Отворите главни мени

Емануел Макрон

Француски политичар, председник Француске

Емануел Жан-Мишел Фредерик Макрон (франц. Emmanuel Jean-Michel Frédéric Macron; Амјен, 21. децембар 1977) француски је политичар, економиста и тренутни председник Француске и сукнез Андоре.[1] Бивши јавни службеник и инвестициони банкар, Макрон је студирао филозофију на универзитету Париз-Нантер а дипломирао на школи за националну администрацију 2004. године. Радио је као финансијски инспектор при Генералном инспекторату за финансије и као инвестициони банкар у Rothschild & Cie Banque, огранку француске Rothschild & Co банке.

Емануел Макрон
Emmanuel Macron in July 2017.jpg
Макрон 2017.
Биографија
Пуно име Емануел Жан-Мишел Фредерик Макрон
Датум рођења (1977-12-21)21. децембар 1977.(40 год.)
Место рођења Амјен
 Француска
Држављанство  Француска
Религија католицизам
Супружник Брижит Макрон
Универзитет Универзитет западни Париз — Нантер ла Дефанс
Сајентис По
Политичка
партија
Социјалистичка партија
(2006—2009)
независни политичар
(2009—2016)
En Marche!
(2016—данас)
Потпис Emmanuel Macron signature.svg
Председник Француске
Тренутна функција
Функцију обавља од 14. маја 2017.
Премијер Едуар Филип
Претходник Франсоа Оланд
сукнез Андоре
Тренутна функција
Функцију обавља од 14. маја 2017.
Претходник Франсоа Оланд
Председник партије En Marche!
6. април 2016. — 8. мај 2017.
Претходник нико
Наследник Катрин Барбару (в. д.)
Министар економије и финансија
26. август 2014. — 30. август 2016.
Председник Франсоа Оланд
Премијер Мануел Валс
Претходник Арно Монтебур
Наследник Мишел Сапин

Као члан Социјалистичке партије од 2006. до 2009., Макрон је постављен за заменика генералног секретара у првој влади Франсое Оланда 2012. године. Постао је министар економије, индустрије и дигиталних послова у другој влади Мануела Валса. Као министар покренуо је реформе са циљем побољшавања пословне климе у Француској. Дао је оставку на место министра 2016., како би се посветио својој председничкој кандидатури на изборима за председника француске. Новембра 2016. објавио је да ће се кандидовати као независни кандидат а потом је формирао партију En Marche!.

Макрон је описан као центристички, проевропски кандидат. У својој изборној кампањи, Макрон се залагао за економске реформе.

У првом кругу председничких избора 23. априла 2017., Макрон је освојио 24,01 % гласова и заједно са кандидаткињом Националног фронта, Марин Ле Пен, ушао у други круг.

У другом кругу избора 7. маја, Макрон је победио[2] Ле Пенову освојивши 66,10 % гласова, тако поставши најмлађи председник Француске у модерној историји и најмлађи шеф Француске државе после Наполеона.

Садржај

Детињство и образовањеУреди

Макрон је рођен у Амијену, граду на северу Француске, у породици лекара. Његови родитељи развели су се 2010. Макрон има брата Лорента и сестру Естелу. Пошто његовоа породица није била религиозна, Макрон је крштен у католичкој цркви на сопствени захтев када му је било дванаест година.

Похађао је језуитску школу Ла Провиденс у Амијену, док је последњу годину завршио у престижној приватној средњој школи Анри IV у Паризу. Док је похађао средњу школу у Паризу, отпочео је дугогодишњу везу са својом тадашњом професорком глуме, Брижит. Макрон и Брижит венчали су се 2007. године.

Студирао је међународну политику и јавну службу на престижној Великој школи (фр. Grande école) Париском институту за политичке студије. За време студија, радио је као уреднички помоћник француског филозофа и историчара Пола Рикера.

Макрон је дипломирао на мастер студијама 2001. на Париском институту за политичке студије, на теми јавна политика. Такође је дипломирао мастер из филозифије на универзитету Париз-Нантер.

Три године касније, 2004. дипломирао је на угледној Националној административној школи (фр. École Nationale d’Administration), коју су завршила два бивша француска председника (Жак Ширак и Франсоа Митеран) као и многи будући високи званичници.[3]

Професионална каријераУреди

Макрон је отпочео каријеру као Финансијски инспектор при француском министарству економије након што је дипломирао на Националној административној школи 2004. године. Две године касније понуђено му је место директора Националног пословног покрета Француске, али је одбио. Макрон је 2008. платио 50.000 евра на име раскида уговора са владом. Исте године, напустио је место финансијског инспектора и почео да ради за француски огранак Ротшилд финансијске групе као инвестициони банкар.

Банкарски секторУреди

Брзо напредујући, Макрон је 2012. уговорио Нестлеово преузимање велике америчке мултинационалне фармацеутске корпорације Фајзер, вредно 12 милијарди долара. Захваљујући овом послу, Макрон је наводно зарадио 2.9 милиона евра. Званични документи показују да је Макрон између 2009. и 2013. године зарадио око 3 милиона евра.

Док је још радио за Ротшилд и ко. банку, Макрон се придружио кампањи Франсое Оланда, који је тада био кандидат на председничким изборима 2012. Са Оландом се први пут срео 2006. а његовом тиму се придружио 2010. године.

Политичка каријераУреди

Свој политички ангажман, Макрон је отпочео још у младости. Радио је за Републикански и грађански покрет, али није постао његов члан. Радио је и као асистент Жоржа Сара, градоначелника париског једанаестог арондисмана, док је студирао на Париском институту за политичке студије. Постао је члан Социјалистичке партије Француске са 24 година.

 
Макрон током француско-кинеског економског самита 2015. године

Оландов кабинетУреди

Пошто је Франсоа Оланд победио на председничким изборима 2012. Макрон је постављен за Заменика генералног секретара Јелисејске палате и економског саветника при Оландовом кабинету. Као члан председниковог кабинета, Макрон је на лето 2012. предложио да се број радних сати у њедељи повећа са 35 на 37 до 2014. године. Такође се противио великом повећању пореза за оне са високим приходима које је планирала Оландова влада. Оланд је одбио Макронове предлоге.

Поднео је оставку 10. јуна 2014. због неслагања са неким члановима Оландовог кабинета, и због одлуке да не буде укључен у владу Мануела Валса, као и незадовољства због недостатка утицаја на реформе које је предлагао Оланд.

Одбио је да се кандидује на локалним изборима 2014. у родном граду Амијену.

Министар економије и финансијаУреди

Макрон је 26. августа 2014. постављен је за министра економије и финансија као члан другог кабинета премијера Мануела Валса. Тиме је постао најмлађи француски министар економије још од 1962. године. За разлику од свог претходника на позицији министра финансија, Арноа Монтебура, Макрон је виђен као заговорник Европске уније.

Као министар, Макрон је постао водећа фигура међу онима који су се залагали за доношење про-бизнис реформи. Макронов пакет реформских закона прошао је расправу у парламенту тек након што је Валсова влада активирала члан 49. устава којим се омогућује влади да наметне усвајање закона у парламенту, одмах и без гласања.

Макрон је донео мере којима је повећан власнички идео Француске државе у аутомобилској компанији Рено са 15 на 20 %, чиме је држава постала мањински партнер у компанији.

 
Макрон и амерички председник Доналд Трамп током војне параде у Паризу

Августа 2015. Макрон је објавио да више није члан социјалистичке партије и да је независан политичар.

Макронов законУреди

Закон који је Макрон предложио већу министара имао је за циљ ублажавање рестрикција за пословање недељом. Између осталог, Макронов закон је предвиђао дерегулацију одређених сектора економије, са циљем оживљавања француске економије. Није дошло до већих промена у функционисању тржишта рада, а остала је на снази и радна недеља од 35 сати. Такозвани "loi Macron" изазвао је бројне критике и на левици и на десници. Закон је ступио на снагу 10. априла 2015.[4]

Кандидатура на председничким изборима 2017.Уреди

Макрон је постао познат широј јавности након неколико значајнијих гостовања у главним француским медијима током 2015. године. Почео је да држи јавне говоре, и често путовао у иностранство. У међувремену је отворено исказао све веће неслагање са владом Мануела Валса. Оландов председнички мандат био је обележен економском стагнацијом и великим терористичким нападима, услед чега је Оланд постао један од најнепопуларнијих председника у модерној историји Француске.[5]

Након све већих неслагања са Оландом и Валсом, Макрон је основао сопствени политички покрет, En Marche!, 6. априла 2016. у Амијену. Покрет је окарактерисан као либералан и прогресиван и његово оснивање привукло је велику медијску пажњу.

Макрон се залагао за економске реформе које ће омогућити француској да постане конкурентнија, али и реформу француског "склеротичног" политичког система. Покрет је описиван као "трећи пут" и комбинација популизма и неолиберализма. Макронови политички ставови дефинисани су као центристички и снажно проевропски.

Како су се ближили председнички избори, Макрон је 30. августа 2016. поднео оставку на место министра економије и финансија да би се посветио политичком ангажману у новооснованом покрету En Marche!

Први круг избораУреди

Макрон је први пут поменуо могућност кандидатуре на председничким изборима 2017. још у априлу 2016. Након што је поднео оставку на место министра, Макрон је званично објавио своју кандидатуру на изборима 16. новембра. У свом говору, Макрон је позвао на "демократску револуцију" и обећао да ће "деблокирати Француску".

 
Владимир Путин и Емануел Макрон приликом састанка у Версају

Макронов штаб објавио је децембра 2016. објавио да је прикупљено 3.7 милиона евра из донација, без буџетских средстава. Према тврдњама француских новинара, Макрон је потрошио 120.000 евра на вечере и састанке са бројним медијским личностима док је био министар.

Макронова кампања уживала је велику медијску пажњу. Више од педесет насловних страна посвећено је искључиво њему, насупрот само неколико посвећених кандидату партије Непокорна Француска, Жан-Луку Меленшону, иако су оба кадидата имала велики број присталица на интернету и моментум током кампање. Макронови против кандидати како на десници тако и на левици, окарактерисали су Макрона као "медијског кандидата". Макрон је пријатељ власника популарних француских новина "Ле Монд" као и бившег власника недељног магазина "L’Obs".

На руку Макрону је ишао избор Франсоа Фијона за кандидата републиканске партије, која уз социјалисте представља једну од две највеће традиционалне политичке партије у Француској. Фијон је на унутарпартијским изборима победио бившег председника Николу Саркозија, као и бившег премијера Алена Жипеа.

Фијон је важио за једног од фаворита, али је услед умешаности у низ скандала изгубио подршку.

Макрон је однео победу у првом кругу председничких избора 23. априла 2017. освојивши 24% гласова.[6] Макрон је добио 8.6 милиона гласова и квалификовао се за други круг са кандидаткињом Националног фронта, Марин ле Пен која је освојила 21,3 % гласова. Обојица кандидата двеју највећих политичких странака, републиканаца и социјалиста, франсоа Фијон и Беноа Хамон подржали су Макрона у другом кругу. Четвртопласирани Жан-Лук Меленшон није подржао ниједног кандидата у другом кругу.

Победа у другом кругу против Марин ле ПенУреди

Након победе у првом кругу избора, главни против кандидати подржали су Макрона у другом кругу. Франсоа Оланд такође је подржао Макрона и позвао бираче да гласају за њега. Неколико истакнутих иностраних политичара подржало је Макрона против евроскептичне кандидаткиње Марин ле Пен, укључујући председника Европске комисије Жан Клод Јункера, немачку канцеларку Ангелу Меркел и бившег америчког председника Барака Обаму.[7]

Један од челника Макронове кампање оптужио је Русију да стоји иза "напада" на Макрона. Изборни штаб саопштио је да је био мета "великог и координисаног" хакерског напада, након што су се на интернету појавили процурели документи.[8] Неколико недеља касније, Директор француске националне агенције за безбедност информационих система, Гијом Пупар, изјавио је да нису пронађени трагови руских хакера у нападу на Макронову председничку кампању.[9] Претходно је Макронова кампања оптужила РТ (претходно Раша Тудеј) и Спутњик да су извори лажних информација о Макрону.

У другом кругу председничких избора одржаном 7. маја 2017., Макрон је однео победу над Марин ле Пен. Макрон је освојио 66.1, док је ле Пенова освојила 33,9 % гласова бирача.

Након победе на изборима, Макрон је поднео оставку на место председника покрета En Marche! Макрон је постао најмлађи председник Француске у модерној историји земље.

ИзвориУреди

РеференцеУреди

  1. ^ EVO KO JE EMANUEL MAKRON: Od bivšeg bankara, preko ministra do predsednika Курир, 7. 5. 2017., приступљено 8. 5. 2017.
  2. ^ Емануел Макрон нови председник Француске РТС 7. 5. 2017., приступљено 8. 5. 2017.
  3. ^ Емануел Макрон, енциклопедија Британика
  4. ^ Francuska: Vanrednom procedurom do reformi ЕурАктив Србија, 18. 2. 2015., приступљено 4. 1. 2018.
  5. ^ Oland rekordno nepopularan u Francuskoj Blic, 21. 4. 2013., приступљено 4. 1. 2018.
  6. ^ Prvi krug izbora: Makron 24,01 odsto, Le Penova 21,30 odsto RTS, 24. април 2017., приступљено 5. 1. 2018.
  7. ^ Oland čestitao Makronu, podrška i od EK i Nemačke N1, 23. 4. 2017., приступљено 5. 1. 2018.
  8. ^ Makronova kampanja meta koordinisanog hakerskog napada Н1, 6. 5. 2017., приступљено 5. 1. 2018.
  9. ^ Francuska: Rusija nije umešana u sajber-napadu na Makronovu kampanju Спутњик Србија, 1. 6. 2017., приступљено 5. 1. 2018.

Спољашње везеУреди

  Медији везани за чланак Емануел Макрон на Викимедијиној остави
  Вести везане за чланак Емануел Макрон на Викивестима