Gvadalahara (Halisko)
град у Мексику
Gvadalahara (šp. Guadalajara)[1] je grad u Meksiku i glavni grad savezne države Halisko.[2] Nalazi se na zapadu visoravni Meksika, nekih 500 km zapadno od glavnog grada Meksika. Prema proceni iz 2005. u gradu je živelo 1.600.894 stanovnika. U širem gradskom području živi 4,2 miliona ljudi (2007).[3]
| Gvadalahara šp. Guadalajara | |
|---|---|
 Gvadalahara | |
.svg) Zastava
.svg) Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Meksiko |
| Savezna država | Halisko |
| Osnovan | 1542. |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2005. | 1.600.894 |
| — gustina | 10.601,95 st./km2 |
| Aglomeracija | 4 230 948 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 20° 39′ 58″ S; 103° 21′ 07″ Z / 20.666111° S; 103.351944° Z |
| Vremenska zona | UTC−6, leti UTC−5 |
| Aps. visina | 1590 m |
| Površina | 151 km2 |
  Gvadalahara Gvadalahara na karti Meksika | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Alfonso Petersen Fara |
| Pozivni broj | 33 |
| Veb-sajt | |
| guadalajara.gob.mx | |
Grad je poznat po velikom broju crkava, i drugom po starosti univerzitetu Meksika, osnovanom 1792. Danas u gradu deluju još tri državna i dva privatna univerziteta. Gvadalahara je poznata po svom nadimku „Biser zapada“ (Perla del Occidente). Stanovnici grada sebe nazivaju „tapatios“ (tapatíos). Iz Gvadalahare potiču mnoge meksičke tradicije, kao što su muzika marijača i ples harabe tapatio.
Geografija
urediKlima je sušna i blaga, a kišni period vlada od juna do septembra.
Klima
uredi| Klima Gvadalahare, Meksiko (1951–2010) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 35,0 (95) |
38,0 (100,4) |
39,0 (102,2) |
41,0 (105,8) |
39,0 (102,2) |
38,5 (101,3) |
37,0 (98,6) |
36,5 (97,7) |
36,0 (96,8) |
35,0 (95) |
32,0 (89,6) |
33,0 (91,4) |
41,0 (105,8) |
| Maksimum, °C (°F) | 24,7 (76,5) |
26,5 (79,7) |
29,0 (84,2) |
31,2 (88,2) |
32,5 (90,5) |
30,5 (86,9) |
27,5 (81,5) |
27,3 (81,1) |
27,1 (80,8) |
27,1 (80,8) |
26,4 (79,5) |
24,7 (76,5) |
27,9 (82,2) |
| Prosek, °C (°F) | 17,1 (62,8) |
18,4 (65,1) |
20,7 (69,3) |
22,8 (73) |
24,5 (76,1) |
23,9 (75) |
22,0 (71,6) |
21,9 (71,4) |
21,8 (71,2) |
21,0 (69,8) |
19,2 (66,6) |
17,5 (63,5) |
20,9 (69,6) |
| Minimum, °C (°F) | 9,5 (49,1) |
10,3 (50,5) |
12,3 (54,1) |
14,3 (57,7) |
16,4 (61,5) |
17,3 (63,1) |
16,5 (61,7) |
16,4 (61,5) |
16,5 (61,7) |
14,9 (58,8) |
12,1 (53,8) |
10,3 (50,5) |
13,9 (57) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −1,5 (29,3) |
0,0 (32) |
1,0 (33,8) |
0,0 (32) |
1,0 (33,8) |
10,0 (50) |
9,0 (48,2) |
11,0 (51,8) |
10,0 (50) |
8,0 (46,4) |
3,0 (37,4) |
−1,0 (30,2) |
−1,5 (29,3) |
| Količina kiše, mm (in) | 15,6 (0,614) |
6,6 (0,26) |
4,7 (0,185) |
6,2 (0,244) |
24,9 (0,98) |
191,2 (7,528) |
272,5 (10,728) |
226,1 (8,902) |
169,5 (6,673) |
61,4 (2,417) |
13,7 (0,539) |
10,0 (0,394) |
1.002,4 (39,465) |
| Dani sa kišom (≥ 0.1 mm) | 2,1 | 1,2 | 0,7 | 1,1 | 3,5 | 15,2 | 21,6 | 20,0 | 15,5 | 6,4 | 1,8 | 1,8 | 90,9 |
| Relativna vlažnost, % | 60 | 57 | 50 | 46 | 48 | 63 | 71 | 72 | 71 | 68 | 63 | 64 | 61 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 204,6 | 226,0 | 263,5 | 261,0 | 279,0 | 213,0 | 195,3 | 210,8 | 186,0 | 220,1 | 225,0 | 189,1 | 2.673,4 |
| Sunčani sati — dnevni prosek | 6,6 | 8,0 | 8,5 | 8,7 | 9,0 | 7,1 | 6,3 | 6,8 | 6,2 | 7,1 | 7,5 | 6,1 | 7,3 |
| Izvor #1: Servicio Meteorológico Nacional (humidity, 1981–2000)[4][5][6] | |||||||||||||
| Izvor #2: Deutscher Wetterdienst (sun, 1941–1990)[7] | |||||||||||||
Istorija
urediGvadalahara je osnovana 1532. pod imenom Espíritu Santo. Osnovali su je španski kolonisti pod vođstvom Nunjo de Guzmana. Veliki zemljotresi su uništili grad 1818. i 1875, ali se on oba puta oporavio.
Gradska katedrala je građena od 1561, i kompletirana posle 60 godina izgradnje. Oltar je katedrali poklonio španski kralj Fernando VII, kao poklon za otpor koji je grad pružio Napoleonu.
U blizini Gvadalahare nalazi se grad Tekila, po kojem je ime dobilo poznato alkoholno piće tekila. Tekila se pravi od lokalne biljke agave.
Stanovništvo
urediPrema podacima sa popisa stanovništva iz 2010. godine, grad je imao 1.495.189 stanovnika.[8][9][10]
| 1990. | 1995. | 2000. | 2005. | 2010. |
|---|---|---|---|---|
| 1.650.042 | 1.633.053 | 1.646.183 | 1.600.894[11] | 1.495.189 |
Privreda
urediGrad Gvadalahara je značajan industrijski centar. U gradu se proizvodi konfekcija, cipele, staklo, papir, hemijski proizvodi, prehrambeni proizvodi, nakit od srebra, itd.
Grad zovu i „Silicijumska dolina Meksika“. Elektronska industrija u gradu zapošljava oko 60.000 radnika. Neke od kompanija ove industrije u Gvadalahari su: Hjulet-Pakard, IBM, Flextronics i Simens.
Saobraćaj
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Partnerski gradovi
uredi
Reference
uredi- ^ Guadalajara Arhivirano 2008-04-08 na sajtu Wayback Machine, entry in Dictionary.com Unabridged (v 1.1), or Guadalahara, accessed March 18, 2008, retranscribed into IPA
- ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 97. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ „División municipal. Jalisco”. Cuentame.inegi.org.mx.
- ^ „NORMALES CLIMATOLÓGICAS 1951–2010” (na jeziku: Spanish). Servicio Meteorológico Nacional. Arhivirano iz originala 28. 10. 2017. g. Pristupljeno 30. 8. 2012.
- ^ „Extreme Temperatures and Precipitation for Guadalajara 1931–2010” (na jeziku: Spanish). Servicio Meteorológico Nacional. Arhivirano iz originala 27. 10. 2017. g. Pristupljeno 21. 1. 2013.
- ^ „NORMALES CLIMATOLÓGICAS 1981–2000” (PDF) (na jeziku: Spanish). Servicio Meteorológico Nacional. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 1. 2016. g. Pristupljeno 23. 1. 2016.
- ^ „Klimatafel von Guadalajara, Jalisco / Mexiko” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (na jeziku: German). Deutscher Wetterdienst. Arhivirano (PDF) iz originala 3. 8. 2019. g. Pristupljeno 23. 1. 2016.
- ^ „Guadalajara, Jalisco”. México en Cifras: Información Nacional, Por Entidad Federativa y Municipios (na jeziku: Spanish). Instituto Nacional de Estadística y Geografía. Arhivirano iz originala 26. 6. 2015. g. Pristupljeno 14. 4. 2015.
- ^ Consejo Nacional de Población, México; Proyecciones de la Población de México 2005–2050 Arhivirano 2007-10-12 na sajtu Wayback Machine Retrieved on 2008-10-18.
- ^ Consejo Nacional de Población, México; Delimitación de las zonas metropolitanas de México 2005 Arhivirano 2009-05-06 na sajtu Wayback Machine Retrieved on 2008-10-18.
- ^ „MEXICO”. CityPopulation.de. Pristupljeno 26. 9. 2012.
Literatura
uredi- Jedidiah Morse; Richard C. Morse (1823), „Guadalaxara, city”, A New Universal Gazetteer (4th izd.), New Haven: S. Converse
- Albert S. Evans (1870), „Guadalajara”, Our sister republic: a gala trip through tropical Mexico in 1869–70, Hartford, Connecticut: Columbian Book Co.
- John Lewis Geiger (1874), „Guadalajara”, A peep at Mexico: narrative of a journey across the republic from the Pacific of the Gulf in December 1873 and January 1874, London: Trübner & Co.
- Alfred Ronald Conkling (1893), „Guadalajara”, Appletons' Guide to Mexico, New York: D. Appleton & Company
- „Guadalajara”, Vamos á México, Chicago: Southern Pacific Company, 1896
- Cristóbal Hidalgo (1900), „Guadalajara”, Guide to Mexico, San Francisco: Whitaker & Ray Co.
- Reau Campbell (1909), „Guadalajara”, Campbell's New Revised Complete Guide and Descriptive Book of Mexico, Chicago: Rogers & Smith Co., OCLC 1667015
- „Guadalajara”, Encyclopædia Britannica (11th izd.), New York, 1910, OCLC 14782424 — preko Internet Archive
- Eric Van Young (1979). „Urban Market and Hinterland: Guadalajara and Its Region in the Eighteenth Century”. Hispanic American Historical Review. 59 (4): 593—635. JSTOR 2514067. doi:10.1215/00182168-59.4.593
. - Nikki Craske (1994). „Women and Regime Politics in Guadalajara's Low-Income Neighbourhoods”. Bulletin of Latin American Research. 13 (1): 61—78. JSTOR 3338701. doi:10.2307/3338701.
- José Luis Lezama (1994). „Mexico: Guadalajara”. Ur.: Gerald Michael Greenfield. Latin American Urbanization: Historical Profiles of Major Cities. Greenwood Press. ISBN 0313259372.
- John Fisher (1999), „Guadalajara”, Mexico, Rough Guides (4th izd.), London, str. 166+, OL 24935876M
- „Guadalajara Census History: 1600–1850”. Guadalajara Census Project. Florida State University, Department of History. 2003. Arhivirano iz originala 10. 7. 2013. g. Pristupljeno 10. 7. 2013.
- David Marley (2005), „Guadalajara”, Historic Cities of the Americas, Santa Barbara, Calif: ABC-CLIO, str. 226+, ISBN 1576070271
- John Harner (2007). „Globalization of Food Retailing in Guadalajara, Mexico: Changes in Access Equity and Social Engagement”. Journal of Latin American Geography. 6 (2): 33—53. JSTOR 25765177. doi:10.1353/lag.2007.0041.
- Carlos Barba Solano; et al. (2013). „Mexico: Guadalajara”. Ur.: Ian Shirley, Carol Neill. Asian and Pacific Cities: Development Patterns. Routledge. ISBN 9780415632041.
- Joaquín Romo (1888), Guadalajara: Apuntes históricos, biográficos, estadísticos y descriptivos de la capital del estado de Jalisco (na jeziku: Spanish), México: I. Paz, OCLC 11440546, OL 6720017M
- Eduardo A. Gibbon (1893), Guadalajara: (La Florencia Mexicana) Vagancias Y Recuerdos (na jeziku: Spanish), Guadalajara: Imp. del "Diario de Jalisco", OCLC 1703445
- José Toribio Medina (1904). La imprenta en Guadalajara de México (1793–1821) (na jeziku: španski). Santiago de Chile: Imprenta Elzeviriana — preko HathiTrust. (Annotated list of titles published in Guadalajara, arranged chronologically)
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
