Prenos signala u biologiji je mehanizam kojim se konvertuju mehanički/hemijski ćelijski stimulusi u specifični ćelijski odgovor.[1][2]  Prenos signala započinje sa receptorskim signalom, i završava se sa promenom čelijske funkcije.[3]

Pregled puteva prenosa signala

Transmembranski receptori premošćavaju ćelijsku membranu, i izlažu deo receptora izvan i deo unutar ćelije.  Hemijski signal se vezuje za spoljašnju porciju receptora, menjajući njegov oblik i prenoseći drugi signal unutar ćelije.  Neki hemijski glasnici, kao što je testosteron, mogu da prođu kroz ćelijsku membranu, i da se direktno vežu za receptore u citoplazmi ili nukleusu.

U pojedinim signalnim putevima postoji kaskada signala u ćeliji.  Sa svakim korakom kaskade, signal može biti pojačan, tako da inicijalno slab signal može da rezultuje u velikom odgovoru.[2]  Konačno, signal uzrokuje ćelijsku promenu, bilu u DNK izražavanju u jedru ili u aktivnosti enzima u citoplazmi.

Ovi procesi mogu da se izvrše u toku nekoliko milisekundi (za jonski fluks), minuta (za protein- i lipid-posredovanu kinaznu kaskadu), sati, ili dana (za izražavanje gena).

Reference

уреди
  1. ^ Friedrich Marks; Ursula Klingmüller; Karin Müller-Decker (2008). Cellular Signal Processing: An Introduction to the Molecular Mechanisms of Signal Transduction (1st изд.). New York: Garland Science. ISBN 0815342152. 
  2. ^ а б Reece, Jane; Campbell, Neil (2002). Biology. San Francisco: Benjamin Cummings. ISBN 978-0-8053-6624-2. 
  3. ^ Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди