Босиљка Пушић
Босиљка Пушић (Ћуприја, 1936) српска и црногорска је књижевница.[1]
| Босиљка Пушић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1936. |
| Место рођења | Ћуприја, Краљевина Југославија |
| Породица | |
| Деца | Антоније Пушић |
| Награде | Змајева почасна награда |
БиографијаУреди
Босиљка Пушић рођена је 1936. године у Ћуприји. Основну школу и гимназију завршила је у Јагодини, а Филозофски факултет (Одсек за југословенску и светску књижевност) у Београду.[1] Удајом прелази у Херцег-Нови 1958. године. У тамошњој средњој школи налази и запослење као професор српскохрватског језика и југословенске књижевности где је радила двадесет шест година.
По одласку у пензију почела је да слика. Имала је петнаест самосталних и тридесетак групних изложби. Учествовала је на више сликарских колонија.
Из брака са Илијом Пушићем има два сина, Андрију (познат као Дигитал Мандрак[2]) и Антонија (познатијег као Рамбо Амадеус).
Писањем је почела да се бави 1970. године, када објављује своју прву књигу песама и прозне текстове по часописима. Добила је неколико књижевних награда.
Живи и ради у Херцег-Новом.[3]
ДелаУреди
ПоезијаУреди
- Крила исте птице (1970)
- Привид игре (1972)
- Пелин у реверу (1976)
- Друга вода (1980)
- Руком према сну (1980)
- Добошари на тргу (1985)
- Свођење речи (1989)
- Пепео и крик (2000)
Збирке приповедакаУреди
- Кавез (1981)
- Отапање (1994)
- Излет у Жањице (2000)
РоманиУреди
- Отварање лутке (1985)
- Како преживети брак (2002, 2003)
- Наранча и нож (2002)
- Наранчин цват (2004)
- Књига о Војину (2008)
- Наранче под шлемом - трилогија (2008)
- Стимадур (2011)
- Испод жижуле (2012)
- Тондо (2013)
- Балада о Итани (2016)
Књиге за децуУреди
- Кога боли уво како ја растем (2000)
- Херцегновске чаролије (2000)
- Ружичасти делфин (2001).
- Жабилијада (2003).
- Доживљаји магарчића Магића (2004).
- Кобајагична путовања (2006).
- Плавојко(2000)
- Ко те шиша (2010)
- Краљ који је појео и себе (2012)[4]
Награде и номинацијеУреди
- Просветин преглед (1973) - прва награда за причу Кавез
- Змајева почасна награда (2003)
- „Живојин Павловић“ (2004) за књигу хумористичких прича Како преживети брак
- Конкурс недељника “Нови пут“ (2005) – друга награда за причу Краљ који је појео сам себе
- Мирослављево јеванђеље (2009) – трилогија Наранче под шлемом је ушла у најужи избор
- Златно перо (2009) – роман Књига о Војину је ушла у најужи избор
РеференцеУреди
- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 676.
- ^ „Andrija Pušić”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-01.
- ^ „Bosiljka Pušić”. montenegrina.net. Приступљено 22. 11. 2018.
- ^ „Bosiljka Pušić, biografija”. aleksandrazikic.wordpress.com. Приступљено 22. 11. 2018.