Гана (енгл. Ghana), званично Република Гана (енгл. Republic of Ghana), унитарна је конститутивна демократија држава која излази на Гвијнејски залив, део Атлантског океана, у западној Африци.[1] Територијално Гана заузима 238. 535 km². Граничи се са Обалом Слоноваче на западу, Буркином Фасо на северу и Тогом на истоку. На Сонинке језику реч Гана значи „краљ ратник”.[2]
Туризам у Гани је индустрија којом руководи Министарство туризма Гане, док је министарство Гане одговорно за развој и промоцију активности везаних за туризам.[3]

Сурфери на Бушуа плажи, у западној регији Гане
Плажа у региону Велика Акра
Водопад Боти
Тврђава Форт Метал, Западни регион
Улаз у Национални парк Моле
Дворац Сао Хорхе да Мина де Оро, Елмина
Туристички обилазак Кинтапо водопада
Унутрашњост Националног музеја Гане
Кејп Коуст замак, који је под заштитом Унеска

Туристичке атрације и статистике уреди

Туристи из Јужне Америке, Азије и Европе најчешћи посећују Гану.[4] Тропска клима присутна је у Гани током читаве године, што је један од разлога доласка великог броја туриста на ово подручје. Туристичке атракције укључују егзотични водопади, као што су Кинтамо водопади и водопад Табро, највећи у западној Африци. Уз обале расту палме, а поред плажа, туристи обилазе и пећине, планине, реке, језера, националне паркове и остале заштићена подручја. Језеро Босумтви или Босумтви ударни кратер једно је од туристичких дестанција, као и језеро Волта, највеће вештачко акумулација на свету са која обухвата 8.502 km².[5] Налази се на реци Волти, издуженог је облика и дугачко око 400 km.[4]
Статистике Светског економског форума из 2010. године показале су да је Гана била 108. од 139 омиљених туристичких дестинација на свету.[6] Гана је остварила напредак за два места у односу на 2009. годину. Године 2011. магазин Форбс објавила је да је Гана рангирана као једанаеста најпрометнија земља на свету. Та тврдња је заснована на истраживању у 2010. години. Од свих афричких земаља које су укључене у анкету, Гана је највише рангирана.[6] Гана је уједно рангирана и као седамдесета најстабилнија земља на свету и 58 најмирнија земља.[7]

Године 2011. Гана је зарадила 2,19 милијарди долара из туристичког сектора.[8][9] Током 2012. туристички сектор у Гани зарадио је 1,7 милијарди долара, од 993.600 туриста, пружајући посао за 359.000 људи.[10][10]
За посету Гани неопходно је имати визу коју издаје Влада Гане, а изузетак су пословна путовања.[11]:24

Промовисање туризма уреди

Културни туризам Гане развија се нарочито због фестивала под називом Пан—афрички историјски фестивал или Панфст. Феситвал је културни догађај са намером афричког развоја. Одбија се у два града, Елмини и Кејп Коусту. Фстивал траје од осам до девет дана, а почиње церемонијалним полагањем венаца. Догађаји током фестивала укључују карневалски дан, прославу рођендана Рите Марли и академска предавања о женама и младима. Панфест је директна манифестација која промовише ганску културу и представља велики извор прихода за државу.[12]

Администрацију туризма Гане води агенција Равлингс, а пре ње он није био велики извор прихода народу и држави. Администрација Равлингса је видела могућност развоја туризма, искористила ганске природне и историјске потенцијале, као и промовисање културе Гане. Такође, кроз рестаурацију старих објеката и подзивања споменика широм државе, привучен је велики број туриста.[13] Равлингсова администрација је подстакла Владу Гане да више улаже у туризам, као и у њену културу и да привуче стране инвеститоре.

Познато је да туристичка индустрија у Гани промовише културни, рекреативни, авантуристички и туризам догађаја. Културни туризам фокусира се на фестивале, као и на промовисање историје и обилазак историјских занаменитости. Рекреативних туризам омогућава туристима да истраже ганске плаже, националне паркове и остала заштићена подручја. Авантуристички туризам укључује обилазак кишних шума и животињске резервате, планинарење, вожњу чамцима, док туризам догађаја укључује ресурсе и конференције.[14]

На простору Гане постоји неколико подручја која су проглашена за Светску баштину, које посете велики број туриста.[12][15][16]

Знаменита места уреди

Национални парк Какум уреди

Национални парк Какум налази се у обалним деловима Централног региона Гане, а површине 375 km². Основан је 1931. године као резерват природе, а трансформисан је у национални парк 1992. године након што је спроведено испитивање флоре и фауне. Простор је покривен тропским шумама.[17][18][19] Јединственост овог парка лежи у чињеници да је основан на иницијативу локалног становништва, а не од Државног одсека за дивље животиње, који је одговоран за очување дивљих животиња у Гани.[18][20]
Велики број животињских врста настањује парк, а оне укључују дијану заморца, бонго антилопу, жутолеђег дујкера и афричког слона. Парк представља битну регију и за птичији свет, признат од стране BirdLife International организације. У парку је пописано 226 врста птица, укључујући осам врста које су светски заштићене, а једна од тих врсти је Agelastes meleagrides. Девет врста кљунорога и зелених папагаја пописане су у парку. Подручје је такође богато лептирима, а нова врста октирвена је 1993. године. Од 2012. године најгушће крдо шумских слонова у Гани, налази се у овом националном парку.[21]

Одбор за музеје и споменике Републике Гане предложио је да парк буде проглашен Светском баштином под окриљем Унеска.

Национални парк Моле уреди

Национални парк Моле је највећи национални парк на простору Гане.[22] Парк је стациониран на северозападном делу државе кроз саване на обалном екосистему, на надморској висини од 150 m, док се јужни делови парка налазе на вишим пределима.[23][24]Улаз у парк налази се у оближњем граду Ларабанга.[22] Реке Лови и Моле протичу кроз парк, а током дугих сушних сезона пресуше.[25] У овој области годишње падне 1000 мм падавина. Рађена је дугогодишња студија на простору парка, како би се решио проблем ловаца на животиње на заштићеном подручју.[23]
Простор парка извојен је као резерват за дивље животиње 1958. године. Године 1971. пресељено је становништво из њега, а земљиште је проглашено националним парком. Парк није доживео значајан развој као туристичка дестинација од свог оснивања. Недовољно је финансиран, а постоји забринутост због сече шуме и лова, али се заштита ендемских врста антилопа побошљала од оснивања националног парка.[26][27]

Заштићено подручје Анкаса уреди

Заштићено подручје Анаса је подручје на југозападном делу државе у Западној регији, око 365 km од Акре, близу границе са Обалом Слоновае. У простор заштићеног подручја уврћен је и Национални парк Нини Сухијен на западу и шумски резерват Анкаса на југу.[28] Подручје заузима површину од 500 km², а у њему се протежу тропске зимзелене кишне шуме.[29] Кроз подручје теку четири реке, постоји велики број речних потока и водопада.[29][30]
Пописано је више од 800 васкуларних врста биљака, 639 врста лептира и више од 190 врста птица, укључујући слонове, леопарде, шимпанзе, дијана заморце, бонго антилопу и друге.[29]

Дворац Сао Хорхе да Мина де Оро уреди

Сао Хорхе да Мина де Оро позната и као Елмина и Сент Џорџ, је утврђење и дворац у граду Елмина у Гани. Изграђена је 1482. године као португалско трговачко и војно утврђење на Златној обали близу ушћа реке Бења. Ово је прво утвређење које су Португалци изградили у својој западноафричкој колонији, а уједно и прва европска грађевина јужно од Сахаре. Служила је као трговачко место за откуп злата и слоноваче из континенталног залеђа.

Холанђани су преузели тврђаву 1637. након две битке које су водили против Португалаца. Они су дворац опасали великим зидинама и претворили га у увтрђење које су назвали Кенрадсбург. Елмина је Холанђанима служила као главно административно средиште свих колонијалних операција на Златној обали.[31] Британци су преотели тврђаву са дворцем 1872. године и преименовали га у Сент Џорџ.[32]

Након осамостаљења Гане, Елмина је служила и као полицијска станица и школа, а накнадно је претворена у музеј. Дворац је део Унескове светске културне баштине од 1979. године.[33]

Нзулезо уреди

Село Нзулези стацинирано је поред села Бејин, 90 км западно од града Секонди-Такоради у Западном региону.[34] Нзлези излази на јереро Тадане, 17. јануара 2000. године номиновано је за заштиту под окриљем Унеско Светске баштине и представља једну од главних туристичких атракција у региону.[34] Није познато зашто је село изграђено изнад воде, а главне активности његових становника су пољопривреда, док риболов игра секундарну улогу.[34] Село и даље негује влеики број локалних традиција, повезаних са култом језера Тадане, које се помиње у обредима становништва, којима је четвртак свети дан и тада је забрањена било каква активност на језеру.[34]
Село је у отворено за туризам, али са одређеним ограничењима на једну посету недељно. Може се обићи само преко кањона, рутом која пролази кишне шуме, а вожња траје око сат времена. У селу постоји црква и школа, а његово станивништво је изузетно изоловано и пати од здравствених проблема, нарочито маларије.[34]

Кејп Коуст замак уреди

Кејп коуст замак је један од четрдесет двораца изграђен од стране европских трговаца. Првобитно су га изградили Швеђани због трговине дрветом и златом, а касније коришћен као магацин за трговину.[35] У овом објекту држани су робови пре него што су транспортовани на бродове и продавани Сједињеним Државама, посебно Карибима.[36] Велика количина златне прашине која је пронађена у Гани била је првенствено привлачна за Европу, а многи домороци из Кејп Коуста су то користили. У замену за злато, махагонију, људе и друге локалне предмете, домороци су добијали одећу, ћебад, зачине, шећер, свилу и многе друге предмете.[37] Замак у Кејп Коусту је био тржиште на коме су се одвијале ове трансакције.[38]

Тврђава Кристијансборг уреди

Тврђава Кристијансборг позната као и Сан Франсиско Шавијер и Осу је утврђење и дворац у граду Осу, предграђу Акре у Гани. Изградили су га Данци 1661. године. Пре тога су на овом простору постојали португалски војни логори. Током своје историје често је мењао власнике, а најдуже је био у поседу Данаца, као главни град њихове колоније Златна обала.

Овај локалитет први су запосели Португалци 1550. године изградивши војни логор.[39] До средине 17. века њихова власт и надмоћ су нестале, тако да бива у потпуности напуштен. Током 1650-их Швеђани преузимају власт и граде мало утврђење. У међувремену Холанђани окупирају тврђаву, а затим је 1657. преузима Данска-Норвешка. Данци проширују тврђаву и дају јој име Кристијансборг, према Кристијану Петом, краљу Данске и Норвешке. Главна намена утврђења била је трговина златом, слоновачом и робљем.[40][41]

Национални парк Кјабобо уреди

Национални парк Кјабобо је национални парк стациниран у Волта регону, близу границе са Тогом.[42][43] Површине је 360 km², а основан је 1997. године. Друга највиша планина Гане Џебобо, налази се у парку и пружа импозантан поглед на језеро Волта.

Парк је стациниран на подручју тропских кишних шума и саванских подручја. Пописане су врсте које укључују афричког слона, леопарда, афричког бивола, мочварну антилопу, неколико врста примата, дујкере и врсту планински пећинар, која је симбол овог парка. Пописано је и 500 врста лептира и 235 врста птица.[42]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 17. 09. 2018. 
  2. ^ Jackson, John G. (2001). Introduction to African Civilizations. Сједињене Америчке Државе: Citadel Press. стр. 201. ISBN 978-0-8065-2189-3. 
  3. ^ „Ministry of Tourism & Modernization of The Capital City”. www.ghanaweb.com. Архивирано из оригинала 11. 10. 2011. г. Приступљено 3. 6. 2014. 
  4. ^ а б „Trade Expo International Ghana”. uniquetrustex.com. Архивирано из оригинала 1. 5. 2013. г. Приступљено 3. 6. 2014. 
  5. ^ „Cost of Living in Accra, Ghana”. Expatistan. 25. 2. 2017. Приступљено 25. 2. 2017. 
  6. ^ а б „Forbes: Ghana is eleventh friendliest nation”. www.vibeghana.com. Приступљено 3. 6. 2014. 
  7. ^ „About the Global Peace Index”. Vision of Humanity. 2013. 
  8. ^ Sakyi, Kwesi Atta (29. 11. 2012). „Tapping Deep into our Tourism Potential in Ghana”. ghanaweb.com. Приступљено 3. 6. 2014. 
  9. ^ „We Are Serious About Overcoming The Challenges Confronting Tourism Development”. Ministry of Tourism Ghana. ghana.gov.gh. Архивирано из оригинала 18. 07. 2014. г. Приступљено 3. 6. 2014. 
  10. ^ а б „Ghana To Earn 8.3 Billion USD From Tourism By 2027”. ghanaonlinenews.com. 3. 4. 2014. Архивирано из оригинала 14. 8. 2016. г. Приступљено 3. 6. 2014. 
  11. ^ Harvard quotation. Belda. 2004.
  12. ^ а б Jemima, Pierre. The predicament of blackness : postcolonial Ghana and the politics of race. The University of Chicago Press. ISBN 9780226923024. OCLC 819853928. 
  13. ^ „GHS - Ghanian Cedi rates, news, and tools”. XE. Приступљено 25. 2. 2017. 
  14. ^ „XE Currency Converter: GHS to USD”. XE. Приступљено 25. 2. 2017. 
  15. ^ Yankholmes, A., & McKercher, B. (2015). „Understanding visitors to slavery heritage sites in Ghan.”. Tourism Management. 
  16. ^ „Local Transportation Ghana”. Easy Track Ghana. 25. 2. 2017. Приступљено 25. 2. 2017. 
  17. ^ „Parks and reserves of Ghana: Management Effectiveness Assessment of Protected Areas” (PDF). IUCN. Архивирано из оригинала (pdf) 07. 01. 2014. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
  18. ^ а б „Kakum National Park (Assin Attandanso Reserve) (#)”. UNESCO. Приступљено 11. 4. 2013. 
  19. ^ „Kakum National Park”. Microsfere. Архивирано из оригинала 07. 01. 2014. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  20. ^ „Kakum National Park - Assin Attandaso Resource Reserve”. Bird Life. Архивирано из оригинала 01. 01. 2015. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  21. ^ Karlya, Maria (2012). Ghana (Other Places Travel Guide). Other Places Publishing. стр. 120. ISBN 978-1-935850-10-6. Приступљено 14. 4. 2013. 
  22. ^ а б Briggs, Philip J. (2007). Ghana, 4th (Bradt Travel Guide). Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-205-7. 
  23. ^ а б Brashares, Justin S.; Peter Arcese; Moses K. Sam (2001). „Human demography and reserve size predict wildlife extinction in West Africa”. Proceedings of the Royal Society B. 268 (1484): 2473—2478. PMC 1088902 . PMID 11747566. doi:10.1098/rspb.2001.1815. 
  24. ^ Sackey, I; Hale, WHG (2008). „The Impact of Elephants on the Woody Vegetation of Mole National Park, Ghana”. Journal of the Ghana Science Association. 10 (2): 28—38. doi:10.4314/jgsa.v10i2.18038. 
  25. ^ Bowell, R. T.; R. K. Ansah (1993). „Trace Element Budget in an African Savannah Ecosystem”. Biogeochemistry. 20 (2): 103—126. doi:10.1007/BF00004137. 
  26. ^ East, R. (Rod); IUCN/SSC Antelope Specialist Group. (1999). African Antelope Database 1999. Gland, Switzerland: IUCN Species Survival Commission. ISBN 978-2-8317-0477-7. 
  27. ^ Stuart, S. N.; Adams, Richard J.; Jenkins, Martin (1990). Biodiversity in Sub-Saharan Africa and its Islands : Conservation, Management, and Sustainable Use (Occasional Papers of "Hte Iucn" Species Survival Com). Gland, Switzerland: IUCN. ISBN 978-2-8317-0021-2. 
  28. ^ „Ghana Wildlife Society:ANKASA NATIONAL PARK (Accessed June 2014)”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2013. г. Приступљено 17. 09. 2018. 
  29. ^ а б в Tilahun, Mesfin; Damnyag, Lawrence; Anglaaere, Luke C.N. „The Ankasa Forest Conservation Area of Ghana: Ecosystem service values and on-site REDD + opportunity cost”. Forest Policy and Economics. 73: 168—176. doi:10.1016/j.forpol.2016.08.011. 
  30. ^ Hall, J. B.; Swaine, M. D. (1976). „Classification and Ecology of Closed-Canopy Forest in Ghana”. Journal of Ecology. 64 (3): 913—951. JSTOR 2258816. doi:10.2307/2258816. 
  31. ^ The Portuguese In West Africa, Cambridge University Press. (1950). стр. 93.
  32. ^ „St. George’s Castle (Elmina Castle), Elmina (1482)”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2016. г. Приступљено 9. 1. 2016. 
  33. ^ „Forts and Castles, Volta, Greater Accra, Central and Western Regions”. Приступљено 9. 1. 2016. 
  34. ^ а б в г д Nzulezu Stilt Settlement - UNESCO World Heritage Centre Retrieved on 2009-03-26.
  35. ^ VanDantzig 1999, стр. 61–62.
  36. ^ VanDantzig 1999, стр. 28.
  37. ^ VanDantzig 1999, стр. 34.
  38. ^ Apter, Andrew. “History in the Dungeon: Atlantic Slavery and the Spirit of Capitalism in Cape Coast Castle, Ghana.” The American Historical Review, vol. 122, no. 1, (2017). стр. 23–54., . doi:10.1093/ahr/122.1.23.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  39. ^ ghanacastle.gov.gh Архивирано 2007-04-03 на сајту Wayback Machine
  40. ^ Nørregaard, G.. (1968). Vore gamle tropekolonier. Bind 8. Guldkysten. 
  41. ^ „Christiansborg Castle, Accra (1661)”. Архивирано из оригинала 09. 11. 2016. г. Приступљено 9. 1. 2016. 
  42. ^ а б Ryman, Leif (30. 4. 2012). „Ecotourism in Ghana: Undiscovered Kyabobo - The Travel Word”. Архивирано из оригинала 08. 11. 2014. г. Приступљено 17. 10. 2014. 
  43. ^ Parks and Reserves of Ghana: Management Effectiveness Assessment of Protected Areas (PDF). IUCN – International Union for Conservation of Nature. 2010. стр. 16—17. Приступљено 10. 2. 2017. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди