Амјен[2] (фр. Amiens) град је у Француској,[3] главни град региона Пикардија и департмана Сома. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 136.105.

Амјен
фр. Amiens
Трг у Амјену
Грб
Грб
Мото: Liliis tenaci vimine jungor
Прућем врбе повезан са љиљанима.
Административни подаци
Држава Француска
РегионПикардија
ДепартманСома
Становништво
Становништво
 — 2019.134.706 [1]
 — густина2.723,53 ст./km2
Географске карактеристике
Координате49° 53′ 31″ С; 2° 17′ 56″ И / 49.892° С; 2.299° И / 49.892; 2.299
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина14-106 m
Површина49,46 km2
Амјен на карти Француске
Амјен
Амјен
Амјен на карти Француске
Остали подаци
ГрадоначелникЖил д Робјен
Поштански број80000
INSEE код80021
Веб-сајт
www.amiens.fr

Кроз Амјен протиче пловна река Сома.[3]

Историја

уреди
 
Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.
 
Канал у Амјену
 
Катедрала у Амјену

Палеолитска акеулејска култура је добила име по свом првом налазишту Сент Акеулу у предграђу Амјена. За време Римског царства град се звао Самаробрива (Samarobriva), и био је главно насеље галског племена Амбијани. По предању се верује да је Свети Мартин од Тура пред капијом Амјена поделио свој огртач са голим просјаком (Исусом Христом).

Касније, Амјен постаје главни град Пикардије.

Готичка Катедрала у Амијену из 13. века припада УНЕСКО-вој листи светске културне баштине. То је највиша од великих средњовековних готичких катедрала. Пожар је уништио ранију грађевину, а садашња је изграђена од 1220—1247. У историји уметности, ова катедрала је позната по лепоти декоративне фасаде и по јединству архитектонског плана.

Географија

уреди

Демографија

уреди
Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
105.433117.888131.476131.332131.872135.501136.105133.327

Партнерски градови

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”. 
  2. ^ Правопис српскога језика Матице српске, Правописни речник, 1993.
  3. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 43. ISBN 86-331-2075-5. 

Спољашње везе

уреди