Борис Џонсон
Александер Борис де Фефел Џонсон (енгл. Alexander Boris de Pfeffel Johnson; 19. јун 1964) британски је новинар и политичар Конзервативне странке, бивши је градоначелник Лондона од 2008. до 2016. године, и тренутни премијер Уједињеног Краљевства. Био је представник Хенлија у парламенту и уредник магазина The Spectator.
| Борис Џонсон | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
_(cropped).jpg) Борис Џонсон 2018. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Дана 13. јула 2016. године именован је за министра спољних послова Велике Британије.
БиографијаУреди
Борис Џонсон је рођен 19. јуна 1964. године у Њујорку; отац му је турског порекла, наиме његов прадеда је био Осман Кемал који се покрстио као Вилфред Џонсон, док је његова бака потомак ванбрачне везе краља Џорџа II што га доводи у рођачке везе са великим бројем племића па чак и са Дејвидом Камероном. Са мајчине стране има руско-јеврејске корене.[1] Са породицом се преселио у Лондон када је имао пет година. Студирао је класичне науке на Универзитету у Оксфорду, а након студија се вратио у Лондон.[2]
Пошто је дипломирао, запослио се као саветник за менаџмент али је дао оставку након свега недељу дана. У вези са тим је и његова чувена изјава Колико год се трудио, нисам могао да гледам у графикон раста профита на видео-биму, а да не паднем у несвест.[3]
Након тога почео је да се бави новинарством, те је 1999. године постао уредник магазина The Spectator. Захваљујући том радном месту постао је запажен у јавности.[3]
Политичка каријераУреди
Борис Џонсон је члан Конзервативне странке. 2001. године је изабран за представника Хенлија на Темзи у парламенту. 2004. је постао министар опозиције за културу, а 2005. за просвету.[2]
У јулу 2007. године се повукао са функције министра опозиције за просвету како би могао да буде кандидат конзервативаца у изборима за градоначелника Лондона. Успео је да победи тадашњег градоначелника, Кена Ливингстона.[3]
Дана 24. јула 2019. изабран је за британског премијера.[4][5]
У медијимаУреди
Џонсон је глумио у једној епизоди чувене Би-Би-Сијеве серије EastEnders. Гостовао је и у популарним емисијама Have I Got News for You и Top Gear, што је повећало његову популарност међу гласачима.[3]
БиблиографијаУреди
- Johnson's Column (Continuum International – Academi). ISBN 978-0-8264-6855-0.
- Friends, Voters, Countrymen (HarperCollins). 2001. ISBN 978-0-00-711913-4.
- Lend Me Your Ears (HarperCollins). 2003. ISBN 978-0-00-717224-5.
- Seventy-Two Virgins (HarperCollins). 2004. ISBN 978-0-00-719590-9.
- Aspire Ever Higher / University Policy for the 21st century (Politeia, 2006)
- The Dream of Rome (HarperCollins). 2006. ISBN 978-0-00-722441-8.
- Have I Got Views For You (HarperPerennial). 2006. ISBN 978-0-00-724220-7.
- Life in the Fast Lane: The Johnson Guide to Cars (HarperPerennial). 2007. ISBN 978-0-00-726020-1.
- The Perils of the Pushy Parents: A Cautionary Tale (HarperPress 2007). ISBN 978-0-00-726339-4.
- Johnson's Life of London (HarperPress 2011). ISBN 978-0-00-741893-0.
- The Churchill Factor (Hodder & Stoughton 2014). ISBN 978-1-44-478302-5.
РеференцеУреди
- ^ „Upoznajte Borisa Džonsona”. Приступљено 18. 07. 2016.
- ↑ 2,0 2,1 Boris Johnson - Greater London Authority Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 26, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 21. новембра 2011. (на језику: енглески)
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Boris Johnson Biography - Biography Online Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 6, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 21. новембра 2011. (на језику: енглески)
- ^ Lawless, Jill; Kirka, Danica (23. 7. 2019). „Boris Johnson chosen as new UK leader, now faces Brexit test”. AP NEWS. Приступљено 6. 8. 2019.
- ^ „Boris Džonson i zvanično postao premijer Velike Britanije”. N1 Srbija. 24. 7. 2019. Приступљено 6. 8. 2019.
ЛитератураУреди
- Crines, Andrew S. (2013). „Why did Boris Johnson win the 2012 mayoral election?”. Public Policy and Administration Research. 3 (9): 1—7.
- Edwards, Giles; Isaby, Jonathan (2008). Boris v. Ken: How Boris Johnson Won London. London: Politico's. ISBN 978-1842752258.
- Gimson, Andrew (2012). Boris: The Rise of Boris Johnson (second изд.). Simon & Schuster.
- Hill, Dave (2016). Zac Versus Sadiq: The Fight to Become London Mayor. Not specified: Double Q. ISBN 978-1-911079-20-0.
- Hosken, Andrew (2008). Ken: The Ups and Downs of Ken Livingstone. Arcadia Books. ISBN 978-1-905147-72-4.
- Johnson, Stanley (2009). Stanley I Presume. London: Fourth Estate. ISBN 978-0007296736.
- Purnell, Sonia (2011). Just Boris: Boris Johnson: The Irresistible Rise of a Political Celebrity. London: Aurum Press Ltd. ISBN 978-1-84513-665-9.
- Iain Dale. The Little Book of Boris. (Harriman House Ltd.). 2007. ISBN 978-1-905641-64-2.
- A. Vasudevan. The Thinking Man's Idiot: The Wit and Wisdom of Boris Johnson (New Holland Publishers (UK) Ltd.). 2008. ISBN 978-1-84773-359-7.
Спољашње везеУреди
| Борис Џонсон на Викимедијиној остави. |
- Шаблон:UK MP links
- Boris Johnson column archives at The Daily Telegraph
- Борис Џонсон на сајту NPG (на језику: енглески)
- Борис Џонсон на сајту WorldCat (на језику: енглески)
- Борис Џонсон на сајту IMDb (на језику: енглески)
- Boris Johnson on Samuel Johnson, BBC Radio 4 Great Lives
