Босиљка Пушић

Босиљка Пушић (Ћуприја, 1936) је српска и црногорска књижевница.

Босиљка Пушић
Boka najbolja fotka.jpg
Датум рођења(1936-00-00)1936.
Место рођењаЋуприја, Социјалистичка Федеративна Република Југославија
ДецаАнтоније Пушић
НаградеЗмајева почасна награда

БиографијаУреди

Босиљка Пушић рођена је 1936. године у Ћуприји. Основну школу и гимназију завршила је у Јагодини, а Филозофски факултет (Одсек за југословенску и светску књижевност) у Београду. Удајом прелази у Херцег-Нови 1958. године. У тамошњој средњој школи налази и запослење као професор српскохрватског језика и југословенске књижевности где је радила двадесет шест година.

По одласку у пензију почела је да слика. Имала је петнаест самосталних и тридесетак групних изложби. Учествовала је на више сликарских колонија.

Из брака са Илијом Пушићем има два сина, Андрију и Антонија (познатијег као Рамбо Амадеус).

Писањем је почела да се бави 1970. године, када објављује своју прву књигу песама и прозне текстове по часописима. Добила је неколико књижевних награда.

Живи и ради у Херцег-Новом.[1]

ДелаУреди

ПоезијаУреди

  • Крила исте птице (1970)
  • Привид игре (1972)
  • Пелин у реверу (1976)
  • Друга вода (1980)
  • Руком према сну (1980)
  • Добошари на тргу (1985)
  • Свођење речи (1989)
  • Пепео и крик (2000)

Збирке приповедакаУреди

  • Кавез (1981)
  • Отапање (1994)
  • Излет у Жањице (2000)

РоманиУреди

  • Отварање лутке (1985)
  • Како преживети брак (2002, 2003)
  • Наранча и нож (2002)
  • Наранчин цват (2004)
  • Књига о Војину (2008)
  • Наранче под шлемом - трилогија (2008)
  • Стимадур (2011)
  • Испод жижуле (2012)
  • Тондо (2013)
  • Балада о Итани (2016)

Књиге за децуУреди

  • Кога боли уво како ја растем (2000)
  • Херцегновске чаролије (2000)
  • Ружичасти делфин (2001).
  • Жабилијада (2003).
  • Доживљаји магарчића Магића (2004).
  • Кобајагична путовања (2006).
  • Плавојко(2000)
  • Ко те шиша (2010)
  • Краљ који је појео и себе (2012)[2]

Награде и номинацијеУреди

  • Просветин преглед (1973) - прва награда за причу Кавез
  • Змајева почасна награда (2003)
  • „Живојин Павловић“ (2004) за књигу хумористичких прича Како преживети брак
  • Конкурс недељника “Нови пут“ (2005) – друга награда за причу Краљ који је појео сам себе
  • Мирослављево јеванђеље (2009) – трилогија Наранче под шлемом је ушла у најужи избор
  • Златно перо (2009) – роман Књига о Војину је ушла у најужи избор

РеференцеУреди

  1. ^ „Bosiljka Pušić”. montenegrina.net. Приступљено 22. 11. 2018. 
  2. ^ „Bosiljka Pušić, biografija”. aleksandrazikic.wordpress.com. Приступљено 22. 11. 2018.