Википедија

Норадреналин

Норадреналин или норепинефрин је хемијска супстанца из групе катехоламина која се производи у организму. Норадреналин је главни неуротрансмитер постганглијских неурона симпатичког система.[2][3] Један део норадреналина се синтетише и ослобађа из сржи надбубрежних жлезда као хормон директно у крв.

Норадреналин[1]
Називи
IUPAC назив
4-[(1R)-2-amino-1-hydroxyethyl]benzene-1,2-diol
Други називи
Noradrenaline
(R)-(–)-Norepinephrine
Идентификација
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.088
MeSH Norepinephrine
Својства
C8H11NO3
Моларна маса 169,18 g/mol
Тачка топљења L: 216.5–218 °C (разлаже се)
D/L: 191 °C (разлаже се)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Распрострањеност

уреди
  • Највећи део норадреналина производи се у постганглиским симпатичким влакнима. Његовим ослобађањем и везивањем за одгварајуће рецепторе циљних органа остварује се дејство симпатичког система. Нека симпатичка влакана секретују са норадреналином неуропептид Y и АТП као контрансмитере.
  • Један део потиче из сржи надбубрежних жлезда. Одатле се секретује у директно крв и путем ње доспева до готово свих органа где се везује за рецепторе и остварује своју функцију.
  • У продуженој мождини и можданом мосту (лат. Pons) налази се плаво плаво једро (лат. Locus coeruleus), чији су неурони богати норадреналином. Нервне ћелије из овог једра протежу се до коре великог мозга, кичмене мождине, малог мозга. Ови неурони имају улогу у рагулацији сна и будности, контроли крвотока...

Улога

уреди

Норадреналин је један од хормона стреса. Услед стресне реакције долази до активације симпатичког система и лучења норадреналина. Од утицајем овог неуротрансмитера долази до:

  • активације можданих структура и усмеравања пажње
  • убрзање рада срца (ß1)
  • повећања снаге срца (β1)
  • сужења крвних судова (вазоконстрикција) (α1) периферног ткива
  • проширења зеница (мидријаза)
  • имхибиције рада црева и бешике, и појачавања тонуса мичића сфинктера.
  • Норадреналин учествује још у регулацији сна и расположења.

Норадреналин припрема организам за борбу или бег.

Главни чланак: Аутономни нервни систем

Метаболизам и дејство адреналина

уреди

Синтеза

уреди

Норадреналин заједно са допамином и адреналином припада групи катехоламина. Сви катехоамини се синтетишу из аминокиселине тирозин. Синтеза се врши директно у нервним завршецима адренергичких неурона, односно ћелија сржи надбубрежних жлезди, који поседују ензиме неопходне за ову синтезу. Тирозин се транспортује из спољашње средине, мада се може произвести из аминокиселине фенилаланин у ћелијама. Најпре се тирозин хидроксилише уз помоћ тирозинхидроксилазе до дихидроксифенилаланина (ДОПА). Затим се ДОПА процесом декарбоксилације уз дејство ензима декарбоксилаза ароматичних аминикиселина преведе у допамин. Допамин се хидроксилише преко ензима допаминхидроксилаза и настаје норадреналин. Реакција може тећи даље јер се метиловањем норадреналина добија адреналин, још један од неуротрансмитера.


Биосинтетички путеви за катехоламине и траг амине у људском мозгу[4][5][6]
 
Норепинефрин
примарни
пут
мање
заступљени
пут
 
Код људи, катехоламини и фенетиламинергички траг амини су изведени из аминокиселине L-фенилаланин.

Норадреналин се складишти у синаптичким везикулама, односно везикулама ћелија сржи надбубрежних жлезда, одакле се и ослобађа процесом егзоцитозе.

Дејство

уреди

Норадреналин испољава дејство везујући се за одговарајуће рецепторе. Постоје α и β рецептори. Сви рецептори су повезани са Г-протеином.[7] α рецептори се деле на α1 и α2, а β на β1, β2 рецепторе. Норадреналин се везије претежно за α и за β1 рецепторе, док се за β2 рецепторе везује нешто слабије. Одатле потиче и мала разлика у дејству ових веома сличних супстанци, тако да нпр. адреналин преко β2 рецептора може деловати вазодилататорно, а преко α1 вазоконстрикторно, док норадреналин делује више преко α1 рецептора вазоконстрикторно.[8]

α1-рецептори активирају преко протеина-Г фосфолипазу Ц, која доводи до даљих промена.

α2-рецептори инхибирају преко протеина-Г аденилциклазу-смањује се концентрација цАМП-а, отварају се калијумски канали, а затварају калцијумски. Ови рецептори имају инхибиторно дејство.

ß1, ß2-рецептори активирају преко протеина-Г аденилциклазу, што доводи до даљих промена као нпр. разградња гликогена, разграња масти...

Главни чланак: Протеин-Г
Главни чланак: Синапсе

Инактивација нордреналина

уреди

Норадреналин је врло кратко време активан, јер се брзо инактивира реапсорпцијом у нервне завршетке. У њиховој цитоплазми се разграђује путем ензима моноаминооксидаза (МАО) и катехоламин-О-метилтрансфераза (ЦОМТ) или поново складишти у везикуле. Производи инактивације су норметанефрин, и ванилин манделична киселина. Концентрација ванилин манделичне киселине се може мерити у мокраћи, што игра улогу у дијагнози наких болести.

Неке супстанце као нпр. кокаин блокирају реасорпцију норадреналина у нервне завршетке и тако продужавају његово дејство. Кокаин иначе спречава и разградњу допамина и серотонина.

У лечењу депресије користе се такође лекови (трициклични антидепресиви) који претежно блокирају реапсорпцију норадреналлина (у мањој мери и друга два споменута неуротрансмитера) у нервне завршетке. Постоје и друге врсте антидепресива, који селективно спречавају реапсорпцију серотонина и норадреналине.

Поремећаји

уреди

Феохромоцитом је тумор који производи и ослобађа катехоламине и серотонин. Карактерише се наглим нападима високог крвног притиска (хипертензија), црвенила (енгл. flush) и повраћања.

Референце

уреди
  1. ^ Merck Index, 11th Edition, 6612.
  2. ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  3. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  4. ^ Broadley KJ (2010). „The vascular effects of trace amines and amphetamines”. Pharmacol. Ther. 125 (3): 363—375. PMID 19948186. doi:10.1016/j.pharmthera.2009.11.005. 
  5. ^ Lindemann L, Hoener MC (2005). „A renaissance in trace amines inspired by a novel GPCR family”. Trends Pharmacol. Sci. 26 (5): 274—281. PMID 15860375. doi:10.1016/j.tips.2005.03.007. 
  6. ^ Wang X, Li J, Dong G, Yue J (2014). „The endogenous substrates of brain CYP2D”. Eur. J. Pharmacol. 724: 211—218. PMID 24374199. doi:10.1016/j.ejphar.2013.12.025. 
  7. ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд. 
  8. ^ Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 

Литература

уреди
  • Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  • Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд. 
  • Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Норадреналин&oldid=27440590”