Метионин или α-амино γ-метил тиобутерна киселина је есенцијална аминокиселина. Заједно са цистеином и цистином спада и у тиоаминске киселине (аминокиселине које у свом молекулу садрже сумпор). Метионин учествује у синтези протеина, трансметилационим реакцијама и синтези аминокиселина цистеин и цистин.[4][5]

Метионин
Ball-and-stick model of the L-isomer
Називи
IUPAC назив
Methionine
Други називи
2-amino-4-(methylthio)butanoic acid
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Абревијација Met, M
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.393
MeSH Methionine
  • InChI=1/C5H11NO2S/c1-9-3-2-4(6)5(7)8/h4H,2-3,6H2,1H3,(H,7,8)
  • CSCC[C@H](N)C(O)=O
Својства
C5H11NO2S
Моларна маса 149,21 g·mol−1
Агрегатно стање Бели кристални прах
Густина 1,340 g/cm³
Тачка топљења 281 °C (разлаже се)
Soluble
Киселост (pKa) 2,16 и 9,08
Изоелектрична тачка 5,74
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Синтеза

уреди

Не може се синтетисати у организму већ се мора унети путем хране. Има га у воћу, месу, поврћу, посебно у спанаћу, сиру, лешницима, пистаћима, пасуљу, риби.

Значај и метаболизам

уреди

У табели су приказане значајније трансметилационе реакције.

Донатор метил групе Прималац метил групе Производ реакције
С-аденозил-метионин гуанидосирћетна киселина креатин
С-аденозил-метионин норадреналин адреналин
С-аденозил-метионин карнозин ансерин
С-аденозил-метионин лизин карнитин
С-аденозил-метионин етаноламин холин

Одвајањем метил групе од С-аденозил-метионина настаје С-аденозил хомоцистеин. С-аденозил-хомоцистеин се хидролизом разлаже на аденозин и хомоцистеин.

Извори

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Weast, Robert C., ур. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0462-8. .
  4. ^ Кораћевић, Даринка; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  5. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Литература

уреди
  • Кораћевић, Даринка; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Спољашње везе

уреди