Пролин
Пролин (Pro или P) је неесенцијална аминокиселина.
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Proline
| |
Други називи
Pyrrolidine-2-carboxylic acid
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
Абревијација | Pro, P |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.009.264 |
MeSH | Proline |
| |
| |
Својства | |
C5H9NO2 | |
Моларна маса | 115,13 g·mol−1 |
Агрегатно стање | Безбојни кристали, хигроскопни |
Тачка топљења | 205 ºC (разлаже се) |
растворан је | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Биосинтеза
уредиБиосинтеза почиње фосфорилацијом и редукцијом карбоксилног постраничног ланца глутамата. Производ реакције глутамат гама-семиалдехид, спонтано циклизује у неензимској реакцији којом настаје делта1-пиролин-5-карбоксилат. Редукцијом овог међупродукта настаје пролин.[3][4]
Код сисара биосинтеза се може одвијати и на други начин кроз циклус уреје. У овом путу аргинин служи као први међупроизвод који прелази у орнитин. Из орнитина и алфа-кетоглутарата уз помоћ ензима орнитин алфа-аминотрансферазе настаје глутамат гама семиалдехид.
Референце
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Кораћевић, Даринка; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
Литература
уреди- Кораћевић, Даринка; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.