Галеацо Ћано
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Галеацо Ћано (итал. Galeazzo Ciano; Ливорно, 18. март 1903 — Верона, 11. јануар 1944) је био италијански политичар и дипломата.
Галеацо Ћано | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 18. март 1903. | ||||||||||||
Место рођења | Ливорно, Краљевина Италија | ||||||||||||
Датум смрти | 11. јануар 1944.40 год.) ( | ||||||||||||
Место смрти | Верона, Италијанска Социјална Република | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Национална фашистичка партија | ||||||||||||
|
У октобру 1922. учествовао је у фашистичком „Походу на Рим“, да би потом ушао у дипломатску службу. Године 1930. постао је Мусолинијев зет, што му је помогло да направи брзу политичку каријеру: 1935. постао је министар за пропаганду и члан Великог фашистичког већа, а 1936. министар спољних послова. Следећи Мусолинијеве директиве, водио је политику што тешње сарадње између Италије и Немачке ради експанзије Италије на Балкан и Средоземље.
За време боравка у Кини упознао је Волис Ворфилд, будућу супругу Едварда VIII. Верује се да је она затруднела са Ћаном, а трудноћу окончала побачајем.[1]
На седници Великог фашистичког већа 24. јула 1943. гласао је за резолуцију која је отворила пут рушењу Мусолинија. Након капитулације Италије покушао је да побегне из земље, али је ухваћен, предан суду фашистичке Италијанске Социјалне Републике, која је успостављена у Северној Италији под немачком окупацијом и стрељан.
После рата објављени су његови мемоари у две књиге: „Дневник“ и „Европа према катастрофи“, а представљају врло важан извор за историју.
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Higham, Charles (2005). Mrs Simpson: Secret Lives of the Duchess of Windsor. Pan Macmillan. ISBN 978-0-330-42678-7.