Adenozin
Adenozin je nukleozid koji se sastoji od molekula adenina vezanog za ribozni šećer (ribofuranozu) putem β-N9-glikozidne veze.[1][2]
IUPAC ime | |
---|---|
(2R,3R,4S,5R)-2-(6-amino-9H-purin-9-il)-5-(hidroksimetil)oksolan-3,4-diol | |
Klinički podaci | |
Kategorija trudnoće |
|
Način primene | IV ili injekcija |
Pravni status | |
Pravni status |
|
Farmakokinetički podaci | |
Bioraspoloživost | Brzo se odstranjuje iz cirkulacije putem ćelijakog apsorpcije |
Vezivanje proteina | Ne |
Metabolizam | Brzo se konvertuje u inozin i adenozin monofosfat |
Poluvreme eliminacije | plazma < 30 sekundi - polu-život < 10 sekundi |
Izlučivanje | može da napusti ćelije nepromenjen ili degradiran u hipoksantin, ksantin, i ultimatno uričnu kiselinu |
Identifikatori | |
CAS broj | 58-61-7 |
ATC kod | C01EB10 (WHO) |
PubChem | CID 60961 |
DrugBank | DB00640 |
ChemSpider | 54923 |
UNII | K72T3FS567 |
Hemijski podaci | |
Formula | C10H13N5O4 |
Molarna masa | 267,241 g/mol |
|
Adenozin ima važnu ulogu u biohemijskim procesima, poput transfera energije adenozin-trifosfat (ATP) i adenozin-difosfat (ADP), kao i u transdukciji signala putem cikličnog adenozin monofosfata, cAMP. On je takođe inhibitorni neurotransmiter, za koji se smatra da učestvuje u promovisanju sna i supresiji uzbuđenja.
Adenozin se često označava sa Ado.
Farmakološki efekti
уредиAdenozin je endogeni purinski nukleozid koji modulira mnoge fiziološke procese. Ćelijska signalizacija adenozinom se javlja putem četiri podtipa adenozin receptora (A1, A2A, A2B, i A3).[3]
Ekstracelularne koncentracije adenozina normalnih ćelija su približno 300 nM; međutim, u odgovoru na ćelijska oštećenja (npr. u inflamatornim ili ishemijskim tkivima), te koncentracije se brzo povišavaju (600–1,200 nM). U pogledu stresa ili ozlede, funkcija adenozina je prvenstveno citoprotekciona prevencija oštećenja tkiva tokom slučajeva hipoksije i ishemije. Aktivacija A2A receptora proizvodi mnogobrojne response koji se generalno mogu klasifikovati kao antiinflamatorni.
Antiinflamatorne osobine
уредиAdenozin se smatra antiinflamatornim agensom, što se realizuje njegovim dejstvom na A(2A) receptor.[4][5] Za topikalni tretman adenozinom rana na stopalu izazvanih šećernom bolešću je bilo pokazan na laboratorijskim životinjama da drastično poboljšava popravku tkiva i rekonstrakciju. Klinička istraživanja topikalne administracija adenozina su u toku.
Vidi još
уредиReference
уреди- ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Haskó G, Linden J, Cronstein B, Pacher P (2008). „Adenosine receptors: therapeutic aspects for inflammatory and immune diseases”. Nat Rev Drug Discov. 7 (9): 759—70. PMC 2568887 . PMID 18758473. doi:10.1038/nrd2638.
- ^ Nakav S, Chaimovitz C, Sufaro Y (2008). „Anti-inflammatory preconditioning by agonists of adenosine A1 receptor”. PLoS ONE. 3 (5): e2107. PMC 2329854 . PMID 18461129. doi:10.1371/journal.pone.0002107.
- ^ Trevethick MA, Mantell SJ, Stuart EF, Barnard A, Wright KN, Yeadon M (2008). „Treating lung inflammation with agonists of the adenosine A2A receptor: promises, problems and potential solutions”. Br. J. Pharmacol. 155 (4): 463—74. PMC 2579671 . PMID 18846036. doi:10.1038/bjp.2008.329.
Literatura
уреди- Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
Spoljašnje veze
уреди
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |