = Alandsko more
5 = Finski zaliv
6 = Severni Baltik, otvoreno more
7 = Zapadni Gotlandski bazen
8 = Istočni Gotlandski bazen
9 = Riški zaliv
10 = Gdanjski zaliv/Gdanjski bazen
11 = Bornholmški bazen i Nanebukten
12 = Arkonski bazen
6–12 = Baltik
13 = Kategat, koji nije integralni deo Baltičkog mora
14 = Pojasno more (Mali i Veliki pojas)
15 = Eresund (Sund)
14 + 15 = Danski prolazi, koji nije integralni deo Baltičkog mora

Severni deo Baltičkog mora je poznat kao Botnijski zaton, koji je najseverniji deo Zaliva Botnije ili Botnijskog zaliva. Zaokuženiji južni bazen zaliva se naziva Botnijskim morem i neposredno na jugu od njega leži Alandsko more. Finski zaliv povezuje Baltičko more sa Sankt Peterburgom. Riški zaliv leži između latvijske prestonice Rige i estonskog ostrva Sarema.

Severno Baltičko more leži između Stokholmske oblasti, jugozapadne Finske i Estonije. Zapadni i istočni Gotlandski bazeni formiraju glavni deo centralnog Baltičkog mora ili otvorenog Baltika. Bornholmški bazen je oblast istočno od Bornholma, a plići Arkonski bazen proteže se od Bornholma do danskih ostrva Falster i Seland.

Na jugu, Gdanjski zaliv leži istočno od poluostrva Hel na poljskoj obali i zapadno od Sambijskog poluostrva u Kalinjingradskoj oblasti. Pomeranski zaliv leži severno od ostva Usedom i Volin, istočno od Rigena. Između Falstera i nemačke obale leže Meklenburški i Libeški zaliv. Najzapadniji deo Baltičkog mora je Kilski zaliv. Tri danska prolaza, Veliki pojas, Mali pojas i Eresund (Öresund/Øresund), povezuju Baltičko more sa Kategatom i moreuzom Skagerak u Severnom moru.

Temperatura i led uredi

 
Putovanje Baltičkim morem i ledom

Temperatura vode Baltičkog mora znatno varira u zavisnosti od lokacije, sezone i dubine. U Bornholmskom bazenu, koji je lociran direktno istočno od istoimenog ostrva, površinska temperatura tipično pada do 0—5 °C (32—41 °F) tokom vrhunca zime i podiže se na 15—20 °C (59—68 °F) tokom vrhunca leta, sa godišnjim prosekom od oko 9—10 °C (48—50 °F).[15] Sličan obrazac je uočljiv u Gotlandskom bazenu, koji je lociran između ostrva Gotland i Latvije. U dubokoj vodi tih bazena temperaturne varijacije su male. Na dnu Bornholmskog bazena, na dubinama većim od 80 m, temperatura je tipično 1—10 °C (34—50 °F), a na dnu Gotlandskog bazena, na dubinama većim od 225 m, temperatura je tipično 4—7 °C (39—45 °F).[15]

Baltičke države uredi

Veće reke uredi

Najvažnije reke koje se ulivaju u Baltičko more su:

Ostrva Baltičkog mora uredi

Danska Nemačka Nemačka i Poljska Poljska Estonija Rusija Finska Švedska
Seland Ferman Uzedom Volin Hijuma Kronštat Olandska ostrva Gotland
Fin Rigen Sarema Eland
Loland
Falster
Bornholm

Reference uredi

  1. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 101. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Coalition Clean Baltic”. Arhivirano iz originala 2. 6. 2013. g. Pristupljeno 5. 7. 2013. 
  3. ^ „Text of Helsinki Convention”. Arhivirano iz originala 02. 05. 2014. g. Pristupljeno 01. 11. 2017. 
  4. ^ Pierers Universal-Lexikon, (a German encyclopedia from 1857–1865, automatic transcription of little quality): Sundzoll (Sound Dues )
  5. ^ Leibniz-Institut für Ostseeforschung Warnemünde: "Gehört das Kattegatt noch zur Ostsee" (Is the Kattegat a part of the Baltic Sea?)
  6. ^ „Swedish Chemicals Agency (KEMI): The BaltSens Project – The sensitivity of the Baltic Sea ecosystems to hazardous compounds” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 10. 01. 2017. g. Pristupljeno 01. 11. 2017. 
  7. ^ Sztobryn, Marzenna; Stigge, Hans-Joachim; Wielbińska, Danuta; Weidig, Bärbel; Stanisławczyk, Ida; Kańska, Alicja; Krzysztofik, Katarzyna; Kowalska, Beata; Letkiewicz, Beata; Mykita, Monika (2005). „Sturmfluten in der südlichen Ostsee (Westlicher und mittlerer Teil)” [Storm floods in the Southern Baltic (western and central part)]. Berichte des Bundesamtes für Seeschifffahrt und Hydrographie (na jeziku: German) (39): 6. 
  8. ^ „Sturmfluten an der Ostseeküste – eine vergessene Gefahr?” [Storm floods along the Baltic Sea coastline – a forgotten threat?]. Informations-, Lern-, und Lehrmodule zu den Themen Küste, Meer und Integriertes Küstenzonenmanagement. EUCC Die Küsten Union Deutschland e. V. Arhivirano iz originala 24. 07. 2014. g. Pristupljeno 2. 7. 2012.  Citing Weiss, D. „Schutz der Ostseeküste von Mecklenburg-Vorpommern”. Ur.: Kramer, J.; Rohde, H. Historischer Küstenschutz: Deichbau, Inselschutz und Binnenentwässerung an Nord- und Ostsee [Historical coastal protection: construction of dikes, insular protection and inland drainage at North Sea and Baltic Sea] (na jeziku: German). Stuttgart: Wittwer. str. 536—567. 
  9. ^ Tiesel, Reiner (oktobar 2003). „Sturmfluten an der deutschen Ostseeküste” [Storm floods at the German Baltic Sea coasts]. Informations-, Lern-, und Lehrmodule zu den Themen Küste, Meer und Integriertes Küstenzonenmanagement (na jeziku: German). EUCC Die Küsten Union Deutschland e. V. Arhivirano iz originala 12. 10. 2012. g. Pristupljeno 2. 7. 2012. 
  10. ^ „EuroOcean”. Arhivirano iz originala 15. 4. 2014. g. Pristupljeno 14. 4. 2014. 
  11. ^ „Geography of the Baltic Sea Area”. Arhivirano iz originala 21. 4. 2006. g. Pristupljeno 27. 8. 2005.  at envir.ee. (archived) (2006-04-21). Pristupljeno 23 June 2011.
  12. ^ p. 7
  13. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 10. 2011. g. Pristupljeno 6. 2. 2010. 
  14. ^ „Baltic Sea area clickable map”. www.baltic.vtt.fi. Arhivirano iz originala 23. 10. 2007. g. Pristupljeno 11. 4. 2008. 
  15. ^ a b „Our Baltic Sea”. HELCOM. Arhivirano iz originala 26. 07. 2018. g. Pristupljeno 27. 7. 2018. 

Literatura uredi

  • Alhonen, Pentti (1966). „Baltic Sea”. Ur.: Fairbridge, Rhodes. The Encyclopedia of Oceanography. New York: Van Nostrand Reinhold Company. str. 87—91. 
  • Aarno Voipio (ed., 1981): "The Baltic Sea." Elsevier Oceanography Series, vol. 30, Elsevier Scientific Publishing, 418 p. ISBN 978-0-444-41884-5.
  • Ojaveer, H.; Jaanus, A.; MacKenzie, B. R.; Martin, G.; Olenin, S.; et al. (2010). „Status of Biodiversity in the Baltic Sea”. PLoS ONE. 5 (9): e12467. Bibcode:2010PLoSO...512467O. PMC 2931693  . PMID 20824189. doi:10.1371/journal.pone.0012467  . 
  • Peter, Bruce (2009). Baltic Ferries. Ramsey, Isle of Man: Ferry Publications. ISBN 9781906608057. 
  • The BACC II Author Team, et.al (2015). Second Assessment of Climate Change for the Baltic Sea Basin. Regional Climate Studies. Springer. ISBN 978-3-319-16006-1. S2CID 127011711. doi:10.1007/978-3-319-16006-1. 
  • Norbert Götz. “Spatial Politics and Fuzzy Regionalism: The Case of the Baltic Sea Area.” Baltic Worlds 9 (2016) 3: 54–67.
  • Bogucka, Maria. “The Role of Baltic Trade in European Development from the XVIth to the XVIIIth Centuries.” Journal of European Economic History 9 (1980): 5–20.
  • Davey, James. The Transformation of British Naval Strategy: Seapower and Supply in Northern Europe, 1808–1812 (Boydell, 2012).
  • Fedorowicz, Jan K. (2008). England's Baltic Trade in the Early Seventeenth Century: A Study in Anglo-Polish Commercial Diplomacy. Cambridge University Press. .
  • Frost, Robert I. The Northern Wars: War, State, and Society in Northeastern Europe, 1558–1721 (Longman, 2000).
  • Grainger, John D. The British Navy in the Baltic (Boydell, 2014).
  • Kent, Heinz S. K (1973). War and Trade in Northern Seas: Anglo-Scandinavian Economic Relations in the Mid Eighteenth Century. Cambridge University Press. ISBN 9780521085793. .
  • Koningsbrugge, Hans van. “In War and Peace: The Dutch and the Baltic in Early Modern Times.” Tijdschrift voor Skandinavistiek 16 (1995): 189–200.
  • Linblad, Jan Thomas. “Structural Change in the Dutch Trade in the Baltic in the Eighteenth Century.” Scandinavian Economic History Review 33 (1985): 193–207.
  • Lisk, Jill (1967). The Struggle for Supremacy in the Baltic, 1600–1725. U of London Press. .
  • Roberts, Michael (1968). The Early Vasas: A History of Sweden, 1523–1611. Cambridge University Press. .
  • Rystad, Göran, Klaus-R. Böhme, and Wilhelm M. Carlgren, eds. In Quest of Trade and Security: The Baltic in Power Politics, 1500–1990. Vol. 1, 1500–1890. . Stockholm: Probus. 1994. 
  • Salmon, Patrick, and Tony Barrow, eds. Britain and the Baltic: Studies in Commercial, Political and Cultural Relations. . Sunderland University Press. 2003. .
  • Stiles, Andrina. Sweden and the Baltic 1523–1721 (1992).
  • Thomson, Erik (2011). „Beyond the Military State: Sweden's Great Power Period in Recent Historiography”. History Compass. 9 (4): 269—283. doi:10.1111/j.1478-0542.2011.00761.x. .
  • Tielhof, Milja van. The “Mother of All Trades”: The Baltic Grain Trade in Amsterdam from the Late 16th to Early 19th Century. . Leiden, The Netherlands: Brill. 2002. 
  • Warner, Richard. “British Merchants and Russian Men-of-War: The Rise of the Russian Baltic Fleet.” In Peter the Great and the West: New Perspectives. Edited by Lindsey Hughes, 105–117. . Basingstoke, UK: Palgrave Macmillan. 2001. 

Spoljašnje veze uredi

 
Baltičko more na Vikimedijinoj ostavi.
 
Wikisource has the text of the 1879 American Cyclopædia article Baltic Sea.
 
Vikizvornik ima tekst iz Enciklopedije Britanike (1911), članak Baltic Sea.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Балтичко_море&oldid=27550041”