Аденин
Аденин је једна од две пуринске нуклеобазе, које се користе у формирању нуклеотида нуклеинских киселина ДНК и РНК. У ДНК, аденин (A) се везује за тимин (T) помоћу две водоничне везе, како би помогао у стабилизацији структуре нуклеинске киселине. У РНК се аденин везује за урацил (U).
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
9H-пурин-6-амин
| |||
| Други називи
6-аминопурин
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| DrugBank | |||
| ECHA InfoCard | 100.000.724 | ||
| EC број | 200-796-1 | ||
| KEGG[1] | |||
| RTECS | AU6125000 | ||
| UNII | |||
| |||
| |||
| Својства | |||
| C5H5N5 | |||
| Моларна маса | 135,13 g/mol | ||
| Агрегатно стање | бели или бледожути кристали | ||
| Густина | 1,6 g/cm³ (израчуната) | ||
| Тачка топљења | 360–365 °C (разлаже се) | ||
| 0,103 g/100 mL | |||
| Растворљивост | занемарљива у етанолу | ||
| Киселост (pKa) | 4,15 (секондарна), 9,80 (примарна)[4] | ||
| Термохемија | |||
| Специфични топлотни капацитет, C | 147,0 J/K·mol | ||
Стандардна енталпија
стварања (ΔfH |
96,9 kJ/mol | ||
| Опасности | |||
| Смртоносна доза или концентрација (LD, LC): | |||
LD50 (средња доза)
|
227 mg/kg (пацов, орално) | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Аденин формира аденозин, нуклеозид, када се причврсти за рибозу, и дезоксиаденозин када се причврсти за дезоксирибозу, и гради аденозин трифосфат (АТП), нуклеотид, када му се додају три фосфатне групе. Аденозин трифосфат је изузетно значајан јер се у ћелијском метаболизму користи као једна од основних метода за трансфер хемијске енергије између реакција.
У старијој литератури, аденин се некад назива именом Витамин Б4. Међутим, више се не сматра правим витамином (види Витамин Б).
Комплементарност
уредиУ молекулима нуклеинских киселина аденин се везује двоструком водоничном везом за пиримидинске базе:
Та особина назива се комплементарност и на њој се заснива секундарна структура нуклеинских мкиселина.
Пар аденин-тимин кога одржавају две водоничне везе има облик који је исти као пар гуанин-цитозин кога одржавају најмање две водоничне везе. Од свих азотних база се могу направити парови (два аденина, аденин и гуанин, гуанин и цитозин, два цитозина, тимин и гуанин) али само за парове А-Т и Г-Ц кажемо да су комплементарни зато што само та два пара база имају потпуно истоветан просторни облик, и само они могу да се сложе у двоструку спиралу тако да дају савршено стабилну структуру.
Референце
уреди- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Dawson, R.M.C., et al., Data for Biochemical Research, Oxford, Clarendon Press, 1959.
