Ђото ди Бондоне

Ђото ди Бондоне (итал. Giotto di Bondone; 1266 — 1337), познатији као Ђото (вероватно деминутив од имена Амброђо или Ањоло), био је италијански сликар готике, архитекта и скулптор. Припадао је кругу уметника готике и претходника епохе ренесансе. Сматра се да је његов допринос био кључан у развоју тог раздобља у уметности. Сликарско образовање је стекао у атељеу сликара Чимабуеа, који је у периоду 1288—1292. сликао фреске у цркви Светог Фрање у Асизију. На фрескама су радили и многи уметници из Рима и осталих градова, услед чега се Ђото упознао са сликарством тога доба. Од 1298. Ђото је радио у Риму, али његов мозаик у Базилици Светог Петра није сачуван.

Ђото ди Бондоне
Uffizi Giotto.jpg
Ђовани Дупре Скулптура Ђота
Датум рођења1266.
Место рођењаВеспињано
Италија
Датум смрти8. јануар 1337.(1337-01-08) (70/71 год.)
Место смртиФиренца
Италија
Правац/традицијаРенесанса
Утицао наМазача • Микеланђела
Утицаји одЧимабуеа, Дуча, Византијског сликарства
Најважнија дела
Фреске у капели Скровењи • Звоник Катедрале у Фиренци
Оплакивање Христа из 1305. године

По повратку у Фиренцу оженио се Ћутом ди Лапо дел Пела и стекао четири сина и четири кћери. Од 1303. до 1305. године радио је у Падови сликајући фреске у капели Скровењи. То је најбоље документовано дело Ђота. Од 1310. до 1320. радио је у фирентинској Базилици Санта Кроче. Од 1328. радио је у Напуљу на позив тадашњег краља Напуља. По поновном повратку у Фиренцу 1334. године добио је место надзорника изградње града и катедре. Пројектовао је звоник, мост Ponte Carraia и модернизовао је градске бедеме.

За Ђотово име везују се револуционарне промене у европском сликарству на прелазу из 13. у 14. век. Његов стил сликања прихватили су многи славни уметници у каснијем периоду.

ЛитератураУреди

  • Лазар Трифуновић, Галерија европских мајстора, Београд, 1965
  • Микаела Мандер, Генији уметности, Ђото, Књига комерц, Београд, 2012.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђото_ди_Бондоне&oldid=21892454”